Zdravo & Dobrodošli na Radio Poljubac
Možete nas naći na Follow us on Facebook Follow us on Twitter Linked In Flickr Watch us on YouTube My Space Blogger
Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Sign Up

+ Odgovor Na Temu
Prikaz rezultata 1 do 9 od 9
  1. #1
    Registrovan Clan

    Points: 1,012, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 8.0%
    Achievements:
    Tagger First Class1000 Experience Points3 months registered

    Registrovan
    Nov 2012
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    2 Ukupno
    Points
    1,012
    Level
    1

    2 Venecija u Crnoj Gori

    Venecija u Crnoj Gori

    Utvrđeni grad na južnoj obali Jadranskog mora postojao je još pre oko dva i po milenijuma, što ga svrstava u najstarija primorska naselja


    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]



    Prvobitno je bio ostrvo koje se kasnije spojilo sa obalom i napravilo zemljouz. Mada su Grci osnovali mnoge kolonije u Sredozemlju, kolonizaciju na tlu današnje Crne Gore nisu im dopustili starosedeoci, ilirsko pleme Enhilejci. Umesto toga, postojali su samo grčki trgovinski centri, emporiji, a jedan takav je bio i Butua. Prvi pomen ovog ilirskog grada je u 5. veku stare ere, kod pesnika Sofokla, a Pseudo-Ksilaks navodi da se od njega do Drača putuje morem dan i noć, a kopnom tri dana. Posle ilirsko-rimskih ratova, Budva je potpala pod vlast Rima. Konventi ili opida bila su naselja kolonizovanih rimskih građana, doseljenih u Ilirik, potonju provinciju Dalmaciju.




    Među takvim naseljima se pominje i Butuanum. Osim Italika, ove gradove je naselilo i dosta trgovaca i zanatlija iz Grčke i Orijenta. Kada su na tle Crne Gore stigli Avari i Sloveni, romanizovani starosedeoci su se povukli u primorje. U ranom srednjem veku, Budva je bila vizantijski grad, sa grčkom posadom i italijanskim trgovcima. Po osamostaljenju Dukljanske kneževine od Vizantije Budva je ušla u njen sastav, a kasnije i u sastav Kraljevine Duklje. Posle 1181. našla se u državi Nemanjića. Po uzoru na Dušanov zakonik, sačinjen je i Statut grada Budve. Kasnije se ovaj grad nalazio pod vlašću Balšića, Crnojevića i Srpske despotovine, potom su Mlečani srpskoj despotovini u primorju oduzeli sve, sem Bara i Budve, koja je takođe prešla u njihove ruke do




    Pod austrougarskom vlašću

    U primorskim mestima Mlečani su za rektore, načelnike postavljali svoje plemiće sve do 1797. godine. Posle pada Mletačke republike, Budva se sve do kraja Prvog svetskog rata nalazila u rukama Austrougarske.


    1443. godine, preduhitrivši Turke.




    Ime Stari Grad Budva je nosila u srednjem veku, a većina njene arhitekture, naročito vrata, prozori i balkoni zdanja su u stilu Venecijanske republike. U Starom Gradu najstarija je crkva Svetog Ivana iz 7. veka, koja je sve do ukidanja Budvanske biskupije bila katedrala. Sledeća je Bogorodičina crkva iz 840. godine, pa crkva Svete Trojice, sagrađena 1804, a četvrta je Svetog Save Osvećenoga.



    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  2. #2
    Registrovan Clan

    Points: 1,012, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 8.0%
    Achievements:
    Tagger First Class1000 Experience Points3 months registered

    Registrovan
    Nov 2012
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    2 Ukupno
    Points
    1,012
    Level
    1

    2

    Svak' je dužan zemlji, a zemlja nikome

    Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.



