Zdravo & Dobrodošli na Radio Poljubac
Možete nas naći na Follow us on Facebook Follow us on Twitter Linked In Flickr Watch us on YouTube My Space Blogger
Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Sign Up

+ Odgovor Na Temu
Strana 3 od 5 PrvaPrva 1 2 3 4 5 ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 21 do 30 od 41
  1. #21
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    medo

    Clickering (Klikering) metoda dresure pasa





    Klikering metoda je donijela pravu revoluciju u obuku pasa. Danas se taj alat koristi gotovo svuda - u socijalizaciji štenaca, osnovnoj obuci, sportovima, sprečavanju neželjenog ponašanja, kao i ozbiljnijim ''zanimanjima'' – obuci za vodiče slijepih, u pet therapy, traženju narkotika,...



    Kliker je mala plasična sprava, koja ima na sebi metalni (plehani) jezičak. Kada jezičak pritisnemo prstom i spustimo, čujemo umjetnii zvuk ''klik''. Iskreno, izgleda kao bezvezna igračka za malu djecu. U njoj nema struje, čudesnih kompjuterskih programa - baš ničega. Samo mali jezičak i njegov klik.

    Ipak, ta mala sprava je napravila revoluciju u obuci pasa pa i svih drugih životinja.

    Kako se to desilo?
    Za početak se vratimo u povijest, jer kliker, ili bolje rečeno način učenja sa klikerom, nije nov. Nije modni hit prošle sezone. U stvari je to koncept rada sa jako dugom tradicijom.

    Karen Pryor, dreserka delfina i orka kitova, je 1985. godine napisala knjigu ''Don't Shoot the Dog!'' (Ne pucajte u psa!). U njoj priča o instrumentalnom uslovljavanju (Operant conditioning), teoriji, sa kojom svako može odgojiti svog kućnog ljubimca pa i ostale životinje.

    Ono što je u cijeloj knjizi najbitnije, rezultati se postižu bez upotrebe prisile. Knjiga je svakako promijenila način gledanja na odgoj životinja i možemo reći pomjerila granice. Sa druge strane je i srušila sve temelje starog, tvrdog načina dresure.



    Međutim, za samu klikering metodu i njegovu popularizaciju u svijetu, je bila važnija 1992. godina, kada su gospođu Pryor zamolili da drži seminare o tome kako uz pomoć kliker spravice dresirati pse. 250 trenera pasa, koliko ih je bilo na prvom seminaru, je do ove godine poraslo u desetine tisuća po cijelome svijetu.

    Samo internet stranica firme Karen Pryor je u travnju 2007 godine imala preko 20.000 posjetilaca. Razlog svemu tome je jednostavan – klikering funkcionira!

    Ruski psiholog Pavlov je koristio izraz klasično uslovljavanje (Classical Conditioning). U svojim eksperimentima je psu prerezao žlijezde, koje luče pljuvačku, da bi provjeravao, u kojim uslovima pas slini. Ispred psa je stavio hranu i naravno, pas je počeo da luči pljuvačku. Kasnije je zajedno sa hranom upalio sijalicu. Poslije određenog broja pokušaja je pas počeo sliniti samo na upaljenu sijalicu.



    Njegov nasljednik, američki psiholog Skinner, je išao korak dalje. On je koristio termin instrumentalno uslovljavanje (Operant Conditioning). Poznata je tako zvana Skinnerova kutija (slika iznad), u koju je stavio štakora. U kutu kutije se nalazila mala poluga, koja je na dodir ''bacala'' hranu za gladnu životinju. Štakor je veoma brzo naučio da pomjeranje poluge znači hranu i opstanak pa bi pritiskao polugu dok se ne bi najeo. Pritisak na polugu znači služi kao sredstvo (instrument) da se dođe do hrane.
    U slučaju Pavlova (klasično uslovljavanje), životinja se samo odaziva na okolinu, bez svjesnosti svog ponašanja. Pas na primer čuje zvono i zna da će se vrata otvoriti. Pas je uslovljen da očekuja otvaranje vrata kada čuje zvono. U slučaju Skinnera, životinja svojim ponašanjem kontrolira okolinu. Pas dodirne zvono i vrata se otvore. Na taj način nauči, da je njegovo ponašanje uzrokovalo otvaranje vrata. Ovaj refleks dobio je naziv "instrumentalni" zato što je on postao instrument za zadovoljavanje potrebe. Pri ovom uslovljavanju ne daje se hrana (nagrada ili bezuslovna draž) sve dok ne dođe do odgovora na uslovnu draž. Ovo ponašanje je znači ponašanje kod koga subjekat (pas) djeluje na sredinu. Učenje sa klikerom je zasnovano na tim principima.

    Učenik psihologa Skinnera je bila Marian Breland Bailey (1920-2001.). 1942. godine se ona i njezin prvi muž Keller Breland pridružuju Skinneru u dresiranju golubova pismonoša u II svjetskom ratu. 1943. godine Brelandova osniva firmu Animal Behavior Enterprises (ABE). To je bila prva firma u svijetu, koja je za učenje životinja koristila instrumentalno uslovljavanje. Bili su vodeći u principu humanog rada sa životinjama, ali ne zbog moralnih obaveza. Ovu metodu su izabrali, jer su u kratkom vremenu dobili perfektne rezultate. Već 1947. su organizovali tečajeve za trenere. Kao modele su koristili piliće, jer se sa njima najlakše uči!!!



    Marianin drugi muž, Bob Bailey je obučavao više od 150 različitih vrsta životinja. Treneri firme ABE su u 50 godina rada dresirali preko 15.000 životinja, za potrebe reklama, filmova, ali i vojsku, policiju i privatne klijente. Njihovi najpoznatiji projekti su bili za vladu, za koju su učili domaće i slobodne životinje, koje su živjele u prirodi. Bez obzira na vrstu, životinje su radile na udaljenosti od nekoliko kilometara i samostalno ispunjavale zadatke. Sve to u potpunosti i bez greške. Domaće mačke su učili špijunirati neprijatelja i vodili su ih uz pomoć zvuka na velikim udaljenostima. U svim situacijama, u pucnjavi ili pored pasa, mačke bi ostajale potpuno mirne. Golubovi su letjeli ispred čete u džungli i tražili zasjedu. Delfini su u otvorenom moru samostalno plivali i do 8 sati od svog broda i obavljali zadatke. Gavranovi su vođeni laserom letjeli iznad neprijateljske teritorije i uz pomoć malog fotoaparata oko svog vrata fotografirali točno određenu zgradu. Psi su tražili eksploziv i žice od poteznih mina.

