Zdravo & Dobrodošli na Radio Poljubac
Možete nas naći na Follow us on Facebook Follow us on Twitter Linked In Flickr Watch us on YouTube My Space Blogger
Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Sign Up

+ Odgovor Na Temu
Strana 4 od 4 PrvaPrva ... 2 3 4
Prikaz rezultata 31 do 40 od 40
  1. #31
    Banovan Član

    Points: 9,505, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Achievements:
    3 months registeredTagger First ClassOverdrive5000 Experience Points
    Awards:
    Activity Award
    karanfil's Avatar
    Registrovan
    Feb 2013
    Postovi
    0
    Country: Germany
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    158 Ukupno
    Points
    9,505
    Level
    1

    Kamenorezački zanat

    Dаtirа još od sаmog osvitа civilizаcije, а nаročiti zаmаh je doživeo već u neolitu. NJime se oblikuju sirovi komаdi stenа u precizne geometrijske forme. Zаnаt koji je prizveo nebrojаne ljudske grаđevine, spomenike, oruđа i rаznovrsne upotrebne, ukrаsne i simboličke predmete. Nаjčešće oruđe zа rаd kаmenorescа predstаvljаju mаljevi, čekići i dletа.

    U Srbiji su nekаdа dаvno kаmene gromаde vаđene zа izrаdu nаdgrobnih spomenikа. Kаsnije se zаnаt rаzvio posebno u periodu oslobаđаnjа od viševekovnog turskog ropstvа, već u drugoj polovini XIX vekа, podizаnjem modernih grаđevinа u srpskim grаdovimа, а koristio se tesаni kаmen. Nаročito je zаnаt bio zаstupljen u Бeogrаdu, а kаmenoresci nа dobrom glаsu su tаdа bili prvenstveno Itаlijаni. U to dobа su kаmenoresci nаjbolje zаrаđivаli od svih zаnаtlijа.

    Dаnаs postoje mnoge sаvremene mаšine koje se koriste u svrhu obrаđivаnjа kаmenа. Zаhvаljujući rudniku mermerа nа plаnini Benčаc i grаnitu u selu Бukovik, krаj Arаnđelovcа, u ovom delu Šumаdije, još pre više od jednog vekа se rаzvijаo kаmenorezаčki zаnаt. Nа celom prostoru nаše zemlje ne postoji opštinа u kojoj se ne izdvаjа mаkаr jednа kаmenorezаčkа rаdionicа.


    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  2. #32
    Banovan Član

    Points: 9,505, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Achievements:
    3 months registeredTagger First ClassOverdrive5000 Experience Points
    Awards:
    Activity Award
    karanfil's Avatar
    Registrovan
    Feb 2013
    Postovi
    0
    Country: Germany
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    158 Ukupno
    Points
    9,505
    Level
    1

    Klesar

    Klesar (ili i kamenorezac) je zanatlija čiji se rad svodi na obrađivanje kamena.

    Klesar izvodi kamenorezačke i druge radove od kamena koji su u većini slučajeva od privrednog značaja. Mora da savlada obrađivanje kamene forme u većini slučajeva pravilnih kao i alate koji se upotrebljavaju u klesarstvu. Deo klesara zanatlije je savlađivanje klesarskih radova kao što su izvođenje i obražavanje kamenih prostornih formi složenijih kamenih elemenata građevinskih i arhitektonskih konstrukcija, kao što su različiti delovi i konstrukcije svodova, lukova kupola i slično.

    Zanatlije koje se bave obradom kamena klesanjem izrađuju tesanike od kojih zidaju u kamenu, zidove (velika je umetnost skladno i pravilno povezeti tesanike u zidu da bi lepo izgladao i usaglasiti različite veličine kamenih elemenata u njemu), ili druge vrste konstrukcija od kamena ili obloge od ovih materijala - pored toga oni izvode i kamenorezačke radove ploče i kamen koji se pravi na veštačke načine (treba imati mnogo iskustva i smisla za određivanje i usaglašavanje raznih žica koje na primer nalazimo u mermeru da bi se ovaj imitirao kao veštački stvoreni kamen od strane ovih zanatlija koji se bave obradom kamena ) pa se zovu i kamenorezci ili teraceri koji se bave iradom različitih podnih površina od umetnog kamena kao što je običan ili venecijanski teraco, kamena koji imitira razne vrste skupog prirodnog kamena ili i keramičkih podova i zidnih obloga od ovih matarijala, reljefa, slika u kamenu ili čak i skulptura bilo od prirodnih ili umetnih materijala koje sami izrađuju tesanjem, rezanjem ili livenjem odlivaka u veštački kamen ili dekorativne elemente od gipsa ili u drugim materijalima koji po nekad mogu biti veoma komplikovani zanatski elementi sa visokim srtučnim zahtevima.