    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    "Ali, kad je u ratu izgubio nogu, treba da mu se plati! Lepo da mu kažu: 'Na ti, brate! Hvala tebi koji si za nas prolevao krv', i takve stvari. Čovek je, u neku ruku, to se vidi, kako da kažem, izgubio nogu, ide na štaci! Sad njemu treba da jede, da pije. Hoće, bogme, i lulu duvana. Čovek je... Kapetan se oseti pozvan da objasni kazandžiji položaj invalida: 'To je lepo što je on za svoju zemlju osakatio sebe. Ali zato on ne može tražiti sada da bude savetnik. Vidite, svaki onaj koji je prolio krv za svoju zemlju, treba da se računa u srećne jer se odužio svojoj majci, svojoj zemlji. Svaki je dužan svojoj zemlji, zemlja nije nikome ništa... E, znam i ja te vaše filosofije! Znam ja, ako ćeš, i 'zemlja jesi, u zemlju otideši!' Ali daj ti, brate, štogod u živa usta! Vidite: to je čisto, kako da kažem? To je strašno pogledati! Dovde odsečeno - a čovek hoće hleba! Pa sad zar da prosi? Mora! Ne može da ore, ne može da kopa! Pa još, može biti, poneki put slabo što i naprosi".
    (Laza Lazarević u pripoveci "Sve će to narod pozlatiti" 1886)





    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  3. #3
    Registrovan Clan

    Points: 1,012, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 8.0%
    Achievements:
    Tagger First Class1000 Experience Points3 months registered

    Registrovan
    Nov 2012
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    2 Ukupno
    Points
    1,012
    Level
    1

    2



    Knez Milan na času plesa

    Kao ni njegov prethodnik knez Mihailo, tako ni mladi Milan Obrenović nije sam odlučivao o sopstvenoj ženidbi, već su to umesto njega činili namesnici, i to čim je zašao u 18. godinu. Tome je poslužila i kneževa poseta ruskom caru u Livadiji 1871, gde je lepo ugošćen.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]
    Konstantin Nikolajevič Romanov

    Na ruskom dvoru je upriličen bal koji je knez trebalo da otvori plesom sa carevom kćeri, ali se ispostavilo da on ne zna da pleše. Bila je to prva značajna posledica kneževog nepotpunog vaspitanja i loš znak ruskoj aristokratiji.





    Čim se vratio u Beograd, Milan je počeo da uzima časove plesa kod poznatih učitelja Milovukovih. Ruski car ga je nekako u to vreme,odlikovao ordenom Belog orla i od tada je počelo da se govorka da namesnici, posebno Jovan Ristić, pripremaju teren za Milanovu ženidbu nekom od ruskih princeza.





    Najviše pogleda je bilo uprto u Veru, kćer ruskog velikog kneza Konstantina Nikolajeviča Romanova, koja je takođe boravila u Livadiji. Konstantin je izjavio da bi voleo da vidi kneza Milana u Petrogradu.

    Srpska vlada je već bila odlučila da vladar u jesen 1872. poseti skoro sve evropske dvorove i na kraju boravi dva meseca u Petrogradu da bi se upoznao s kneginjom Verom. Ubrzo se ispostavilo da kneževoj ženidbi s ruskom princezom stoji na putu nepremostiva prepreka.



    O tome je ruski diplomata knez Gorčakov obavestio srpskog kolegu u Carigradu "da ne može ruska princeza poći za vazalnog kneza". Pored ovog neprikosnovenog načela, postojao je još jedan, o kojem je otac buduće neveste takođe vodio računa - da nijedan srpski vladar nije završio svoju vladavinu prirodnim putem. Iako je bilo očigledno da se o kneževoj ženidbi sa kneginjom Verom razmišljalo u carskoj porodici, drugi diplomatski predstavnik Rusije Ignjatijev je na zahtev Gorčakova kazivao u Carigradu velikom veziru da u Petrogradu nikada nisu pomišljali na ovaj brak.



    Prvi ženidbeni pregovori sa Rusijom su propali i ta vest je izazvala potištenost ne samo kod srpskih političara, nego i kod mladog kneza. Srpska vlada time nije bila sasvim obeshrabrena, već je nastavila da traži novu priliku za kneževu ženidbu, i to opet u Rusiji.


    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  4. #4
    Registrovan Clan

    Points: 1,012, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 8.0%
    Achievements:
    Tagger First Class1000 Experience Points3 months registered

    Registrovan
    Nov 2012
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    2 Ukupno
    Points
    1,012
    Level
    1

    2



    Pijanka u zatvoru


    Prve beogradske kafane nosile su imena prema svojim gazdama ili vlasnicima zgrade u kojoj su otvorene.