    To, što mi treneri pasa danas zovemo klikering metodom, su zapravo prije mnogo godina koristili Keller Breland, Marian Breland Bailey i Bob Bailey. Suradnja para Baily sa Karon Pryer je jednostavno morala dati fenomenalne rezultate. Samo njima možemo zahvaliti za vrhunsku metodu obuke, koju može svako od nas koristiti kod svog kućnog ljubimca.
    Prije nego što počnemo sa konkretnim treninzima i klikerom, još malo teorije. Određene pojmove, koji možda zvuče suviše "naučno", je svakako dobro poznavati. Klikering metoda je puno više od samog klika. Kao što se potvrđuje u praksi, ta mala igračka baš i nije toliko bitna. Najvažniji je način učenja, sama filozofija i princip rada.



    Znak (marker signal) – klik (zvuk klikera) upotrebljavamo, da psu pokažemo, da je to što u trenutku klika radi dobro - da je to to što od njega tražimo!

    Klasično uslovljavanje (Classical Conditioning) – metoda koju je koristio psiholog Pavlov, pas se samo odaziva na okolinu, bez svjesnosti svog ponašanja.

    Instrumentalno uslovljavanje (Operat Conditioning) – metoda koju je koristio psiholog Skinner, pas sa svojim ponašanjem djeluje na okolinu. Na ovim principima je osnovana klikering metoda.

    Pozitivna motivacija – učenje psa bez fizičkog poticaja i/ili korekcije, jednostavno rečeno nagrađujemo ponašanje koje želimo i ignoriramo ponašanje koje ne želimo.

    Negativna motivacija – učenje psa sa korekcijama i sa fizičkim poticajem tj. kažnjavamo ponašanje koje ne želimo.

    Vremensko usklađivanje (Timing) – najveća greška trenera je loše vremensko usklađeno klikanje, jer uvijek dobijemo ponašanje koje kliknemo i ne ono koje želimo.

    Kriterijum (Criteria) – prije početka treninga, trener treba da odluči koje ponašanje želi nagraditi, tj. kliknuti.

    Primarno potkrepljenje (Primary Reinforcement) – hrana, igra ili nešto drugo, što zadovoljava neku potrebu psa.
    Stupanj potkrepljenja (Rate of Reinforcement) – pas treba za nagradu da dobije nešto, što u tom trenutku želi.

    Primarni pojačivać (Primary Reinforcers) – kliker

    Averziv – nešto neugodno, što pas želi da izbegne.

    Pozitivno potkrepljenje (R+) – nešto za psa dobro, što dodajemo, sa ciljem da više puta dobijemo neko ponašanje (npr. psu damo komadić hrane kada sjedne).

    Negativno potkrepljenje (R-) – nešto za psa loše, što oduzimamo sa ciljem da više puta dobijemo neko ponašanje (kod učenja psa sa prisilom su aportiranje učili tako, da bi psa uštipnuli za uho, pa bi pas otvorio usta i primio aport. Kada bi pas otvorio usta – to je bilo željeno ponašanje – onda bi se prestalo sa štipanjem).

    Pozitivna kazna (P+) – nešto za životinju loše, što dodajemo sa ciljem manje puta postići neko ponašanje (cimanje sa povocem da bi pas manje vukao).

    Negativna kazna (P-) – nešto za životinju dobro, što oduzmemo sa ciljem manje puta postići neko ponašanje (okrenemo leđa – oduzmemo pažnju – psu, koji skače na nas).

    Izbacivanje ponašanja (E) – oslabimo neko ponašanje tako da ga ne koristimo više (psa učimo da sjedne i nagradimo svaki put kada sjedne ali ignoriramo svako drugo ponašanje, recimo ako legne ili laje,...).

    Klasično učenje – na bilo kakav način (sa guranjem guze u pod, mamcem u vidu hrane, cimanjem, vikanjem,...) se psu stavi do znanja šta se od njega traži, nagradi se poželjno ponašanje ili kazni nepoželjno.

    Učenje sa klikerom – traži se željeno ponašanje, markira se takvo ponašanje sa klikom i nagradi, a u slučaju nepoželjnog ponašanja se sačeka i da psu mogućnost da ponovo uradi ono što se traži.
    Kod klikering metode se koristi samo instrumentalno uslovljavanje, pozitivna motivacija, pozitivno potkrepljenje (R+), izbacivanje ponašanja (E), ponekad negativna kazna (P-), primarno i sekundarno potkrepljenje i primarni pojačivač.

    Zanimljivo je da su u firmi Animal Behavior Enterprises (ABE) pozitivnu kaznu (P+) koristili samo 12 puta u 50 godina od ukupno 15.000 naučenih životinja!!!

    Upotreba negativnog potkrepljenja (R-) im nije došla ni na kraj pameti. Kriterij i vremensko usklađivanje su od velikog značaja za uspješnu dresuru. Bob Baily kaže, da je umjesto bilo kakave kazne pametnije koristiti pauzu (time-out) i pitati se ''Da li sam ja – trener – stvorio taj problem sa premalim ili čak loše vremenski usklađenim potkrepljenjem, tj. nagradom?''



    On nikada ne koristi tehniku kažnjavanja, jer ljudi prečesto i na pogrešan način koriste tu metodu. Ako neko pogrešno koristi pozitivno potkrepljenje (nagradu) pas ne može patiti. Bob Baily o kazni još kaže: ''U rijetkim okolnostima, kada kazna znači potencijalnu korist, kaznu upotrebljavamo uvijek sa ciljem da zaustavimo određeno ponašanje koje bi moglo nanijeti štetu životinji, čovjeku ili imanju.

    Sa mog stanovišta tako potpuno isključujem upotrebu pozitivne kazne (P+) kod učenja kinoloških sportova i poslušnosti i maksimalno smanjujem upotrebu kazne kod treninga službenih pasa.''