    Specijalnom vrstom zanatstva i umetnosti je vajarsko klesarstvo. Ovakovi klesari su nekada izvodili i vajarske radove a naročito u 19. veku su bili izvođači vajarskih dela čiji su autori bili vajari, obrazovani na akademijama, danas su ovakove zanatlije pomoćnici vajara i vajari sami izvode naročito završne radove u vajarskim delima - skulpturama. Klesari iz Srbije- domaći klesari većinom su izvodili manastire i dela u srpskoj arhitekturi kada se radilo o primeni i obradi kamena.











    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  3. #33
    Banovan Član

    Points: 9,505, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Achievements:
    3 months registeredTagger First ClassOverdrive5000 Experience Points
    Awards:
    Activity Award
    karanfil's Avatar
    Registrovan
    Feb 2013
    Postovi
    0
    Country: Germany
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    158 Ukupno
    Points
    9,505
    Level
    1

    Kazandžijski zanat

    Ovaj zanat, u vidu izrade sudova i drugih predmeta od bakra predstavlja jedan od najstarijih zanata u Srbiji, jer postoji više od pet vekova. Reč kazan je turskog porekla.

    Smatra se da je bakarno posuđe najpre izrađivano u starim civilizacijama Persije i Indije, koje su bile bogate bakarnom rudom. Ovaj zanat je u navedenim kulturama zabeležio najviše domete.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]


    Bakarno posuđe imalo je široku upotrebu u gradskim i seoskim sredinama. Postojanost ovakvih sudova omogućavala je da se oni koriste za pripremu i zagrevanje hrane na otvorenom ognjištu.

    Inače kazandžijski esnaf bio je prvo zanatsko udruženje gde su zanatlije postale i trgovci bakrom, kalajem i raznim kazandžijskim proizvodima.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Nekada su veliki kazandžijski centri kod nas bili Pirot, Niš i Prizren, a danas se još mogu naći u Beogradu, Valjevu, Novom Sadu, Leskovcu i Vranju. U kazandžijskoj radionici najvažniji su bili nakovanj, meh za duvanje vatre, drveni i metalni čekići, kazandžijska klešta, turpije, makaze i mnogi drugi alati.

    Bakar je dobavljan u sirovom stanju i topljen je u pećima. Zatim je na nakovnju nekoliko radnika teškim čekićima razvlačilo bakar u table pa je nastavljan proces izrade određenog predmeta. Kao i mnogi drugi zanati na našim prostorima, nekada jako cenjeni kazandžijski zanat polako zamire razvojem industrije, polovinom prošlog veka.

    U današnje vreme kazandžije se bave samo proizvodnjom kazana za pečenje rakije, kazana za topljenje masti i iskuvavanje rublja, prskalica za vinograd, kotlića i sl.

    U svakom slučaju, dok je domaće rakije, biće i kazandžijskog zanata.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  4. #34
    Banovan Član

    Points: 9,505, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Achievements:
    3 months registeredTagger First ClassOverdrive5000 Experience Points
    Awards:
    Activity Award
    karanfil's Avatar
    Registrovan
    Feb 2013
    Postovi
    0
    Country: Germany
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    158 Ukupno
    Points
    9,505
    Level
    1

    Kovački zanat


    Kovački zanat je nekada bio jedan od najcenjenijih zanata. Bez njega je život na selu bio gotovo nezamisliv. Zanat je bio najaktivniji na prelazu iz XIX u XX vek, a nakon toga opada. Duže se održao na selu. Danas je situacija drugačija, sve je manje kovača i kovačkog posla ali postojanje pojedinih kovačkih radionica pokazuje da pomenuti zanat nije zaboravljen.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Kovački zanat razvio se još u gvozdenom dobu (oko 1.000 god.p.n.e.) kada se znanje o topljenju gvožđa proširilo Bliskim Istokom i Starom Grčkom. U Srpskoj srednjovekovnoj državi su postojala čitava sela u kojima se stanovništvo bavilo ovim zanatom, naročito ako su ona bila u blizini manastira.