    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]


    Drugih imena i nazvanja nije bilo, utvrđuje Branislav Nušić u svojoj hronici o stecištima javnog života, dajući najpoznatije primere onog doba: Šiška-Lazina, Kolarac, Hadži-Maksimova, Uroševa, Šiškova, Hajdukovićeva kafana, Panđelova, Pandilova, Taletova, Dumina, Najdanovića, kafana Petka baštovana, Pere Džambasa, Žmurkova, Čadina (postalo od Čiča Dina, skraćeno Ča Dina - Čadina), Alekse Žandara, Vitorova pivnica, Germanova bašta, Đozina kafana, Zuljanova kafana, Šumenkovićeva, Sokolovićeva...






    Starac sa papagajima

    Kafana kod Dva papagaja dobila je ime na sasvim poseban način, otkriva Branislav Nušić. "Tu je, u jednoj maloj kućici, stanovao neki starac koji je imao dva mala zelena papagaja i sa njima je zalazio na vašare i crkvene slave, te su izvlačili one ceduljice u kojima je ispisana sudbina. On je kavez sa ovim tičicama držao uvek nad vratima svoje sobice u koju se s ulice ulazilo, te su se deca zbirala i zabavljala gledajući zelene tice. Na taj način oni su postali popularni i čitav kraj se njima označio: "Tamo kod ona dva papagaja!" te i docnije, kad je i starca i njegovih papagaja nestalo, reklo bi se: "Tamo kod dva papagaja", pa nije čudo sto je i sama kafana, koja se tu digla, i bez volje gazdine, sama sobom dobila naziv kod "Dva papagaja"."




    "Naročita imena kafana ponikla su najpre po mestu na kome su, bez namera da to bude firma kafana. Tako, na primer, kafana Tekija bila je u blizini one tekije na staroj velikoj pijaci, pa su je tako i prozvali: 'ona kafana kod tekije', određujući time njeno mesto. Kasnije, povikom i kafana se sama prozvala Tekija.



    Tako isto kafana Tobdžijska pijaca, Astronomska kula, Ladno kupatilo, Čubura, Smutekovac, Veliki bašamaci, Narodna skupština, itd. Razume se da i među ovim nabrojanim kafanama, koje nose imena po mestu, ima i poznijeg datuma - Narodna skupština, Astronomska kula - ali su one samo usvojile tradiciju koja je zaostala od prvih kafana i od prve pojave krštavanja kafana."



    Drugi način na koji su kafane dobijale ime bio je prema nekakvoj oznaci ili predmetu koji se izdvajao u njihovoj blizini. Dva jablana, kasnija kafana Zagreb, krštena je prema dva usamljena drveta ove vrste koji su pored nje rasli, pa se i ceo kraj označavao kao "tamo kod dva jablana". Prirodno je, dakle, da je ta okolnost nametala i ime kafani, utvrđuje Nušić:



    "Tako je i postalo i ime Zlatna rupa, po blizini one poznate rupe na Vračaru, koja je za vreme dinastičkih proganjanja, prošloga veka, služila kao zatvor u koji su trpani politički protivnici. Na taj je način dobila naziv i kafana kod Palidrvca jer se nalazila u neposrednoj blizini prve naše fabrike palidrvca, na Dorćolu."



    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  5. #5
    Registrovan Clan

    Points: 1,012, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 8.0%
    Achievements:
    Tagger First Class1000 Experience Points3 months registered

    Registrovan
    Nov 2012
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    2 Ukupno
    Points
    1,012
    Level
    1

    2



    Halo, ovde kralj!


