Zdravo & Dobrodošli na Radio Poljubac
Možete nas naći na Follow us on Facebook Follow us on Twitter Linked In Flickr Watch us on YouTube My Space Blogger
Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Sign Up

+ Odgovor Na Temu
Strana 2 od 2 PrvaPrva 1 2
Prikaz rezultata 11 do 15 od 15
  1. #11
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    616 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Božić



    Božić je, uz Uskrs, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. Božić je dan kada se slavi rođenje Hristovo, i kada je duh malog Isusa sveprisutan među ljudima, donoseći im mir i praštanje. Sam Božić je trodnevni praznik, a ako računamo i Badnji dan, kojim se završava zimski četrdesetodnevni post, onda je to četvorodnevna svetkovina okrenuta prvenstveno domu i porodici. U našem narodu proslavljanje ovog praznika je usklađeni spoj crkvenih, liturgijskih, i folklornih običaja. Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom praznićnih dana bude na okupu.

    Božić, 7. januar, započinje unošenjem nenačete vode, dočekivanjem položajnika, odlaskom u crkvu na službu i pričest, te prvim mrsnim doručkom.


    Dug je spisak narodnih običaja koji krase Božićne praznike, od lomljenja pogače, pa do igara koje simuliraju tobožnje vijanje Božića. Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.



    Dan rođenja Hristovog ostao je u našem narodu prvenstveno praznik porodice i porodičnog domaćinstva. Sigurno da su novo vreme i savremeni uslovi gradskog života suzili mnoge drevne božićne običaje, svodeći ih uglavnom na unošenje badnjaka, kupljenog na pijaci, na božićni kolač, sveću, pečenicu i vino.



    Na ovaj praznik, uči crkva, misli se na svoj rod i na rod ljudski, posebno na porodicu i najbliže pretke. Božićem se zaklinje, toga dana se svi ratovi prekidaju milosrđem koje propisuje vera hrišćanska. Ljudi se pozdravljaju rečima: "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!" Valja napomenuti da se ovako pozdravlja od Božića do Bogojavljenja.



    Božić se praznuje tri dana. Prvog dana ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i puca se iz pušaka i prangija. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Po povratku iz crkve, ukućani se međusobno ljube čestitajući jedni drugima praznik.Još pre izlaska sunca na Božić odlazilo se na izvor ili bunar po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da nenačeta voda ima i isceliteljsku moć. Nenačetom vodom treba okupati decu, kao zaštitu od uroka.


    Večera za vuka



    U nekim krajevima se na Božić nosi vuku večera, od svakog jela pomalo, i ostavi se na raskršću s rečima: "Eto, vuče, večeraj kod mene, i nemoj više nikako..." Sličan običaj je (postojao) i na Kosovu: "Mnogi iznesu na Badnju večer sofru pred kuću i metnu na nju sve što su zgotovili za večeru, pa onda počnu zvati na večeru svaku štetnu zverku i svoje neprijatelje po imenu govoreći: "Vuci, mečke, lisice, zajci, tvorovi, psi, ljudi i svi koji nama zlo mislite, dođite na večeru... Ako sada ne dođete na večeru, a vi za godinu dana nemojte dolaziti u naš obor na večeru ni po večeri, jer ćete biti pišman.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  2. #12
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    616 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Položajnik

    Na Božić, rano prepodne, dolazi specijalni gost - položajnik. To je prva osoba koja ulazi u kuću na Božić. Obično se pre Božića domaćin dogovori s nekim ko je srećne ruke da dođe prepodne kod njega u kuću. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa „Hristos se rodi", a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći: „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica", nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži, a obavezno završavajući govor rečima „Amin, bože, daj!"



    Za položajnika i čaranje u vatru donjim, pregorelim delom badnjaka, misli se da predstavljaju mudrace s istoka i njihovo gatanje po zvezdama jer kao što su oni svoje gatanje izvodili iz jata nebrojenih nebeskih zvezda, tako i položajnik, gatajući po varnicama iz vatre, izjavljuje svoje želje domaćinu i njegovom domu.



    Postoji i tumačenje prema kojem je položajnik inkarnacija mitskog pretka koji se pojavljuje u svim najvažnijim trenucima u životu njegovih potomaka - o Božiću, slavi, o rođenju, svadbi ili kad se u porodici dogodi smrtni slučaj.