    Kovači su najviše izrađivali poljoprivredne alatke: plugove, raonike, drljače, motike, lopate, ašove, srpove, kose, grabulje, zatim delove za kola, sekire, opremu za ognjište, ali i amajlije, potkivanje konja i krava, potkivanje točkova kola, izradu plugova i popravljanje raznih alata.

    Kovački alat podrazumeva: razne vrste čekića, moderna i kovačka klešta (kakva su se nekada u kovačnicama izrađivala), zatim nakovanj od specijalnog gvožđa, savremenu peć za razliku od nekadašnje peći od cigle, mašinu za zavarivanje, radni sto, kovački škripac i ostali radni pribor.





    Kako se gvožđe za vreme rada brzo hladilo, kovač je u svom poslu zahtevao pomoćnika, osim u slučaju obrade jednostavnijih predmeta. Kovački zanat danas propada, ali je na sreću malobrojnih kovača još uvek potrebno popravljanje poljoprivrednih mašina.

    Zanimljivost

    Priliv industrijskih proizvoda predstavljao je pretnju za sve zanate, pa i za kovački. Kovački esnaf se štitio od ovakve konkurencije. Zabeleženo je da je na esnafskom skupu 1903. godine doneta odluka da ''niko od majstora ne sme opravljati fabrikantske proizvode i da se majstor koji to čini kazni sa 10 dinara u korist esnafske sirotinje.''
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  5. #35
    Banovan Član

    Points: 9,505, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Achievements:
    3 months registeredTagger First ClassOverdrive5000 Experience Points
    Awards:
    Activity Award
    karanfil's Avatar
    Registrovan
    Feb 2013
    Postovi
    0
    Country: Germany
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    158 Ukupno
    Points
    9,505
    Level
    1

    Stakloduvački zanat


    Proizvodnja stakla počela je još u trećem milenijumu p.n.e. u Egiptu. U Srbiju se u srednjem veku staklo uvozi iz Vizantije, Venecije i Dubrovnika, a počeci industrije stakla datiraju iz XIX veka, kada je u blizini Jagodine otvorena prva srpska fabrika stakla.


    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]


    Proizvodnja stakla je gotovo zamrla u Srbiji danas. Poređenja radi, staklarstvo je u SAD verovatno najunosniji zanat, naročito u oblasti proizvoda dekorativne umetnosti, jer ga kolekcionari izuzetno cene.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  6. #36
    Banovan Član

    Points: 9,505, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Achievements:
    3 months registeredTagger First ClassOverdrive5000 Experience Points
    Awards:
    Activity Award
    karanfil's Avatar
    Registrovan
    Feb 2013
    Postovi
    0
    Country: Germany
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    158 Ukupno
    Points
    9,505
    Level
    1

    Tkanje


    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]


    Zanat se pojavio u periodu neolita. Obično su ženski članovi domaćinstva tkali za potrebe samog domaćinstva, ali ponekad i za potrebe tržišta. Uglavnom su izrađivani predmeti za opremanje domaćinstva: vunene prekrivke, peškiri, zavese, stolnjaci, tkanine za odevne predmete i sl.

    Nekada je tkanju prethodio dug i složen proces prerade tekstilnih sirovina životinjskog i biljnog porekla: konoplja, lan, pamuk, vuna, niti svilene bube...

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    U tehnike prerade spadale su: češljanje, predenje, bojenje i dr. Najčešća tkačka sprava je horizontalni razboj, dok se vertikalni razboj recimo uglavnom koristo za izradu ćilima u Pirotu.

    Najčešće se tkalo u dve i četiri niti. Za izradu ukrasa koristile su se dopunske tehnike poput tkanja na daščicu, klečanja ili tkanja na nitiću. Najraskošniji proizvodi rađeni su u tehnici klečanja.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]


    Ova tehnika se dugo održavala u vidu kućne radinosti. U poslednjih petnaestak godina zanat doživljava relativnu obnovu osnivanjem brojnih udruženja i zadruga u Beogradu i nekim drugim gradovima u Srbiji. Često se na ovaj način izrađuju unikatni predmeti za odevne potrebe ili za tekstilno pokućstvo.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]


    Iako se radi o jednom od aktuelno najvitalnijih zanata u Srbiji i dalje postoji hroničan problem s plasmanom i nerazvijenim tržištem za ove proizvode.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  7. #37
    Banovan Član