    Bez obzira koliko voli životinje, stav ovog stručnjaka o kazni je zasnovan na iskustvu i ciljevima, kod kojih je ponašanje životinja bez grešaka od ogromnog značaja. Kod životinja koje je on dresirao nije se radilo za bodove i pobede, nego za živote.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  2. #22
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    10

    Istraživacki duh - Hrčak

    Hrčak pripada familiji Muridae iz reda Rodentia. Ovaj čudnovati glodar kratkog repa i velikih obraza danas je pronašao svoje zasluženo mesto kao ljubimac u manjim stambenim prostorima. Za porodicu sa odraslom decom i zaposlene koji tek u večernjim satima mogu da odvoje par sati sa ljubimcem, hrčak je savršen kućni ljubimac koji se veoma lako pripitomi. Najbolje je da ga ne uzimate u ruke dok se u potpunosti ne navikne na sve ukućane i dok ne zadobijete njegovo puno poverenje. Ako imate dete mlađe od 8-9 godina budite na oprezu jer mališani u tom uzrastu nisu dovoljno pažljivi za životinju ovih razmera. Deca ga mogu nesvesno jače stisnuti ili ispustiti, a to za hrčka može biti fatalno. U večernjim satima hrčka možete pustiti iz kaveza da prošeta, pronjuška i malo se poigra sa vama. Upravo ta igra jača njegovu vezu sa vlasnikom, njegovo samopouzdanje i to može biti pocetak jednog divnog prijateljstva. Ono nažalost u proseku traje svega dve do tri godine, koliki je životni vek ove životinjice.


    Potiču sa Evroazijskog područja gde naseljavaju pustinje, stepe i rečne pojaseve a danas se sa uspehom i ljubavlju odgajaju širom sveta. Najmanje vrste su veličine oko 5,3 cm i težine oko 100 gr dok neki od `džinova` dosežu i 34 cm i skoro kilogram težine. Pretežno su biljojedi i hrane se lisnatom hranom, voćem, korenjem i lišćem mada vole da obrok obogate ponekim insektom ili drugim mesom. Noćne su životinje i retko su aktivni tokom dana. U prirodi hrčkova jama često dostiže dubinu do 1,5 m ispod zemlje i sastoji se od više prostorija od kojih je jedna po pravilu namenjena skladištenju hrane za zimu. Tokom zimskog perioda hibernacije hrčak ne spava dubokim snom već se često budi kako bi se nahranio zalihama, a zanimljivo je da se u tom periodu njegov puls spušta sa uobicajenih 400 do samo 4 otkucaja u minuti.
    Zlatni hrčak [podvrsta] je najpoznatiji i njega ćete najčešce videti u prodaji.

    Životni prostor
    Hrčak nije životinja koja ima velike prohteve. Mirne duše ga možete smestiti u jednostavan drveni ili metalni kavez ili u veću staklenu posudu. Životni prostor jednog hrčka treba da bude dugačak najmanje 30 cm, širok 25 cm i visok oko 20 cm. Dno pospite suvom travom ili piljevinom. Možete koristiti i zgužvane komade običnog belog papira. Nije preporucljivo koristiti novinski papir zbog štamparske boje koja je veoma otrovna za ove majušne glodare. Neophodno je da ovu podlogu menjate na svakih 15 dana ili češce. U kavez, kutiju ili staklenu posudu smestite hranilicu, pojilicu i igračke [vrtešku, male merdevine ili još bolje - budite inventivni pa svom hrčku napravite originalni rekvizit].



    Ukoliko živi zatvoren, hrčak je sklon gojaznosti, što dalje vodi poremećaju metabolizma i slabljenju imunološkog sistema. U skladu sa starom izrekom ¨Boje spreciti nego lečiti¨ potrudite se da mu obezbedite što bolje uslove života. sNajjednostavnije rešenje je dobro poznata vrteška. Ove životinje je jednostavno obožavaju i uporno trče na njoj, svakodnevno prelazeći stotine metara. Kao i ostale životinje i hrčak voli da se kreće po što većem prostoru, da otkriva nova mesta, njuška i istražuje. To mu pruža mogućnost da se razmrda, prouči okruženje i da upozna ljude koji vode brigu o njemu. Sigurno da mu je mnogo zanimljivije da se šeta sobama, nego da trči po vrtešci koja ga nikuda neće odvesti.
    Zlatne hrčke možete držati i zajedno u malo većem kavezu, poštujući osnovna pravila združivanja, dva mužjaka i četiri ženke, ili tri mužjaka i šest ženki. Trudne ženke i one sa mladuncima morate odvojiti od drugih odraslih jedinki. Ako proprocija izmedu mužjaka i ženki nije pravilna, često dolazi do konfliktnih situacija, a isto se može dogoditi i ako je teritorija prenaseljena, tj. ako ima previše jedinki na malom prostoru. Prenaseljenost ima i druge ozbiljnije posledice koje mogu skratiti životni vek vašeg ljubimca jer je ova životinjica inace nežnog zdravlja. Nabrojaćemo samo neke od njih: povećani nivo stresa, poremećaj u radu polnih organa i žlezda, kao i hormonski poremećaji.
    Kavez treba postaviti na mesto zaklonjeno od direktnih sunčevih zraka, promaje i vlage.

    Igračke za hrčka
    Hrčak je po prirodi veoma živahan i pokretljiv pa kavez ili terarijum u kome ga smeštate obavezno treba popuniti odgovarajućom opremom koja će mu omoguciti da se igra i da stalno bude u pokretu. Pritom je važno voditi računa i o njegovoj potrebi da na bukvalno svemu oštri zube, pa je najbolje da igračke u kavezu budu plastične a ne drvene.



    najkvalitetnija [metalna] varijanta točka za hrčka

    Jedna od njegovih najomiljenijih igračaka je točak koji se vrti i služi za istrčavanje. Da bi u potpunosti ispunio svoju svrhu, prilikom kupovine proverite da li je osovina stabilna i da li se pravilno vrti, kako se hrčak ne bi povredio ako neplanirano ispadne iz nje. Ako točak počne da škripi nakon nekog vremena, potrebno je da osovinu očistite, podmažete je i nakon toga otklonite višak masti za podmazivanje. Važno je da svi ukućani znaju da se hrčak ne treba uznemiravati dok se igra, jer je tada veoma plašljiv.



