Zdravo & Dobrodošli na Radio Poljubac
Možete nas naći na Follow us on Facebook Follow us on Twitter Linked In Flickr Watch us on YouTube My Space Blogger
Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Sign Up

+ Odgovor Na Temu
Strana 1 od 2 1 2 ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 1 do 10 od 15
  1. #1
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    567 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1

    Jelka2 Pravoslavni obicaji o Bozicu

    Sam Božić je trodnevni praznik, a ako računamo i Badnji dan, kojim se završava zimski post, onda je to četvorodnevna svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici.

    Pripreme za Božić počinju četrdeset dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju. Centralna proslava u srpskoj narodnoj tradiciji počinje dva dana ranije (5. januar), na Tucindan. Na taj dan se po selima kolje i sređuje pečenica. Na glavu praseta ranije određenog za pečenicu stavi se grudva soli, a onda se ušicama sekire udari po soli i glavi, a prase ubije. Tog dana ne valja tući decu da preko godine ne bi imala čireve, a iz kuće se sklanja sav pribor za jelo.

    U praznovanju Božića kod pravoslavnih Srba, Rusa i Grka, kao i Bugara, postoji razlika u narodnom proslavljanju, dok je liturgijski i molitveni deo slavlja u crkvi isti, s tim što se Grci drže novog, Gregorijanskog, a Srbi i Rusi starog, Julijanskog kalendara. Tako Grci slave Božić 25. decembra, a Srbi i Rusi 7. januara. Dužina božićnog posta (šest sedmica) ista je kod ova tri pravoslavna naroda, kao i propisi o načinu ishrane koje u te dane treba poštovati.


    Vijanje Božića



    U svim selima Vojvodine na Božić održavao se običaj jahanja konja. Jahači jure kroz selo „vijajući Božić". Odmah posle božićnog ručka seljani su izvodili konje iz štala, svečano ih opremali i u galopu jurili seoskim ulicama. Najčešće su jahali momci ili mladi oženjeni ljudi. Svraćali su u kuće rođaka ili domove u kojima je bilo devojaka za udaju. Kad bi u kuću navratio novi zet ili unuk, jahač bi dobijao košulju (preko ramena su mu vezivali komad belog domaćeg platna za košulju) ili peškir vezivan za konja.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  2. #2
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    567 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Naš uvaženi etnolog Veselin Čajkanović o pravoslavnom Božiću kaže: "Božić, onakav kako ga srpski narod danas slavi, sa badnjakom, slamom, kvocanjem, žrtvovanjem praseta, česnicom, pohođenjem izvora i bunara, polaženikom, sa raznim vračanjima i gatanjima i tolikim drugim mnogobrojnim običajima, jeste praznik naše stare vere. Kao praznik iz stare vere, i pored krsnog imena (slave) i Đurđevdana, naš najnaconalniji praznik, Božić je, pre svega, praznik iz kulta predaka... Srpski starinski praznik koji je predhodio hrišćanskom Božiću i koji je produžio da živi dalje, u narodnim običajima i verovanjima bio je praznik u slavu predaka i u slavu boga mrtvih, koji je u isto reme bio i najveći nacionalni bog (Južnoslovenski). Razumljivo je, kod takvog stanja stvari. Što je Božić, pored krsnog imena (slave) bio i ostao za sva vremena najveći i najpopularniji praznik srpskog naroda".


    Etnolog Mile Nedeljković skreće pažnju na izuzetnu osobenost božićnih običaja: "Jedan od najlepših božićnih običaja je mirboženje s težnjom da se održi mir, spreči omraza i prekine zavada među ljudima, pa su se pri susretu ljudi pozdravljali sa: Mir božji, Hristos se rodi! I pri tom se rukovali i ljubili. Srbi u okolini Skadra (oblast Vraka) na Božiji dan (drugi dan Božića crkva slavi Sabor Presvete Bogorodice koji se u narodu uobičajeno naziva Božiji dan. Treći dan je Stevanjdan koji je prva krsna slava po Božiću i u novoj godini.), završavajući ophod kod domaćina koji je započeo obilazak, išli su od kuće do kuće i mirobožali, koristeći običaj da se zavađeni pozdrave i poljube, a time i izmire. Jer, ovo je dan opšteg mirenja i praštanja".