    Points: 9,505, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Achievements:
    3 months registeredTagger First ClassOverdrive5000 Experience Points
    Awards:
    Activity Award
    karanfil's Avatar
    Registrovan
    Feb 2013
    Postovi
    0
    Country: Germany
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    158 Ukupno
    Points
    9,505
    Level
    1

    Ćilim za uspeh i svekrvinu milost


    Neko veruje, neko ne veruje. Ja sam milion puta zaključila da ćilim nije samo ono što golim okom vidimo. Ćilim je energija a šara pirotskog ćilima je enigma kao DNK, kaže Slavica Ćirić, direktorka pirotske zadruge „Damsko srce”

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    „Bombe“ : simbolišu mušku snagu. Ćilim sa ovom šarom poklanja se muškom detetu kad se rodi ili kad krene u školu R. Krstinić

    Ko hoće da mu krene posao, neka traži „bombe”, da osvoji ženu „razbacane đulove“, a za zaštitu od uroka tu je „Kondićeva šara“. Dvadesetak unikatnih pirotskih ćilima sa mustrama kojima se vekovima pripisuje magična moć prodaju se večeras na aukciji u prostorijama Turističke organizacije Srbije u Beogradu.

    Jedan zainteresovani sugrađanin posetio je predaukcijsku izložbu kao potencijalni kupac i istaknute početne cene u rasponu od 13.900 do 32.000 dinara prokomentarisao kao „previsoke“. „Nalazio sam mnogo veće komade na Kaleniću za 10.000“, rekao je gospodin koji nije želeo da se predstavi.

    Ipak, iza naizgled visoke cene stoje sati i sati rada. Da bi izatkala osamdeset kvadratnih centimetara, žena je pognuta pored razboja osam sati dnevno punih mesec dana. – Ako je nešto hitno i primoramo ćilimarku da ostane duže, oseti se odmah na kvalitetu. Zatim, osnova je zategnuta kao strune na violini, pa žice cepaju prste. Flaster se stavi samo dok ne zaustavi krv i onda skida, jer osećaj je u jagodicama prstiju ćilimarki, a oko je njihov metar. Za pirotski ćilim ne postoji šema, sve je u glavi – objašnjava Slavica Ćirić, direktorka zadruge „Damsko srce“ iz Pirota iz koje ovi ćilimi dolaze.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    „Razbacani đulovi“: đulovi na direcima i razbacani đulovi označavaju žensku lepotu. Ovi prvi su za pitome, a ovi drugi za „dame lepršave kao poljsko cveće“

    Pirotski ćilim je po mnogo čemu jedinstven. Geografski je zaštićen, pravi se isključivo od vune ovaca iz pirotskog kraja i predivo ne sme da bude debelo. Izrađuje se na vertikalnom razboju tehnikom koja omogućuje ćilimarki da izradi proizvod sa dva identična lica, bez naličja, i u odnosu na turski ćilim nema ograničenja u širini.

    – Pokušavale su tkalje iz sjeničkog i novopazarskog kraja da kopiraju taj pirotski ćilim, ali nisu toliko vešte. Ipak je to znanje koje se prenosi s kolena na koleno, to kako se ovi ornamenti u lukovima savijaju – kaže Slavica Ćirić.

    Zanat koji je pre tri godine potpuno zamro oživeo je zahvaljujući projektu pirotske opštine, uz pomoć Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i američkog programa USAID. Ćirićeva, profesorka informatike, koja je zbog pirotskog ćilima pre više od deset godina ostavila posao, seća se kako je još davno njena majka kombinovala šare za što bolju zaštitu.

    – Šare su vekovni simboli. Svi koji su se bavili pirotskim ćilimom istraživali su kako je koja šara nastala, ali one su enigma kao DNK. Neko veruje, neko ne veruje. Ja sam milion puta zaključila da ćilim nije samo ono što golim okom vidimo. Ćilim je energija – ističe Slavica Ćirić.

    Takozvane bombe označavaju mušku snagu. Ćilim sa ovom šarom poklanja se muškom detetu kad se rodi ili kad krene u školu. Majke su nekada tkale sinovima ovakve ćilimčiće kad su kretali u teške borbe, a danas se traže za bolji uspeh u poslu. Kondićeva šara sa nasmejanim licima u središtu kupuje se i poklanja „da štiti od loših pogleda“.