    `napredna` varijanta tunela za hrčka

    Lavirint je još jedna veoma zanimljiva igračka za hrčka u kojoj on neobično puno uživa. Lavirint možete napraviti na veoma jednostavan način tako što ćete na ravnu površinu montirati malene letvice koje obrazuju stazice. Na letvicama ostavite nekoliko šupljina, kroz koje će se hrčak provlačiti. Neke od stazica pretvorite u `slepe ulice` zatvarajući ih odgovarajućim vratancima. Što ste maštovitiji pri izradi to će vašem ljubimcu igra biti duža i interesantnija. Pomoću ove igračke hrčak će vežbati svoju spretnost i sposobnost da se izvuče iz bezizlaznih situacija baš kao što bi to radio u prirodi gde ga vrebaju grabljivci.
    Sigurno najjednostavnija od svih navedenih igračaka je obična kartonska ili plastična cev. Njen otvor treba da je dovoljno veliki da životinja može komotno da se provlači kroz nju.
    Ovaj ljubimac voli da obitava u čistom ambijentu, a naročito mu smetaju zadimljene prostorije. Ako je smešten u takvom ambijentu, hrčak često oboljeva i živi kraće.

    Jelovnik za hrčka
    Karakteristično za hrčka je da u prirodi hranu skuplja i nosi u svojevrsnim `kesicama` unutar usne duplje. Sastavljanje jelovnika za ovu majušnu životinju uopšte ne zahteva specijalne sastojke a ni naročit trud. Osnova hrane su žitarice i biljna hrana uz dodatak koštunjavih plodova koje koriste za temeljno čišcenje i oštrenje zubića koji glodarima rastu tokom celog života. Količina naravno mora biti pravilno odmerena pa će 100g ovog voća zaista potrajati, obzirom na to da im je sasvim dovoljno davati npr. 2-3 oraha ili lešnika na dan. Takođe ih možete hraniti i vrhovima grančica raznih voćki ili klasjem pšenice.
    Povremeno u obrok dodajte po jedno kuvano jaje, voće, celer, šargarepu ili zelenu salatu koja za hrčka predstavlja pravu poslasticu. Usitnjene ljuske od kuvanih jaja su dobar izvor kalcijuma i drugih minerala. Kako je hrčak noćna životinja treba ga hraniti jednom dnevno i to uveče.
    Klasična šema na koju se možete osloniti pri sastavljanju obroka za odraslog hrčka izgleda ovako: 7g ovsa, 6g suncokreta, 8g crnog hleba, 5g griza, 20ml mleka, 5g kuvanog mesa, 10 g šargarepe i kap ribljeg ulja. Obrok za mladunca ćete dobiti ako prepolovite gore navedene količine.
    Osim ove hrane Vaš ljubimac će se uvek obradovati raznovrsnim kašama, makaronama, sitnom mesu i drugim [odgovarajućim] ostacima sa vaše trpeze. Pritom vodite računa - ne sme Vas zavesti njegova proždrljivost koja se može izražavati i u pogledu količine i broja obroka. Uvek imajte na umu da je hrčak pre svega biljojed i da mu najviše prijaju žitarice i voće, pa mu, ukoliko želite da dugo živi i uveseljava Vas svojim prisustvom, obezbedite zdravu i uravnoteženu ishranu.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  3. #23
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    10



    Hrčak pripada familiji Muridae iz reda Rodentia. Ovaj čudnovati glodar kratkog repa i velikih obraza danas je pronašao svoje zasluženo mesto kao ljubimac u manjim stambenim prostorima. Za porodicu sa odraslom decom i zaposlene koji tek u večernjim satima mogu da odvoje par sati sa ljubimcem, hrčak je savršen kućni ljubimac koji se veoma lako pripitomi. Najbolje je da ga ne uzimate u ruke dok se u potpunosti ne navikne na sve ukućane i dok ne zadobijete njegovo puno poverenje. Ako imate dete mlađe od 8-9 godina budite na oprezu jer mališani u tom uzrastu nisu dovoljno pažljivi za životinju ovih razmera. Deca ga mogu nesvesno jače stisnuti ili ispustiti, a to za hrčka može biti fatalno. U večernjim satima hrčka možete pustiti iz kaveza da prošeta, pronjuška i malo se poigra sa vama. Upravo ta igra jača njegovu vezu sa vlasnikom, njegovo samopouzdanje i to može biti pocetak jednog divnog prijateljstva. Ono nažalost u proseku traje svega dve do tri godine, koliki je životni vek ove životinjice.

    Potiču sa Evroazijskog područja gde naseljavaju pustinje, stepe i rečne pojaseve a danas se sa uspehom i ljubavlju odgajaju širom sveta. Najmanje vrste su veličine oko 5,3 cm i težine oko 100 gr dok neki od ždžinovaž dosežu i 34 cm i skoro kilogram težine. Pretežno su biljojedi i hrane se lisnatom hranom, voćem, korenjem i lišćem mada vole da obrok obogate ponekim insektom ili drugim mesom. Noćne su životinje i retko su aktivni tokom dana. U prirodi hrčkova jama često dostiže dubinu do 1,5 m ispod zemlje i sastoji se od više prostorija od kojih je jedna po pravilu namenjena skladištenju hrane za zimu. Tokom zimskog perioda hibernacije hrčak ne spava dubokim snom već se često budi kako bi se nahranio zalihama, a zanimljivo je da se u tom periodu njegov puls spušta sa uobicajenih 400 do samo 4 otkucaja u minuti.
    Zlatni hrčak "podvrsta" je najpoznatiji i njega ćete najčešce videti u prodaji.