    Vuk Karadžić o Božiću

    "Uoči Božića, pošto se badnjaci unesu u kuću i nalože na vatru, uzme domaćica slame i kvočući (a za njom deca pijučući) prostre po sobi, ili po kući, ako nema sobe. Poslije večere pjevaju i vesele se. Kad ujutru ustanu, najprije otide jedno te donese vode, ali ponese žita te pospe vodu (kao polazi je) kad k njoj dođe. Tom vodom umijesi česnicu i nalije ručak, te pristave. Ali prije nego sjednu za ručak, izbace po nekoliko puške (tako ujutro rano kad ustanu), pa se onda skupe svi oko sofre te se mole Bogu (držeći svako po jednu voštanu svijeću u rukama) i mirbožuju se, tj. Izljube se svi redom govoreći : Mir božji! Ristos se rodi, vaistinu se rodi, poklanjamo se Ristu i Ristovom rožanstvu. Otom domaćin pokupi sve one svijeće u jednu rukovet i usadi u žito, koje stoji na sofri u kakvoj karlici, ili u čanku (svakojako žito pomešano zajedno, u tom žitu stoje i kolači kojekaki), te onda malo pogore, pa ih ugase onim žitom. Ono žito posle daju žene kokošima da nose jaja. Kad počnu ručati, neki najpre okuse sira, neki pečenice, a neki (kao po Srijemu i po Bačkoj ) prije svega srču varenike, ali rakije mnogi ne piju prvi dan za vrućice. Oko pola ručka ustanu u slavu i lome kolač kakogod i o krsnom imenu, samo što nema koljiva. Na Božić se obično ruča s vreće (prostre se prazna vreća mjesto čaršava, ili po čaršavu), i sofra se ne diže (niti se kuća čisti) za tri dana. Prvi dan Božića niko nikom ne ide u kuću osim položajnika."
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  3. #3
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    567 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Božićni praznici i običaji



    Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, sina Božijeg, spasitelja sveta. Činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim običajima i obredima. Prema verovanju, svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"



    Božiću se raduje i staro i mlado, i muško i žensko. Na nekoliko nedelja pred Božić (već od Nikoljdana) i nekoliko nedelja posle Božića (do Savindana) traje svečano praznično raspoloženje. Narod se veseli i raduje, u kućama i porodicama vlada prijatno duhovno raspoloženje, u atmosferi se oseća neko tiho praznično olaženstvo, pa se u takvim prilikama ljudi mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete preko godine i ceo narod postaje jedna duša.



    U ovom periodu su najvažniji sledeći praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božić, Nova Godina, Bogojavljenje, Jovanjdan i Savindan. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su određeni običaji.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  4. #4
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    567 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Detinci

    U treću nedelju pred Božić slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tuđu decu. Za vezivanje se obično koristi kaiš, gajtan, kanap ili običan deblji konac. Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje na Detince, Materice i Oce ima, prema tumačenju, višestruku simboliku. Prvo simvolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Drugo, upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zarađenu imovinu i dobra dela, lako će sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu, gde će se samo vrednovati ono šta je čovek dobro u svom životu učinio.Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom pa za taj dan nabave neku čast i "dreše" se onima koji ih vežu.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  5. #5
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    567 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Materice

    U drugu nedelju pred Božić padaju Materice. Ovo je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone i na taj način se "dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.



    Praznik Materica se u novije vreme svečano proslavlja i pri našim hramovima, naročito po gradovima. Bogomoljne žene u dogovoru sa sveštenikom prepreme prigodnu akademiju sa programom, u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, a onda deca vezuju prisutne starije žene. One im se "dreše" poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima itd. Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  6. #6
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    567 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Oci ili Očevi



    U prvu nedelju pred Božić praznuje se ovaj praznik. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se "dreše" poklonima, isto kao i majke. Oci, Materice i Detinci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i običaji vezani za njih, doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  7. #7
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    567 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Tucindan



    Dva dana pred Božić, odnosno na Tucindan, Srbi tradicionalno pripremaju božićnu pečenicu. Od tog dana, takođe, počinje uređenje i spremanje kuće za praznik rođenja Hrista. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na Badnje veče, po slami razastrtoj u kući a deca ih pokupiti pijučući.