    Od prvog telefonskog razgovora i bezuspešnih pokušaja Pante Mihajlovića da za ovo čudo neviđeno, kako ga je nazvao prvi korisnik, ministar vojni Teša Nikolić, zainteresuje vlast, do početka javnog telefonskog saobraćaja u Srbiji, proteklo je više od jedne decenije.
    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Zgrada Kolarca sa Glavnom poštom



    Dimitrije C. Đorđević, jedan od prvih telegrafista, zabeležio je da je za vreme Srpsko-bugarskog rata, u toku primirja, januara 1886. godine, bila uspostavljena telefonska veza između Beograda i Niša. Vrhovna komanda nije bila zadovoljna brzinom otpremanja depeša, pa je dala je naređenje Anti Jovanoviću, inspektoru vojnih telegrafa, da za 18 sati uspostavi telefonsku vezu između ovih gradova. Pošto je naređenje trebalo da se izvrši u nemoguće kratkom roku, upotrebljene su stare telegrafske žice, ali su one stvarale velike smetnje u vezi. Telefonske aparate i materijal u Nišu su doneli Dragomir Brzak, sekretar Poštansko-telegrafskog odeljenja, i mehaničar Gustav Haber.





    Ipak, povezivanje Beograda sa Nišom preko slušalice očekivalo se sa ogromnim nestrpljenjem. Na jednoj strani aparata, u Nišu, bio je kralj Milan Obrenović, a na drugoj, u prestonici, Milutin Garašanin, ministar inostranih dela. Jedva su se čuli.





    Pošto je upozoren da govori glasnije, Garašanin je odgovorio: "Veličanstvo, ja govorim tako jako, da kad bi se popeo na toranj Saborne crkve, vi biste me morali čuti u Nišu i bez telefona!" Tako je propao prvi pokušaj da se uspostavi pouzdana međugradska veza.


    Dve godine kasnije, na predlog načelnika Poštansko-telegrafskog odeljenja Ž. Anđelića, a u interesu "bržeg sporazumevanja i rada, koji u mnogim prilikama valja odmah u minutu raspraviti", odobreno je da se Odeljenje poštansko-telegrafsko veže telefonom sa Ministarstvom narodne privrede, centralom i staničnom poštom, Telegrafom i ekonomijom poštanskom. Odobren je iznos od 1.300 dinara za nabavku šest mikro telefona po 140 dinara, pet sistema po 70, šest gromobrana po 50 i dvadeset elemenata Leklanšeovih po 34 dinara. Za nadnice i nepredviđene troškove odobreno je još 300 dinara. Oprema je kupljena kod firme Tajrih i Leopold u Beču, a ceo posao odobrio je 26. jula 1888. ministar narodne privrede.



    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]


    Cela plata za aparat

    Godišnja pretplata za sve telefone postavljene u hotelima, kafanama, kupatilima, pozorištima, i svim zgradama koje služe za javne skupove i zabave, iznosila je 250 dinara, a za sve ostale 125 dinara godišnje. Pet minuta razgovora u javnim govornicama naplaćivao se u radnom vremenu pola dinara, a posle toga dvostruko. Telefonski aparat je koštao 120 dinara, što je bila i mesečna plata telefonske službenice.


    Telegraf na konjima

    Pre uvođenja telegrafa, poštanski saobraćaj u Srbiji obavljali su konjanici zvani tatari. Poštanska kola iz tih vremena nisu se ni po čemu razlikovala od onih na Divljem zapadu, koje su postale jedan od simbola rađanja Amerike.



    Devet godina je potrajala nabavka materijala i aparata, kao i donošenje zakonskih akata o uređenju javnog telefonskog saobraćaja. Konačno, maja 1889. proradila je prva centrala u Beogradu. Postavljena je na prvom spratu zadužbine Ilije Kolarca, u kojoj se tada nalazila Glavna gradska pošta i Glavni telegraf, i imala je mesta za 50 brojeva.



    Putem štampe obavešteno je "građanstvo naše prestonice da se za njegovu privatnu upotrebu pruža mogućnost korišćenja telefonskim saobraćajnim sredstvom, tom kulturnom tekovinom novijeg doba, koju imaju svi gradovi u Evropi". Načelnik PTT odeljenja Stevan Popović održao je čak i konferenciju za novinare. Onog prvog entuzijaste Pante Mihailovića, koji je pokušao da uvede telefon u Srbiju, niko se nije setio.