    Prva dužnost položajnika (u nekim krajevima ga zovu i radovan) jeste da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Zato on, čim uđe u kuću, a pri tome dobro pazi da prag prekorači desnom nogom, prilazi vatri i krajem badnjaka džara vatru da izbiju varnice. Domaćin i položajnik, posle mirbožanja, što znači da prislanjaju obraz uz obraz - a ređe se ljube - razmenjuju pozdrav: "Hristos se rodi" - "Vaistinu se rodi!" Onda položajnik daruje ognjište, to jest na kraj ognjišta s istočne strane stavi novac, malo posedi, popije kuvanu rakiju i posle pozdrava odlazi. Na odlasku se položajnik daruje čarapama ili peškirom, jabukom ili kolačem koji je ispečen zajedno sa česnicom. Položajnik je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.


    Nekada se o Božiću, u znak radosti i veselja, pucalo iz pušaka, a pevale su se i božićne pesme, kao: "Božić, Božić bata..." i "U Božića tri nožića..."


    Kokošinji položajnik



    Zanimljiv je običaj obeležavanja "Kokošijeg Božića" na praznik Svetog Ignjatija Bogonosca, 2. januara. Tog dana se živina rano izjutra hrani žitom kuvanim na Varvarin dan 17. decembra, a hranjenje se obavlja u krugu omeđenim konopcem, da ne bi lutala po selu. Postoji i običaj da se prvi posetilac koji dođe u kuću na taj dan naziva kokošinji položajnik. On ne sme da sedne na jastuče niti da se pomera da bi kokoši što češće legle jaja. Vodi se takođe računa da to bude srećan čovek vedre naravi kome svaki posao ide od ruke, da bi kuća bila napredna i srećna čitavu godinu.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  3. #13
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    616 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Drugi dan Božića koristi se za međusobne posete prijatelja. Po srpskim selima na ovaj dan je bilo uobičajeno prezanje konja u saonice i vožnja po selu. Treći dan Božića je ujedno i Stevandan, i to je poslednji dan u običajnom božićnjem ciklusu. Tog dana se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuće. Slama se obično nosi u voćnjak i zaveže za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Ugarci od badnjaka se čuvaju jer su lekoviti i koriste u toku godine za lečenje obolele stoke. Zatvorena kompozicija praznovanja za mnoge Srbe se ipak ne dobija Stevandanom već „malim Božićem", kako u pojedinim krajevima Srbije nazivaju Srpsku novu godinu. „Mali Božić" je zato i definitivan znak srpskim domaćicama da konačno predahnu.



    Rano ujutro na Božić, domaćica zamesi testo od kojeg peče česnicu. U nju se stavlja metalni novčić zlatni, srebrni ili obični, odozgo se bode grančicom badnjaka i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, negde i glavu, deo od rebara i srce. Srce se iseče na onoliko delova koliko u kući ima ukućana, i svaki član porodice prvo pojede po parče srca da do idućeg Božića bije junačko srce u svakome. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, pa preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Ukoliko neko zna peva božićni tropar, a ako ne, čita se "Oče naš" naglas i zatim se lomi česnica.



    U nekim našim krajevima, običaj je da se na Božić ustaje rano i umiva "na sekiri", s oštricom okrenutom naviše. Posle umivanja uzima se pupoljak drena i pije sa vinom. Umivanje na sekiri simboliše spiranje prljavštine i sasecanje greha, dren predstavlja zdravlje, a vino krv Isusovu.



    Kada se česnica umesi, svi ukućani moraju da budu svečano obučeni, s nekim novim detaljem, jer se za Božić valja nečim ponoviti. Tada se obavlja mirobožanje tako što domaćin uz čašu s rakijom nazdravi „Mir božji", a ukućani odgovore „Da bog blagoslovi", zatim domaćin otpije gutljaj pića i ponovi „Mir božji", dok ukućani odgovaraju „Da zdravi budemo", „Da žito rodi", „Da blago se umnoži", „Da nas sreća prati", „Da nas bolest zaobiđe"...


    Njegoševa oda Božiću



    "Nema dana bez očinjeg vida,
    Niti prave slave bez Božića!
    Slavio sam Božić u Vitlejem
    Slavio ga u Atosku Goru,
    Slavio ga u Sveto Kijevo;
    Al' je ova slava odvojila,
    Sa prostotom i sa veselošću,
    Vatra bolje nego igda plama,
    Prostrta je ispred ognja slama,
    Prekršćeni na ognju badnjaci,
    Puške puču, vrte se peciva,
    Gusle gude, a kola pevaju,
    S unučadi đedovi igraju..."