    Životni prostor
    Hrčak nije životinja koja ima velike prohteve. Mirne duše ga možete smestiti u jednostavan drveni ili metalni kavez ili u veću staklenu posudu. Životni prostor jednog hrčka treba da bude dugačak najmanje 30 cm, širok 25 cm i visok oko 20 cm. Dno pospite suvom travom ili piljevinom. Možete koristiti i zgužvane komade običnog belog papira. Nije preporucljivo koristiti novinski papir zbog štamparske boje koja je veoma otrovna za ove majušne glodare. Neophodno je da ovu podlogu menjate na svakih 15 dana ili češce. U kavez, kutiju ili staklenu posudu smestite hranilicu, pojilicu i igračke Švrtešku, male merdevine ili još bolje - budite inventivni pa svom hrčku napravite originalni rekvizit.

    Ukoliko živi zatvoren, hrčak je sklon gojaznosti, što dalje vodi poremećaju metabolizma i slabljenju imunološkog sistema. U skladu sa starom izrekom ¨Boje spreciti nego lečiti¨ potrudite se da mu obezbedite što bolje uslove života. sNajjednostavnije rešenje je dobro poznata vrteška. Ove životinje je jednostavno obožavaju i uporno trče na njoj, svakodnevno prelazeći stotine metara. Kao i ostale životinje i hrčak voli da se kreće po što većem prostoru, da otkriva nova mesta, njuška i istražuje. To mu pruža mogućnost da se razmrda, prouči okruženje i da upozna ljude koji vode brigu o njemu. Sigurno da mu je mnogo zanimljivije da se šeta sobama, nego da trči po vrtešci koja ga nikuda neće odvesti.
    Zlatne hrčke možete držati i zajedno u malo većem kavezu, poštujući osnovna pravila združivanja, dva mužjaka i četiri ženke, ili tri mužjaka i šest ženki. Trudne ženke i one sa mladuncima morate odvojiti od drugih odraslih jedinki. Ako proprocija izmedu mužjaka i ženki nije pravilna, često dolazi do konfliktnih situacija, a isto se može dogoditi i ako je teritorija prenaseljena, tj. ako ima previše jedinki na malom prostoru. Prenaseljenost ima i druge ozbiljnije posledice koje mogu skratiti životni vek vašeg ljubimca jer je ova životinjica inace nežnog zdravlja. Nabrojaćemo samo neke od njih: povećani nivo stresa, poremećaj u radu polnih organa i žlezda, kao i hormonski poremećaji.
    Kavez treba postaviti na mesto zaklonjeno od direktnih sunčevih zraka, promaje i vlage.


    Igračke za hrčka
    Hrčak je po prirodi veoma živahan i pokretljiv pa kavez ili terarijum u kome ga smeštate obavezno treba popuniti odgovarajućom opremom koja će mu omoguciti da se igra i da stalno bude u pokretu. Pritom je važno voditi računa i o njegovoj potrebi da na bukvalno svemu oštri zube, pa je najbolje da igračke u kavezu budu plastične a ne drvene.najkvalitetnija metalna varijanta točka za hrčka

    Jedna od njegovih najomiljenijih igračaka je točak koji se vrti i služi za istrčavanje. Da bi u potpunosti ispunio svoju svrhu, prilikom kupovine proverite da li je osovina stabilna i da li se pravilno vrti, kako se hrčak ne bi povredio ako neplanirano ispadne iz nje. Ako točak počne da škripi nakon nekog vremena, potrebno je da osovinu očistite, podmažete je i nakon toga otklonite višak masti za podmazivanje. Važno je da svi ukućani znaju da se hrčak ne treba uznemiravati dok se igra, jer je tada veoma plašljiv.
    napredna varijanta tunela za hrčka

    Lavirint je još jedna veoma zanimljiva igračka za hrčka u kojoj on neobično puno uživa. Lavirint možete napraviti na veoma jednostavan način tako što ćete na ravnu površinu montirati malene letvice koje obrazuju stazice. Na letvicama ostavite nekoliko šupljina, kroz koje će se hrčak provlačiti. Neke od stazica pretvorite u žslepe ulicež zatvarajući ih odgovarajućim vratancima. Što ste maštovitiji pri izradi to će vašem ljubimcu igra biti duža i interesantnija. Pomoću ove igračke hrčak će vežbati svoju spretnost i sposobnost da se izvuče iz bezizlaznih situacija baš kao što bi to radio u prirodi gde ga vrebaju grabljivci.
    Sigurno najjednostavnija od svih navedenih igračaka je obična kartonska ili plastična cev. Njen otvor treba da je dovoljno veliki da životinja može komotno da se provlači kroz nju.
    Ovaj ljubimac voli da obitava u čistom ambijentu, a naročito mu smetaju zadimljene prostorije. Ako je smešten u takvom ambijentu, hrčak često oboljeva i živi kraće.

    Jelovnik za hrčka
    Karakteristično za hrčka je da u prirodi hranu skuplja i nosi u svojevrsnim žkesicamaž unutar usne duplje. Sastavljanje jelovnika za ovu majušnu životinju uopšte ne zahteva specijalne sastojke a ni naročit trud. Osnova hrane su žitarice i biljna hrana uz dodatak koštunjavih plodova koje koriste za temeljno čišcenje i oštrenje zubića koji glodarima rastu tokom celog života. Količina naravno mora biti pravilno odmerena pa će 100g ovog voća zaista potrajati, obzirom na to da im je sasvim dovoljno davati npr. 2-3 oraha ili lešnika na dan. Takođe ih možete hraniti i vrhovima grančica raznih voćki ili klasjem pšenice.
    Povremeno u obrok dodajte po jedno kuvano jaje, voće, celer, šargarepu ili zelenu salatu koja za hrčka predstavlja pravu poslasticu. Usitnjene ljuske od kuvanih jaja su dobar izvor kalcijuma i drugih minerala. Kako je hrčak noćna životinja treba ga hraniti jednom dnevno i to uveče.
    Klasična šema na koju se možete osloniti pri sastavljanju obroka za odraslog hrčka izgleda ovako: 7g ovsa, 6g suncokreta, 8g crnog hleba, 5g griza, 20ml mleka, 5g kuvanog mesa, 10 g šargarepe i kap ribljeg ulja. Obrok za mladunca ćete dobiti ako prepolovite gore navedene količine.
    Osim ove hrane Vaš ljubimac će se uvek obradovati raznovrsnim kašama, makaronama, sitnom mesu i drugim ŠodgovarajućimĆ ostacima sa vaše trpeze. Pritom vodite računa - ne sme Vas zavesti njegova proždrljivost koja se može izražavati i u pogledu količine i broja obroka. Uvek imajte na umu da je hrčak pre svega biljojed i da mu najviše prijaju žitarice i voće, pa mu, ukoliko želite da dugo živi i uveseljava Vas svojim prisustvom, obezbedite zdravu i uravnoteženu ishranu.