    Iako su svečanom predstavljanju blagodeti telefonije prisustvovali i skoro svi srpski bankari, većina privrednika i mnoštvo trgovaca, na poziv za pretplatu odazvalo se malo građana. Prvi je probio led novinar Ljuba Bojović, osnivač "Večernjih novosti", koji se smatrao glasilom liberala. On je imao čast da njegov broj telefona bude 1. Prvi telefonski korisnici dobijali su dva aparata: jedan za govor, drugi za slušanje. Kad se došlo do broja 13, stalo se, jer ga niko nije hteo. Jedan poznati beogradski advokat čak je poručio po svom kuriru ne samo da neće trinaesticu, nego ni brojke koje u zbiru daju baksuzni broj. Na kraju je broj 13 prihvatio Ljuba Srećković u ime Beogradske klanice.


    Poštansko-telegrafsko-telefonskoj upravi nije preostalo ništa drugo nego da preduzme što veću agitaciju među građanima, što je u to doba podrazumevalo da se ide i od vrata do vrata. Činovnici su krenuli od trgovaca u glavnoj beogradskoj štrafti Knez Mihailovoj ulici ne bi li ih ubedili u značaj Belovog pronalaska. Ali, ni to nije bilo od naročite koristi. Godinu 1899. Glavna telefonska stanica u Beogradu završila je sa svega 28 pretplatnika. U daljem razvoju, do 1903. godine, uspostavljene su telefonske linije od 876 km i 608 pretplatnika. Telefoni su uvedeni u 24 mesta, a već 1905. Srbija je imala 1.203 pretplatnika.



    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  6. #6
    Registrovan Clan

    Points: 1,012, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 8.0%
    Achievements:
    Tagger First Class1000 Experience Points3 months registered

    Registrovan
    Nov 2012
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    2 Ukupno
    Points
    1,012
    Level
    1

    2



    "Teško vladaru koga vojnici čuvaju od naroda"


    Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.


    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]



    "A dokle god Vi imate vlast svakoga po svojoj volji, bez ikaka uzroka pogubiti, uzeti mu sve što ima ili makar što od njegov imanja, i osramotiti ga, dotle i narodi ima pravo, kako mu bude moguće, činiti od vas i od Vaše dece šta mu je volja. Eto, u naše vreme imamo u Evropi primera kako narod zbacuje i progoni svoje kraljeve kojima je kraljevstvo ostalo Bog zna od koliko dedova, a kamoli u Srbiji gde svi ljudi znadu kad ste Vi bili kao i oni što su, i mogu kazati da su Vam oni to gospodstvo i svu vlast i pravo, koje mislite nad njima da imate, kupili sa svojim trudom i s imanjem, sa svojom krvlju i sa svojim robljem, i da Vas oni nisu svojevoljno izbirali, nego na silu po Vašoj volji potvrđivali, i gde Vi nikako niste sami pravi gospodar od zemlje i od naroda, nego imate nad sobom dva velika cara, koji ne mogu s jednakim srcem gledati da se narod na vladanje Vaše tuži. Što se pak tiče momaka i soldata i garde, ja mislm: teško onome vladaocu koji za to drži momke i soldate i gardu, da ga čuvaju od njegova naroda!"
    (Vuk Karadžić u pismu Milošu Obrenoviću, 1832)





    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  7. #7
    Registrovan Clan

    Points: 1,012, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 8.0%
    Achievements:
    Tagger First Class1000 Experience Points3 months registered

    Registrovan
    Nov 2012
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    2 Ukupno
    Points
    1,012
    Level
    1

    2



    Knez u septičkoj jami

    .
    Strah ministra policije Radivoja Milojkovića da će na kneževića Milana Obrenovića biti izvršen atentat pretvorila se u noćnu moru posle tzv. Terazijske bombe u maju 1971, a postala njegov stalni košmar posle još jednog događaja.


    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Kada je sedeo u poljskom klozetu, popustile su daske i ceo nužnik se zajedno sa Milanom Obrenovićem stropoštao u septičku jamu



    U jesen te godine Milan je otišao u posetu Smederevu. Baš kada je sedeo u poljskom klozetu, popustile su daske i ceo nužnik se zajedno sa njim stropoštao u septičku jamu. Knežević je potegao revolver i ispalio dva metka u vazduh, pa su gardisti uspeli da ga spasu da se ne udavi u izmetu. Policija je ovo nazvala "nameštajem" i atentatom, tvrdeći da su daske bile prerezane. Međutim, za vladu koju su vodili kneževi namesnici, a koji su za bombu na Terazijama tvrdili da je maslo karađorđevićevaca, smederevski "nameštaj" je bio čista slučajnost. Klozet se, ocenili su oni, urušio od dotrajalosti.