    Na Tucindan se, prema narodnom verovanju, ne sme ništa davati iz kuće, a takođe se ni deca nikako ne smeju tući da im, prema vreovanju, ne bi izašli čirevi. Na Tucindan se i dugovi vraćaju, da domaćin "ne bi bio dužan do idućeg Božića". U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na patosu, na prostrtim čarenicama. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut istoku. Posle večere, pred počinak, domaćica zamesi badnjačku pogaču i božićne hlebove (kolače) koje će peći sutradan.

    Smatra se da je Tucindan dobio po tome što se tad kolje pečenica koja se prethodno tuče (umrtvi) udaranjem ušica sekire preko grudvice soli u platnenoj vrećici stavljenoj na čelo živinčeta, buduće pečenice - "Božićnjara". Kod Srba božićna pečenica je najčešće prase ili nazime (mlado svinjče), a u nekim krajevima je to jagnje ili mlada ovca i naziva se "veselica". Pečenica treba da je bela, bez belega i telesnog nedostatka. Peče se sutradan i na Badnje veče unosi se u kuću. Naslanja se na istočni zid gde stoji do Božića (7. januara) kada se servira.



    Pečenica je, tumače etnolozi, prinošenje žrtve Bogu i vuče korene iz predhrišćanskog perioda, a pominje se i u starozavetnim knjigama. Kokoš, guska, patka ili ćurka, u mnogim krajevima ni u kom slučaju ne smeju se naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol "nazadovanja i rasturanja kuće jer kljuca i baca zemlju iza sebe". A tamo gde se ipak kolje za supu, odmah se odbace glava i noge. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno mrazevi i zime.



    Karakondžule

    Na Kosovu se kaže da karakondžula skita od Božića do Vodice (Bogojavljenja) zato što su ovi dani nekršteni. Karakondžula sedi na strehi iznad kućnih vrata, i to predveče, i tu čeka: čim ko izađe napolje, odmah mu turi sač na glavu, uzjaše ga, pa ga istera iz obora (dvorišta) i otera u kakvu reku i tu ga tera kroz vodu sve dok petao ne zapeva ili magare ne zariče, a onda nestane.
    Među nejevrejima se veruje da jevrejska deca začeta u ove dane postaju karakondžule, pa zato Jevreji u te dane izbegavaju svoje žene. Ako se dete rodi ovih dana, veruje se, na primer u aleksinačkom Pomoravlju, da će ga snaći velika nesreća u životu. Ako pak neko umre, bodu ga iglom ili glogovim trnom, da se ne povampiri, da ne postane vukodlak.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  8. #8
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    567 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Badnji dan


    Badnja nedelja je nedelja pred Božić. Tih dana se, prema verovanju, ne šiša, ne brije i ne režu nokti da se ne bi "seklo" zdravlje, a deca se ne tuku da im se ne pojavljuju čirevi po telu.

    Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Po nekim tumačenjima, naziv potiče od staroslovenske reči „bdeti", što znači biti budan. Tako Badnje veče predstavlja veče koje treba da bdimo i ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa. Zbog samog običaja bdenja, bilo je nužno osvetliti prostorije svećama, koje su ujedno postale i simboli novog života i nade. Pravile su se posebne sveće, tzv. voštanice.

    Božićno praznovanje započinje Badnjim danom, 6. januara. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvce, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićnih praznika. Iza toga se nižu razni običaji, koji su zapravo osobenost našeg šarolikog narodnog folklora i koji su se kroz vekove stopli sa onim religioznim hrišćanskim značenjem Božića.