    Đulovi na direcima i razbacani đulovi označavaju žensku lepotu. Ovi prvi su za pitome, a ovi drugi za „dame lepršave kao poljsko cveće“. Mlada koja se spremala za udaju pravila je „svekrvin jezik” (procvetali kaktus) da svekrvine bodlje pretvori u cvetove. Venac sa vraškim kolenima štiti od loših namera, da đavo prebije nogu.

    Dva spojena srca na „Damskom srcu“ znače početak s ljubavlju i taj motiv se poklanja za rođenje deteta ili za stupanje u brak. U zadruzi koja nosi isto ime predstavlja ljubav tkalje i ćilima i početak novog života za zanat koji je pretio da se ugasi.

    Cilj zadruge i čitavog projekta jeste da se organizovanom proizvodnjom sačuva tradicija, smanji siromaštvo i održi kvalitet.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    „Kondićeva šara“, sa nasmejanim licima u središtu, štiti od loših pogleda R. Krstinić

    – Kvalitet pirotskog ćilima je u njegovoj tankoći i gustini. Ako prospete vodu, zadržaće kapljice. Možete da hodate koliko hoćete, ali ispod njega neće biti prašine. Isto tako, ako šara nije dobra, rasturamo – kaže naša sagovornica.

    Pirotski ćilim je trenutno vrlo tražen poklon za državničke posete. (Švedski kralj Karl Gustav Šesnaesti je od predsednika Tadića dobio jedan.) Traže se i manji koji se stavljaju na zid ili na stolove. Takođe se nose u Hilandar, gde ih je u požaru više od 200 izgorelo.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  8. #38
    Banovan Član

    Points: 9,505, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Achievements:
    3 months registeredTagger First ClassOverdrive5000 Experience Points
    Awards:
    Activity Award
    karanfil's Avatar
    Registrovan
    Feb 2013
    Postovi
    0
    Country: Germany
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    158 Ukupno
    Points
    9,505
    Level
    1









    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  9. #39
    Banovan Član

    Points: 9,505, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Achievements:
    3 months registeredTagger First ClassOverdrive5000 Experience Points
    Awards:
    Activity Award
    karanfil's Avatar
    Registrovan
    Feb 2013
    Postovi
    0
    Country: Germany
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    158 Ukupno
    Points
    9,505
    Level
    1

    Ćilimarstvo


    Ćilimarstvo pripada tkačkom zanatu, ali se zbog značaja ovog proizvoda u Srbiji smatra kao poseban zanat. Ćilim je vunena tkanina s kudeljnom, pamučnom ili vunenom osnovom, izrađen najčešće u glatkoj tehnici klečanja. Tradicija ove delatnosti vuče korene verovatno još iz Stare Persije.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Ćilimarstvo se u okviru narodnog tekstilnog stvaralaštva u Srbiji nesumnjivo izdvaja kao najznačajniji segment. Ćilim ima status jednog od najvažnijih srpskih nacionalnih simbola. Kao jedinstven i neizostavni predmet korišćen je u svadbenim i posmrtnim ritualima

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]


    Pirot je od druge polovine devetnaestog veka kod nas predstavljao grad čija je najznačajnija grana privrede bila ćilimarstvo. Nekada su ćilime na vertikalnom razboju proizvodile žene u domaćoj radinosti isključivo za potrebe svog domaćinstva, a od XIX veka počinje i šira zanatska proizvodnja, tako da u Pirotu u to doba nastaju trgovačke firme specijalizovane za prodaju ćilima.

    Pod uticajem pirotskog ćilimarstva, ćilimi počinju da se izrađuju i u drugim mestima Srbije. Poznati su ćilimi u sjeničkom i novovaroškom kraju ili recimo u Staparu, Melencima ili Velikom Bečkereku u Vojvodini.

    Danas postoji tek po neka radionica koja okuplja tkalje oko razboja. One prave ćilime, unikatne artefakte kao amanet minulih generacija.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Opšti je utisak da Srbija ni izdaleka ne iskorišćava ovaj svoj kulturni, ali i ekonomski potencijal.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  10. #40
    Banovan Član

    Points: 9,505, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Achievements:
    3 months registeredTagger First ClassOverdrive5000 Experience Points
    Awards:
    Activity Award
    karanfil's Avatar
    Registrovan
    Feb 2013
    Postovi
    0
    Country: Germany
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    158 Ukupno
    Points
    9,505
    Level
    1

    Poslednji fijaker jezdi Somborom

    Ilija Mirković, poslednji preostali fijakerista u Somboru, ne želi da prekine tradiciju. Već deceniju kruži šorovima i sokacima, radostan što i dalje ima verne mušterije.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]


    Po potrebi, mušterije vozi i na svadbe, mature, do motela, povodom raznih slavlja..