    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  4. #24
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    medo

    Šta sve treba da znaš o hrčku ?





    Šta sve treba da znaš o ovoj simpaticnoj životinjici?

    UOPŠTENO O HRCKU

    Najcešce se kao kucni ljubimac drži zlatni hrcak. Srodan je miševima, dakle pripada porodici glodara. Dugacak je oko 20 cm i ima veoma kratak repic. Noge mu nisu pokrivene krznom. Na prednjim nožicama ima po cetiri, a na zadnjim po pet prstiju. Na obrazima ima specijalne "kesice" koje mu služe kao "magacin" za hranu i u njima može da sakupi toliko zrnevlja koliko iznosi polovina njegove telesne težine.

    Zlatni hrcak ne voli društvo. Kada su jako mali, treba da budu uz svoju mamu, otprilike 8 nedelja, a nakon tog vremena, treba ih razdvojiti, jer ako ih ima više u istom kavezu, skloni su tucama, pa neko može i da nastrada. Dakle, važi pravilo: "jedan hrcak, jedan kavez". Medutim, ima nekih vrsta, kao što je patuljasti hrcak, koje "podnose" društvo drugih.

    Ovaj kucni ljubimac je jednostavan za držanje. Jeftin je, dobrocudan, lako se pripitomljava pa se o njemu mogu brinuti i mala deca. Životni vek mu je u proseku dve i po godine, ali nije retko da doživi i 4 godine.

    KAKO GA SMESTITI?

    Pre svega, moraš da mu nabaviš udobnu kucu koja odgovara njegovim potrebama. U prodavnicama kucnih ljubimaca mogu se kupiti specijalni kavezi, sa svim stvarcicama koje ce novom clanu vaše porodice biti neophodne da bi se prijatno osecao. Na dno kaveza stavi debeli sloj piljevine, a u jedan cošak mu ostavi krpice, slamu i slicno, da bi mogao da napravi gnezdo. Kavez postavi na neko mirno mesto koje nije izloženo suncevoj svetlosti, a zašticeno je od promaje. Obrati pažnju na to da u prostoriji u kojoj ce boraviti tvoj mali prijatelj temperatura vazduha mouvek bude ista.

    ŠTA JEDE?

    Kad budeš kupovao kavez, kaži mami ili tati da ne zaborave na hranilicu u koju ceš stavljati zrnevlje za svog ljubimca. U "pet-šopovima" postoje specijalne mešavine zrnevlja za hrcke. Ukoliko mu svakoga dana budeš davao socno lišce zelene salate, maslacka ili spanaca, onda mu voda nije potrebna, pošto on "izvuce" vodu iz tih biljaka. Medutim, ako mu se ne daje zeleno lišce, onda mu se u kavez mora staviti i pojilica sa svežom vodom.

    Pored zrnevlja i lišca, dobro mu je s vremena na vreme dati kolutove sveže šargarepe, jabuke ili kelerabe, a da bi mogao da troši svoje zube, nije loše da mu se u kavez stavi i parce sipine kosti ili komad tvrdog drveta.

    KAKO GA NEGOVATI?

    On ce se sam brinuti o svojoj cistoci, tako da nije potrebno da ga cetkaš. Izuzetak je samo jedna vrsta dugodlakih hrcaka koji se ponekad moraju išcetkati da bi im se odstranila piljevina iz krzna. To je najbolje uraditi mekanom cetkicom za zube. Takode ga ne treba ni kupati, jer bi se na taj nacin odstranila prirodna masnoca iz njegovog krzna i postao bi podložan mnogim kožnim oboljenjima. S vremena na vreme, stavi mu u kavez plitku posudu sa cistim, suvim peskom. On ce se u njemu valjati, kao što radi u prirodi, i na taj nacin ce odstraniti višak masnoce iz svog krzna.

    CIŠCENJE KAVEZA

    Dva puta nedeljno, izvadi hrcka iz kaveza, baci staru piljevinu i eventualne ostatke hrane, operi dno kaveza, a zatim stavi u njega svežu piljevinu, ali mu ostavi bar deo starih "krpica" iz gnezda, jer on to tako voli. Dok cistiš kavez, proveri i hrckovo zdravstveno stanje. Ako primetiš da su "kuglice" koje ostavlja za sobom mekane, moguce je da ima proliv. Ako ih ne pronadeš, možda pati od zatvora. U oba slucaja moraš se posavetovati sa veterinarom.

    KOŽNE INFEKCIJE

    Može da se desi da tvoj hrcak "zakaci" i neku kožnu bolest. Ako primetiš da gubi dlaku, da se preterano ceše, da mu se koža peruta ili je preosetljiva na dodir, najverovatnije je u pitanju neka alergija, gljivicno oboljenje ili su ga napali kožni paraziti. U svakom slucaju, moraš ga odneti kod veterinara.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  5. #25
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    medo

    Sibirski mali hrčci



    Sibirski patuljasti hrčci veoma se teško nalaze u domaćim prodavnicama kućnih ljubimaca, iako postaju sve popularniji među Beograđanima. Mnogi se odlučuju za uzgajanje ovih malih ovih glodara, poznatih i kao Beli ruski hrčci, baš zbog neobične osobine da tokom zime njihovo krzno skoro potpuno - pobeli.

    Uzgajivanje ove vrste najbolje je početi kada imaju između četiri i osam nedelja. Veličine su oko 10 centimetara, a nazivaju se patuljasti pošto su daleko manji od svog popularnog rođaka - Sirijskog hrčka. Potrebno im je obezbediti odgovarajući kavez napravljen od metala ili plastike, i voditi računa o zalihama hrane i vode.

    - Briga oko ove vrste nije toliko težak posao - kaže Miloš Martinović, jedan od uzgajivača ruskih hrčaka u Beogradu. - Imam mužjaka i ženku koji se dobro slažu, i sada imam već drugi okot. Problem je samo što kad se mladunci tek rode, mužjak ima "običaj" da jede male, pa sam morao da ga odvojim u zaseban kavez. Veoma su pitomi, i često ih puštam da trčkaraju okolo.

