10 Cudesnih stvari o snovima



Dok smo budni, naših pet čula neprestano prenose informacije i slike u mozak. Ali kad spavamo mozak bez ikakvog spoljnog uticaja stvara slike u sebi. Zbog toga je ono što u snovima vidimo i ono što u njima doživljavamo ponekad poput halucinacija pri kojima možemo da kršimo i prirodne zakone. Što je smisao tih snova?




Naš je mozak zapanjujuće kompleksan deo tela s milijardama elemenata koji svake sekunde proizvode od sto do trista signala. U jednom jedinom ljudskom mozgu postoji više elemenata nego što ima ljudi na Zemlji, piše Magazin. Neki istraživači procenjuju da on sadrži između 20 i više od 50 milijardi elemenata. Šta to radi mozak dok spavamo?

1. Ni jedan naučnik nije sasvim siguran zašto sanjamo, ali imaju vrlo zanimljive ideje
"To je deo medicine spavanja o kome najmanje znamo', kaže dr. Čarls Bi, specijalista za san i dodaje: "Mislim da snovi pomažu ljudima da procesuiraju različite čulne informacije koje dolaze tokom dana". Neki ljudi govore da su tokom sna došli i do neke originalne ideje. To što nam rešenje nekad dođe u snu može da ukazuje na to da se spavanje ne sastoji samo od "pasivnog" sanjanja. Jedan deo sastoji se od razmišljanja.

2. Sanjate cele noći, a ne samo tokom REM faze sna
Zaboravite šta ste čuli da se snovi javljaju samo tokom REM faze spavanja. Ali, snovi tokom REM faze su češći u drugoj polovini noći i imaju tendenciju da budu upečatljiviji i nerealniji. "Ako sanjate da ste skočili iz aviona, a videli ste rakete oko vas, to je gotovo sigurno san iz REM faze spavanja", kaže Džeri Sigal, profesor psihijatrije u Centrua za istraživanje spavanja na UCLA. Snovi tokom prvih tri (od četiri) faza spavanja su znatno običniji i realniji.

3. Sna se sećate ako se probudite usred njega
"Da li ćete zapamtiti san prvenstveno zavisi od toga da li ćete se probuditi dok sanjate", kaže Mark Mahovald, profesor neurologije na Univerzitetu Minesota. "Ako se ne probudite tokom sna, sećanje je otišlo. Brišemo sećanje dok spavamo", zaključio je.

4. Začinjena hrana može da podstakne da se sećate snova i imate noćne more
"Začinjen obrok povećava mogućnost da ćete se probuditi u snu", kaže Mahovald. "Kako bi se prisetili sna, morate da budete budni, barem nekoliko minuta. Naime, mozak nije u stanju da se prebaci iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje dok spavamo, kaže psiholog Lisa Medali, bihevioralni stručnjak za san na Univerzitetu u Čikagu.

5. Možete da promenite ružne snove
Mnogi terapeuti veruju da je moguće "montirati" noćnu moru. "Ljudi koji pate od posttraumatskog stresa, na primer, mogu da nauče da prepoznaju kad sanjaju i mogu da kažu: To je samo san, kaže naučnica Ursula Vos, profesorka psihologije na Univerzitetu u Frankfurtu. Jedan od njenih pacijenata je došao s idejom da spava s narukvicom. Ako narukvica nije u snu, zna da je u pitanju san. Pacijenti moraju da shvate da se odvija nešto bizarno, a zatim da pokušaju da promene odvijanje radnje.

6. Dok spavate i sanjate mozak naporno radi
"REM faza sna nije vreme kad se mozak odmara" kaže dr. Mahovald i nastavlja, "Tokom snova mozak prima jaku stimulaciju i to stvara san. A zatim je na mozgu da napravi neki smisao iz prezentiranog. Dok smo budni pred nama su slike spoljnjeg sveta. Kad spavamo, pred nama su snovi. Mozak pokušava da uvede neki smisao o svim primljenim signalima. Na osnovu svih tih audiovizulnih stimulanasa mozak stvara snove." Dakle, pogrešno je misliti da se u mozgu za vreme spavanja odvija niski nivo aktivnosti. Utvrđeno je da je mozak u snovima aktivniji nego u nekim stanjima budnosti, osim nekih neurona moždanog stabla koji su u vezi s pažljivošću i pamćenjem. Izgleda da oni tokom REM-spavanja miruju. Ali očigledno je da nervne ćelije mozga održavaju stalnu međućelijsku komunikaciju.

7. Teško je odvojiti funkciju spavanja od funkcije snova
"Funkcija spavanja treba da pojednostavi stvari, tako da je mozak spreman i sposoban da uči ujutru. Mislim da je sanjanje nešto što mozgu pomaže da se regeneriše i opet uspostavi ravnotežu", kaže Mahovald.

8. Snovi mogu da pomognu ljudima da obrade i konsoliduju uspomene
U jednom istraživanju na Harvardu, volonetri su imali zadatak da izvedu navigaciju kroz 3D lavirint. Nakon toga su mogli da odspavaju 90 minuta ili da ostanu budni u tišini. Oni koji su odspavali i sanjali o svom iskustvu postali su veštiji u navigaciji kroz labirint.

9. Snovi ne predviđaju budućnost
"Svi bi želeli da imaju proročanske snove. Kad se jednom stvari poklope odmah se dolazi do brzopletog zaključka, ali se zaboravlja na 500 snova koji se nisu nikad ostvarili. Poklapanje je tek statistički fenomen", kaže dr. Mahovald. Budući da snovi nastaju u našem mozgu, nije razumno misliti da sadrže posebne poruke za nas. Trebalo bi da ih smatramo normalnom funkcijom mozga koja ga mu pomaže i održava ga zdravim.

10. Ljudi se ne mogu složiti oko toga koji je smisao snova
"Frojd je snove zvao "čuvarima sna" i smatrao da je njihova svrha cenzura temeljnih impulsa poput agresije i seksa" kaže dr. Glaksman. Neki insistiraju da je Frojd bio u pravu, dok drugi misle da snovi nemaju nikakvo značenje. "Uzmite ih kao poklon i činite s njima šta god želite', kaže Vos.