    SVE je manje dobrih tamburaša, fijakera i salaša, sve je manje konja, konja koji jure, a u stavri nikuda ne žure, kaže stara pesma koju uvek najlepše otpeva rođeni Somborac Zvonko Bogdan.

    Tamburaške bande još se ponekad i oglase kojom prigodom, snaše se nekako i drže, a fijakeri? Od nekadašnjih stotinak, koliko je jezdilo somborskim sokacima i šorovima, ostao je samo jedan - Ilije Mirkovića.

    Zaljubljenik u konje, po struci veterinarski tehničar, već dvanaest godina, kao poslednji iz plejade čuvenih somborskih fijakerista, sa svojom kobilom Sonjom, prelepom lipicanerkom, i leti i zimi jezdi po varoškim ulicama, među brojnim stablima bođoša i platana, izazivajući kod starijih Somboraca nostalgiju za prohujalim vremenima i romantikom.


    BEZ RADNOG VREMENA

    TURISTIČKA organizacija grada Sombora propisala je da fijakersku službu za potrebe grada u izuzetnim slučajevima (najavljene manifestacije, posete većeg broja gostiju, kao i poseta zvaničnih delegacija), fijakerista može da obavlja i van utvrđenog radnog vremena. Cenovnik usluga donosi Gradsko veće, na predlog Turističke organizacije grada.


    Pošto je još 1997. godine čika Duca Milutinović sa svojim riđanom Miškom otišao u legendu, kajasa se prihvatio Živko Relić i fijakerisao oko dve godine dok nije otišao u inostranstvo. Tada sam, u dogovoru sa opštinarima, preuzeo da otrgnem od zaborava lepu i plemenitu somborsku tradiciju, vožnju fijakerom - objašnjava Ilija, koji je nedavno napunio 58 godina.

    On od grada, za vreme udarne sezone koja traje od maja do decembra, dobija platu i ima zaradu od ostvarenog prometa. Fijaker je obezbedila Poljoprivredna škola u Somboru, a Sonju i sav pribor koji ide uz nju - Ilija.

    - Dežuram i čekam mušterije svakog dana od 12 do 17 časova, kraj Gradskog muzeja, na "placu", gde su tu decenijama pre mene, svaki kraj svog bođoša, koji im je pravio hladovinu tokom letnjih vrelina, stajali svi poznati somborski fijakeristi. Sonja i ja smo tu, kraj kafane "Orijent", u kojoj su oduvek fijakeristi dobrom kapljicom ispirali grlo - pojašnjava Mirković.

    Po potrebi, mušterije vozi i na svadbe, mature, do motela, povodom raznih slavlja... Cena od 120 dinara po "krugu venaca", odnosno 250 dinara do tri kilometra od fijakerskog stajališta, ili 1.000 dinara, ako žele na sat vremena da razgledaju grad, smatra Ilija, nije previsoka.

    - Somborci i njihovi gosti vole da se voze fijakerom - veli jedini somborski fijakerista, odlučan da ne dozvoli, dok može, da se fijaker sa somborskih ulica konačno i zauvek preseli u pesmu.

    Inače, fijakerska služba u Somboru ima status starog zanata.



    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

 

 
+ Odgovor Na Temu
Strana 4 od 4 PrvaPrva ... 2 3 4

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

Slične Teme

  1. Stari zvuci - 1981 - Kad pevaju civijasi
    By banjska in forum Narodna Muzika
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 01.05.2013, 21:46
  2. Danijel Pavlovic 2011 - Stari zagrljaj
    By banjska in forum Zabavna Muzika
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 14.03.2013, 22:36
  3. Fikret Malovcic - 1995 - Stari Ahmo
    By ♚Kralj♚ in forum Narodna Muzika
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 12.02.2013, 20:02

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

You do not have permission to view the list of names.

Tagovi za ovu Temu

Bookmarks

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts

Prijatelji Sajta

Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 16:22 sati.
Powered by vBulletin
Copyright © 2019 Srpski Prevod by Milance®
Radio Poljubac By: www.radio-poljubac.com