    Uvek treba voditi računa da ima hrane i vode, da mu je njuškica suva (ukoliko je vlažna može biti bolestan), refleksi treba da su mu dobri, a
    ove životinjice su umiljate tako da ne bi trebalo da se boje maženja, premeštanja i uzimanja u ruku.

    Mnogi se odlučuju baš za njihovo uzgajanje zbog neobične osobine da kada dani pred zimu počinu da se skraćuju, njihovo sivo-mrko krzno počinje da beli. Tu osobinu, ovi ljubimci razvili su kako bi se lakše sakrili u snegu od grabljivica tokom zimskih meseci. Krzno im je meko i često ga peru, a iako je najčešće sivkaste boje, mogu biti i crni. Žive oko 2 godine, i imaju karakterističnu crnu traku na leđima, pufnaste nožice i rep koji je toliko mali da kada sednu se i ne vidi.

    - Nekada ih hranim posebnom kupovnom hranom, ali nisu mnogo probirljivi - objašnjava Martinović. - Vole da jedu i banane, jabuke, lešnike, pirinač i piletinu. Najbitnije im je da stalno imaju svežu vodu, naročito kada je toplo.

    Kako objašnjava naš sagovornik, veoma su pitomi, ali im treba neko vreme da se naviknu na novu sredinu. U početku izlaze iz kaveza samo ako ga namami hrana, ali ubrzo se toliko oslobodi da sam izlazi iz kaveza i igra se napolju. Ipak, pošto su ruski hrčci znatno sitnije građe od svojih rođaka, uvek ih treba držati na oku da se ne bi zavukli na neko opasno mesto.

    Biranje kaveza

    Postoji nekoliko vrsta kaveza na tržištu, a svaki hrčak ima svoj tip. Uvek je poželjno kupiti što veći kavez, jer lako mogu da ga prerastu.
    Metalni kavez je najzgodniji za korišćenje, ali može da bude problematičan za ruskog hrčka koji je sitan i može da se provuče izmeću rešetaka. Zato stručnjaci preporučuju plastične ili staklene kaveze, koji se lako čiste i lepo izgledaju. Uz kavez se savetuju kolutovi, tuneli ili druge igračkice pošto su ovi hrčci živahne životinje i vole da se igraju.

    Kavez bi trebalo čistiti najmanje jednom nedeljno. Nakon što se piljevina izbaci, preporučljivo je potopiti kavez u toplu vodu ili ga isprati. Upotreba deterdženta može da bude opasna, pošto je otrovan i u najmanjim količinama. Piljevina na kojoj spavaju bi trebalo da bude od bezmirisne drvene strugotine, a ukoliko ljubimci očekuju okot, poželjno je napraviti gnezdo od mekanog papira.

    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  6. #26
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    medo

    jesam li prava životinja za tebe?



    Hrčak je idealan ljubimac za cijelu obitelj. Nije im potrebno puno prostora i jednostavni su za održavanje. Aktivni su noću, a danju spavaju. Vesele su i zaigrane životinjice. Pogodnije su za stariju djecu koja se o njima mogu adekvatno brinuti. Očekivani životni vijek hrčka iznosi 2-3 godine. Izvrstan je ljubimac za osnovnoškolce koji kroz druženje s njim, proučavanjem njegovih navika, iz direktnog kontakta dolaze u bliži odnos s prirodom i nekim njenim procesima.



    Odakle dolazim?
    Porijeklo hrčka ovisi o vrsti. Osnovne vrste su: sirijski ili zlatni hrčak (Sirija), ruski hrčak (Centralna Azija, Sjeverna Rusija, Mongolija), kineski hrčak (Mongolija i Sjeverna Kina), sibirski hrčak (Istočni Kazahstan, Sjeverozapadna Rusija).

    Gdje volim živjeti?
    Novi dom vašeg hrčka trebao bi imati najmanje 60 x 50 x 40 cm. U kavezu trebaju biti još i kućica, bočica za vodu, posuda za hranu te kotač i ostale vrste igračaka za glodavce. Najbolje je kupiti gotovu stelju za hrčka. Mjesto na kojem hrčak vrši nuždu treba se čistiti svaki dan. Kavez se jednom tjedno treba detaljno očistiti. Prilikom pranja kaveza, sredstvo za čišćenje treba se dobro isprati. Kavez treba biti na stabilnom mjestu kako bi se spriječio pad. Toplina direktne sunčeve svjetlosti ili radijatora, kao i propuh, visoka vlažnost i dim cigareta mogu narušiti zdravlje vašeg hrčka.

    Kako sa mnom postupati?
    Pustiti nekoliko prvih dana da se hrčak prilagodi na novu sredinu, ljude i mirise. Hrčka uzimajte u ruke kada je budan. U ruke stavite neku omiljenu grickalicu kako bi ga to privuklo. U ruke se stavlja tako da je potpuno obuhvaćen objema šakama. Manja djeca moraju posebno paziti da ga sigurno drže u rukama, kako im ne bi ispao. Znaju biti jako brzi, stoga s njim, u početku dok ne steknete osjećaj kako ga držati i zadržati u rukama, budite jako oprezni.

    Što rado jedem?
    Hrčci jedu raznovrsnu hranu: gotova hrana za hrčke, jabuke, maslačak, radić, banane, lješnjaci. Vrlo je važno da uvijek ima svježe vode. Dnevna količina izbalansirane hrane potrebna za sirijskog hrčka je oko 20 g (jedna velika žlica), a za kineskog oko 5 g (jedna mala žlica). Za redovito trošenje zubiju, u kavez stavite komadiće drveta za grickanje (jasen, lipa, jabuka, lijeska), ili različite gotove "grickalice" koje možete kupiti u dućanu za ljubimce. Kamen za glodavce poslužit će za trošenje zubića i kao izvor minerala. Ostaci ljudske hrane ili šećer štetni su za zdravlje hrčka.