    Milan je znao da je do prestola stigao zahvaljujući namesnicima, ali ovakav nemar prema sebi nije mogao da im oprosti. To će i pokazati narednih godina, naročito prema Jovanu Ristiću i Milivoju Petroviću Blaznavcu. Opisujući njegov karakter, političar Stojan Novaković je tokom godina utvrdio da je knez Milan Obrenović odgajan da nema mnogo obzira prema potčinjenima. U vezi sa tim zabeležio je i ovo: "Jedan put je negde 1875. godine kralj Milan nekolicini od nas pripovedao kako se pri stupanju na presto posle punoletstva 1872. godine, nosio mišlju da pohapsi namesnike (Blaznavca, Ristića i Jovana Gavrilovića), da objavi kao nezakonito sve što su oni radili, i da nastavi na ono što je po smrti kneza Mihaila ostalo.



    Ali, reče kralj, mene još niko nije znao i još mi niko nije mogao verovati i izgledao sam dete. Zato sam pustio stvari da idu svojim pravcem". Prva vlada koju je knez Milan sastavio čim je preuzeo vlast od namesnika bila je produženje namesničkog režima. Blaznavac je imenovan za predsednika ministarskog saveta i ministra vojnog, a Ristić za ministra inostranih dela. Trećem namesniku Jovanu Gavriloviću je uslišena molba za penziju.


    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  8. #8
    Registrovan Clan

    Points: 1,012, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 8.0%
    Achievements:
    Tagger First Class1000 Experience Points3 months registered

    Registrovan
    Nov 2012
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    2 Ukupno
    Points
    1,012
    Level
    1

    2




    U Njujork na tursku kafu

    Vojvođani koji su se preko Save i Dunava povlačili u Beograd od revolucionarne 1948. godine doneli su običaj iz svojih krajeva da se kafanama daju naročito izmišljena imena, a za nadahnuće su isprva uzimali imena i simbole iz srpske i prijateljskih dinastija.


    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Kafana Vuk Karadžić



    Kako navodi hroničar beogradskih kafana Branislav Nušić, uporedo sa tim, gostionice raznih vrsta su nad svoja vrata počele da kače i table sa imenima evropskih prestonica i drugih velikih gradova, kao Petrograd, Atina, Zlatan Prag, Odesa, Njujork, Berlin, London, Pariz, Solun, Vidin, Sofija, Mali Pariz, Mostar, Sevastopolj, Beli Petrograd. Potom su na red došla i imena zemalja kao Amerika, Transval, Bosna, Britanija, Rusija, Balkan, Sibirija, Makedonija, Hercegovina.




    "Odmah zatim počela su se upotrebljavati i imena naših gradova i mesta, koja su obično bila vezana sa rođenjem ili poreklom kafedžijinim. Tako su postala imena kafana Paraćin, Valjevo, Borča, Kragujevac, Resnik, Žiča, Užice, Đerdap, Deligrad, Ohrid, Avala, Posavina, Šar-planina, Šumadija, Bitolj, Visoki Dečani, Ljubić, Zvornik, itd. Uticajem vojvođanskih omladinaca, zanesenih rodoljubljem, počela su se ubrzo javljati i istorijska imena vezana bilo za ime ili za događaj istorijski", navodi Nušić.



    Takvi su nazivi po imenima istorijskim: Obilić, Carica Milica, Toplica, Devet Jugovića, Car Dušan, Marko Bočaris, Kraljević Marko, Luka Vukalović, Hajduk Veljko, Car Lazar, Rajić, Veliki Petar, kasnije i Vuk Karadžić. A istorijski događaji, kao natpisi kafana, bili su ovi: Takovski ustanak, Nezavisna Srbija, Topola, Balkanski savez, Ujedinjenje...