    Kelti nalagali badnjak

    Etnologija beleži da su još pre dolaska Srba na Balkan stari Kelti nalagali cerovo drvo kad su čekali novo leto, te da su od njih to preuzeli Englezi. Badnjak je u prošlosti bio blizak i Rusima, Bugarima, Makedoncima...
    U Vojvodini, kod Rusina badnjak stoji u porti crkve, a ritualno ga na Badnje veče u svoje domove unose i Bunjevci, mada su unijati-grkokatolici.
    Bugari su do završetka Drugog svetskog rata takođe u kuće unosili badnjak - cerovo drvo koje se oblačilo u košulju i čiji se jedan kraj stavljao u vatru da gori celu noć (zvalo se bdnik), a onda je pod ruskim uticajem badnjak zamenjen jelkom.



    U Vojvodini se krajem 19. i početkom 20. veka kitila biljka gledačija - bodljikavo granje u koje su se vezivali umotani orasi, suvo voće i pecivo s medom. Grana se umotavala u zeleni papir i ukrašavala svaku kuću kao deo božićnog rituala.

    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  9. #9
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    567 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Na Badnji dan se posti. Uglavnom se jede riba, pasulj prebranac, suvo voće. Šljive, smokve, kasije, i peče hleb koji bi bio na stolu sve do Bogojavljanaj, a njegova veličina je simbolizovala obilje naredne godine. Takođe, toga dana ništa ne iznosi iz kuće, obeduje se na slami. Tu je još paljenje badnjaka i unošenje slame i prostiranje slame po podu, uz kvocanje i pijukanje, pa badnjedanska večera na podu, simbolika sveća, oraha, meda, vina, svenoćnog bdenja u iščekivanju Božića.



    Badnji dan je, prema nekim tumačenjima, naziv dobio po tome što se toga dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje božićno slavlje. Ujutro rano, već u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Čim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pečenica. Žene u kući mese božićne kolače, torte, pripremaju trpezu za Božić.



    Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo (u nekim krajevima, jelovo ili borovo), koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću. Pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića, može i hrast. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak.



    Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem). Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku. Kad odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta prekrsti, pomene boga, slavu i sutrašnji praznik, baci šaku žita na drvo i sa tri udarca sekirom mora da ga odseče. Seče se ukoso i sa istočne strane. Vodi se računa da drvo prilikom sečenja padne direktno na zemlju, a da se ne zadrži na susednom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja među karlice, da kajmak bude debeo kao iver. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče. Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.



    Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane, da su kao "Božić i Badnji dan". Uveče, kada padne mrak domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu. Pečenica se nosi na ražnju, obično dvojica nose između sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku čeljad rečima: "Dobro veče, srećno Badnje veče!" Domaćica i ženska čeljad posipaju pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: "Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!" Pečenica se unosi u sobu gde se obavlja večera na Badnji dan i božićni ručak, a pečenica se prislanja na istočni zid, tamo gde su ikone i kandilo.



    Pošto se badnjak prethodno iseče sa debljeg kraja na tri dela, veličine da može da stane u šporet ili kakvu peć, unosi se u kuću. Isto se govori i radi kao kad se unosi pečenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći, i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice. Posle badnjaka u kuću se unosi slama i posipa se po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže i pijuču kao pilići.

    Pravi, paganski smisao ovog običaja je nejasan. Neki smatraju da se kvocanjem i pijukanjem pozivaju duše umrlih predaka za koje se verovalo da se nalaze u telima životinja. U naše vreme, ovaj običaj ima ovaj smisao: kao što kvočka pod krilima prikuplja svoje piliće i zagreva ih materinskom ljubavlju, tako je i Hrist došao da sve ljude zbliži i složi u jednu hrišćansku zajednicu i zagreje ljubavlju, kao što se pilići hrane žitom, tako je i on ljude nahranio i napojio svojom naukom jer je govorio: "Ko je gladan, neka dođe meni i ja ću ga nahraniti, i ko je žedan, neka dođe k meni da pije vode žive".



    Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio. Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje...", pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.