    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  4. #14
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    616 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Čestitanje Božića



    Ako niste u mogućnosti da lično čestitate praznik, onda je uobičajeno da pošaljete božićnu čestitku. Na čestitkama koje se kupuju u pravoslavnim hramovima odštampan je tekst „Mir Božji - Hristos se rodi"! Dobro je da čestitka stigne nekoliko dana pre Božića. Nije protivno veri da se čestitka uputi telefonom, elektronskom poštom ili SMS-om, ali na sam dan Božića, uz obavezno: „Hristos se rodi".


    Sneg i dobrobit



    Kad na Božić pada sneg, veruje se da će godina biti rodna. Ne valja se ni radi ljudi, ni zbog stoke, ni zbog letine, kada na Božić bude jugovina ili kiša.
    Dobro je na Božić, posle ručka, otpočeti svaki rad. Tada ženska deca uče da pletu, muški projašu konje, započne se kakav posao, da bi ljudi cele godine bili vredni i da im poslovi idu od ruke.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  5. #15
    Banovan Član

    Points: 32,320, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 75.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdrive25000 Experience Points1 year registered
    Awards:
    Frequent Poster
    M e r i's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Vojvodina - Dunavska obala
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    616 Ukupno
    Points
    32,320
    Level
    1
    Šta valja raditi na Božić:



    1. Sve što vam je zadavalo muke tokom godine u božićno jutro trebalo bi raditi, i više neće predstavljati problem.



    2. Vodom u kojoj je opran sud za mešenje česnice zalivaju se voćke da bi bolje rodile ili se ona sipa u saksije sa cvećem da bi lepše cvetalo.



    3. Testo koje ostaje na rukama domaćice posle mešenja česnice ona stavlja na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.



    4. Negde se gata na plećki od pečenice. Ako na kosti kada je izvučemo iz pečene plećke ostane mesa, veruje se da će stoka te godine biti plodna.



    5. Od konopca kojim je vezan naramak slame unet u kuću trebalo bi na Božić, ujutro, u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.



    6. Nekada je značajnu ulogu u božićnim običajima imala božićna sveća. Neke porodice palile su je već na Badnje veče ili obavezno u vreme ručka prvog dana Božića. Sveću pali domaćin sa tri vlati pšenice ili slame koja se izvlači ispod božićne trpeze. Sveća se nije gasila duvanjem, već vinom iz pune flaše.



    Običaji se sastoje od osnovnog, nepromenljivog dela i ritualnog dela koji je vidljiv i promenljiv. Neupućeni pogrešno veruju da su ako posvete pažnju vidljivom delu sačuvali i sam običaj. To se najbolje vidi na primeru Božića. Još u ranom hrišćanskom periodu paljene su velike vatre za vreme Božića, potom su korišćeni barutni štapići za pucanje i vatromet, preko prangija do počasnih plotuna iz artiljerijskog oružja. Danas se razlamaju pucnji iz ličnog naoružanja i praskav zvuk petardi. Oružja su se menjala, ali je praznik opstajao.



    U Risnu se mire zavađeni



    Lep običaj pominje se u Risnu. Na Božić, u crkvi posle jutrenja, svi se ljube jedan sa drugim i tako se tada izmire mnogi koji su dugo vremena bili u zavadi. U mnogim mestima se smatra da su dani između Božića i Bogojavljenja (ili do Svetog Jovana - dok "padne krst u vodu") nekršteni dani jer je Isus kršten tek na Bogojavljenje. To je vreme kada se, prema starom narodnom verovanju, razna natprirodna bića - vampiri, karakondžule, nekrštenci i sotone - kreću noću i pakoste ljudima. Zato se noću ne sme odlaziti na raskrsnice, groblja, pod mostove i u vodenice jer su to staništa tih natprirodnih bića. U te dane isto tako ne treba po večeri i noću piti vodu.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

 

 
+ Odgovor Na Temu
Strana 2 od 2 PrvaPrva 1 2

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

Slične Teme

  1. Pravoslavni obelezja po kalendaru
    By M e r i in forum Religija
    Odgovori: 58
    Zadnji Post: 14.09.2013, 20:20

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

You do not have permission to view the list of names.

Tagovi za ovu Temu

Bookmarks

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts

Prijatelji Sajta

Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 08:06 sati.
Powered by vBulletin
Copyright © 2019 Srpski Prevod by Milance®
Radio Poljubac By: www.radio-poljubac.com