    Rakija kod Tri lafa


    U pauzama burnih vremena, u Beogradu je u modi davanja kafanskih imena počela da se javlja "poezija u izboru imena, te su tako postala naročito tražena imena": Lepi izgled, Košutica, Vinova loza, Belo jagnje, Veseli dvori, Jezero, Bela mačka, Slavija, Zeleni venac, Poslednji groš, Žirovni venac, Zadužbina, Avala, Vulkan, Zlatan krst, Mladi Arapin, Zlatno burence, Zora, Lepa Katarina, Beli orao, Tri lista, Sablja dimiskija, Srebrna kugla, Tri grozda, Dva tigra, Dva sokola, Složna braća, Zlatan konj, Zlatan top, Slavina, Dve bule, Zlatan anđeo, Dva bela goluba, Tri lafa, Grozd, Jelen, Baštovanka, Zlatna lađa, Paun, Dva lovca, Mesečina, Golub, Proleće, Sedam Švaba, Zlatan bokal...



    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

  9. #9
    Registrovan Clan

    Points: 1,012, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 8.0%
    Achievements:
    Tagger First Class1000 Experience Points3 months registered

    Registrovan
    Nov 2012
    Postovi
    0
    Country: Serbia
    Say 'Thank You!' for this post. :
    0 For This Post
    2 Ukupno
    Points
    1,012
    Level
    1

    2



    Kad pašenozi vode politiku

    Neverovatno je, bar na prvi pogled, da socijalističke ideje Svetozara Markovića uopšte nisu prodrle u seljačku masu, iako je Srbija bila pretežno zemlja seljaka.


    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Radivoje Milojković

    Njegovi planovi o opštinskom zemljištu i zadrugama nisu našli plodno tlo u glavama seoskih gazda, pa ni sitnih seljaka. Ali, i sam Marković, iako se raspisao o osiromašenju ratara i govedara, mnogo više je nade u svojoj borbi polagao u radničku klasu, baš kao i njegove strane kolege.





    U srpskim gradovima socijalisti su uspevali da osnuju proizvodne zadruge, ali se one nisu dugo održale. U prvo vreme, osim đaka, studenata i pokojeg mlađeg intelektualca, oni i nisu imali druge pristalice. Ali, Marković je bio uporan, pa je uspeo da zametne pokret koji se održao decenijama, a posle Drugog svetskog rata postao vodeći u Jugoslaviji.


    Vlast je u to doba, uoči sedamdesetih godina 19. veka, prema pocepanim strankama i raznim političkim programima nastupala složno, znajući i šta i kako hoće. Njeno glavno oruđe nije bila ne samo policija, koja je delovala javno, nego i obaveštajna mreža. Međutim, već 1871. austrijski konzul u Beogradu pisao je svojoj vladi da između dva stuba srpske politike, namesnika Milivoja Petrovića Blaznavca i Jovana Ristića nema više sloge o važnim državnim pitanjima. Isto je primetio i ruski konzul.





    Tajni agenti Blaznavca, Ristića i ministra policije Radivoja Milojkovića javljali su šefovima da se strane obaveštajne službe jako interesuju da li će namesništvo uopšte opstati. Čak je i knez Milan primetio da "onaj sa bakenbardama (Ristić) ne deluje više hladnokrvno kao ranije", a da "onaj vojnički siledžija (Blaznavac) počinje da se ponaša uljudno". Ministar Milojković je bio glavni posrednik između vlade i Narodne skupštine, kojoj je Ustavom određeno da se sastaje svake dve godine i da vlada mora da joj polaže računa o svemu što radi i da se sa poslanicima dogovara o upravljanju zemljom i vođenju politike. Milojković je svoju dužnost obavljao tako što je pomno nadzirao i izbore i poslanike, i to u korist Ristića, jer mu je bio pašenog. Tako su njih dvojica uvek mogli da osujete planove Blaznavca pod izgovorom da ih je Skupština odbacila.



    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom
    HVALA

 

 
+ Odgovor Na Temu

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

You do not have permission to view the list of names.

Tagovi za ovu Temu

Bookmarks

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts

Prijatelji Sajta

Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 14:43 sati.
Powered by vBulletin
Copyright © 2019 Srpski Prevod by Milance®
Radio Poljubac By: www.radio-poljubac.com