    Pretpostavlja se da je kod starih, mnogobožačkih Srba, postojao neki bog Badnja, čiji je kip bio deljan od drveta. Prema jednom predanju, primivši hrišćanstvo uoči dana kada se novi Bog rodio, Srbi su svog starog Badnju bacili u vatru, a pošto im je on bio vrlo drag, taj običaj ponavljaju na svako Badnje veče, a badnja na jednom kraju namažu medom, koji deca ližu, da bi time pokazali kako im je badnjak sladak i drag. Domaćin pre večere unosi badnjak u kuću, a ukućani ga dočekuju posipajući ga žitom.



    Crkva je, međutim, badnjaku dala novi smisao: grejući se oko badnjaka, ukućani se zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, a svetlošću njegovom razgone mrak neznanja i praznoverja, i ozaruju se i obasipaju radošću i miljem, zdravljem i obiljem.



    Ranije, dok su ljudi više živeli na selu, a ponegde i danas, na Badnji dan, pre nego što se sunce rodi, jedan od ukućana ode u zabran (šumu) i izabere drvo, koje mora biti mlado i cerovo. Pre nego što zamahne sekirom, pospe drvo žitom i nazove mu: "Dobro jutro i čestiti ti Badnji dan". Zatim zaseče na dva mesta da ispadne iver, i taj iver uzme sa sobom. Odsečeno drvo okreše, odnese kući i uveče naloži na vatru. Kad pregori, donji se kraj nosi oko torova i štala, a drugi, gornji kraj ostavlja se za položajnika.



    U srpskom i rusinskom narodu je tradicionalno karakterističan badnjak za slavljenje Božića, u Rusiji i Bugarskoj jelka, kod Grka je to lađa, a u novije vreme i jelka. Etnolozima je poznato da su još pre dolaska Srba na Balkan stari Kelti nalagali cerovo drvo kad su čekali novo leto, te da su od njih to preuzeli Englezi.



    Badnjak preko dana stoji napolju (ponegde ga oblače u košulje), a uveče, pred badnjačku večeru, unosi se u kuću uz ritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište. Badnjak se prvo celiva i maže medom. Potom se pali i pristupa se "džaranju". To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena. Kada se za badnjak ide organizovano, ispred sela, tada se prangijama i puškama oglasi odlazak u šumu, izabere u šumi hrast koji se prethodno osvešta i zalije vinom i medom. Pored čeza ili kočija momci jašu neosedlane konje i čine veliku veselu povorku koja glasno objavljuje svoj odlazak po badnjak.

    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  10. #10
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    567 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Česnica



    Česnica se smatra izuzetno važnim obrednim kolačom. Spravljana je od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca. Česnica se mesi prvog dana Božića, pre izlaska sunca, kad prvo zvono zazvoni u crkvi ili između jutrenja i dostojna. Sam naziv je zanimljiv zato što potiče od reči "čest", "deo", "sreća", jer se lomila na delove, prema broju ukućana, da bi se po tim delovima proricala sreća. Česnica simbolizuje rođenje mladog Hrista kada su ga pastiri darovali. Verovalo se da česnica predstavlja dobar rod useva.



    Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Potom sedaju za trpezu.



    Za česnicu, koja se mesi na sam dan Božića, rano ujutro - za razliku od pogače koja se iznosi na badnjačku večeru - misli se da je ime dobila zato što se mesi za čest (čast) Isusa Hrista, ili što se lomi na česti, to jest na onoliko delova koliko ima ukućana. Novac koji se u česnicu stavlja treba da je od zlata ili srebra, dakle od plemenitog metala za koji rđa ne prianja jer je to dar novorođenom Hristu.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

 

 
+ Odgovor Na Temu
Strana 1 od 2 1 2 ZadnjaZadnja

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

Slične Teme

  1. Pravoslavni obelezja po kalendaru
    By M e r i in forum Religija
    Odgovori: 58
    Zadnji Post: 14.09.2013, 20:20

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

You do not have permission to view the list of names.

Tagovi za ovu Temu

Bookmarks

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts

Prijatelji Sajta

Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 18:43 sati.
Powered by vBulletin
Copyright © 2019 Srpski Prevod by Milance®
Radio Poljubac By: www.radio-poljubac.com