    Održi me fit i zdravim
    Ukoliko primjetite da vaš hrčak nema apetita, ima proljev, kašljuca ili mu curi nos, najbolje je potražiti veterinarsku pomoć. Stres i pokvarena hrana mogu prouzročiti proljev. Svakodnevno treba micati staru hranu iz kaveza te izbjegavati stresne situacije.

    Zdravlje
    Zdravi hrčak:
    - kreće se brzo i hitro
    - oko njuškice, očiju i čmara ima čisto i uredno krzno
    - ima gusto krzno
    - nema poteškoća s disanjem (diše tiho)
    - nema nikakve vidljive povrede

    Razmnožavanje
    Hrčak se razmnožava brže od svih ostalih sisavaca. Ženke se mogu razmnožavati već od šestog tjedna. Graviditet traje oko 16 dana. Okoti se prosječno 6 mladunaca, mada su moguće varijacije od 2 – 15. Oči mladunaca otvaraju se nakon 10-15 dana. Nakon 4 tjedna mladunci se mogu odvojiti od majke, a nakon 3 mjeseca potpuno su odrasli. Bitno je napomenuti da se sirijski (zlatni) hrčci ne preporučuju držati zajedno u istoj nastambi, nego se za parenje ženka stavlja povremeno mužjaku u kavez, ali pod nadzorom. Kod ostalih hrčaka moguće su zajednice mužjaka i ženki.

    Volim li društvo?
    Sirijski hrčak je samotnjak i voli biti sam. Kineski, sibirski i ruski hrčci vole živjeti u paru.


    Popis za kupovinu:
    - informativni letak o hrčcima
    - veći kavez (min. 60 x 50 x 40)
    - transporter
    - kućica za spavanje
    - zdjelica za hranu
    - posuda za vodu
    - stelja
    - materijali za gnijezdo
    - različite igračke
    - ogrlica - vodilica
    - gotova hrana za hrčke
    - vitaminski preparati
    - mineralni kamen
    - drvo za glodanje
    - četka
    - dezinfekcijsko sredstvo za čišćenje kaveza
    - natkrivena vrtna ograda za glodavce

    Izvor: Pet-cebtar.hr

    ako zelite hrcka

    1.Budite sigurni da ste spremni za hrčka
    Oni su živa bića i trebaju vas da bi se brinuli o njima. Briga znaći: hranjenje, igru i odlazak veterinaru. Morate biti sigurni da se možete brinuti za hrčka barem 2-3 godine.

    2.Nabavite pravu opremu
    Vaš hrčak treba svoj vlastiti prostor da bi bio sretan.
    Treba mu kavez, kolut, piljevina (ili nešto slično), voda i hrana.
    Sve možete nabaviti u obližnjem pet shopu. Kako su oni noćne životinje, budite spremni na razne zvukove ako ih imate u sobi u kojoj spavate.

    3.Igračke
    One će mu pomoći da se zabavi i da bude...hm...hrčak.Vole se sakrivati u kućice, vole drvene komade za penjanje, plastične tuneliće (mogu biti i kartonski) te pijesak za kupanje (dobro za krzno).

    4.Hranite ga raznolikom prehranom
    Osnovna hrana neka je ona kupljena u pet shopu za hrčke.
    U malim količinama dozvoljeno im je davati povrće i voće. Ne pretjerujte sa slasticama. Neku hranu neće htjeti jesti, ispitajte što voli vaš hrčak i time ga hranite. Ne brinite ako vaš hrčak "čuva" hranu. To je normalno. Čuvaju je u vrečicama u obrazima, te je nose na neko drugo mjesto i pohranjuju.

    5.Držite kavez čistim
    Hrčci ne trebaju kupanje vodom Ali trebaju čisti kavez. Barem jedanput tjedno izvadite svog hrčka iz kaveza radi potreba čišćenja. Stavite ga na neko mjesto gdje ga nećete moći izgubiti.

    6.Vodite hrčka veterinaru ako uočite neke znakove bolesti. Prije toga se raspitajte koji od veterinara je u mogučnosti i znanju lječitit ga.

    7.Igrajte se sa hrčkom - nježno
    Prije igre operite ruke kako bi uklonili mirise životinja i hrane. Uhvatite ga s obje ruke, nemojte ga previše stiskati kako ga ne bi ozljedili.Kada će se osječati sigurno, početi će se šetati po rukama.Pazite da vam ne padne i ozlijedi se. Ako ste tek nabavili hrčka, hranite ga u kavezu neka se privikne na vaše ruke i miris.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  7. #27
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    B2

    Aspergiloza

    Šta je aspergiloza i koj je uzrok nastajanja ove bolesti?

    Aspergiloza je respiratorna bolest ptica čiji je izazivač gljivica Aspergillus, koja se može naći gotovo svuda u našoj okolini.

    Od svih gljivica koje izazivaju bolesti, smatra se da je ova gljivica najčešći izazivač ove bolesti, iako A. flavus, A. niger, i druge mogu takođe biti uzročnici problema. Aspergillus se brzo razvija u toplom i vlažnom okruženju. Mikroskopske spore na gljivici postaju vazdušaste, i loša ventilacija, loša higijena, prašnjava sredina povećavaju šanse da se spore inhaliraju. Obično, same gljivice ne izazivaju bolest, međutim, ukoliko ptica nema jak imuni sistem, bolest će se lakše i brže razviti. Faktori koji mogu uticati na to su druge bolesti, stres, loša ishrana, loši uslovi, nehigijenska sredina, neko oštećenje respiratornog sistema (npr. udisanje dima), kao i duže korišćenje određenih lekova poput antibiotika ili kortikosteroida.

    Kombinacija velikog broja spora u okruženju, i prisustva faktora rizika određuju koje su ptice najugroženije kada je bolest u pitanju. Izgleda da su aspergilozi najskloniji papagaji i mine.

    Koji su simptomi aspergiloze?

    Aspergiloza može imati dva toka – akutni i hronični. Ptice sa akutnom aspergilozom imaju ozbiljnih problema sa disanjem, povećan ili smanjen apetit, potrebu za čestim konzumiranjem vode i često uriniranje usled toga, cijanozu (plavičasta boja sluzavih membrana i/ili kože), pa čak i iznenadnu smrt. Gljivice obično napadaju dušnik, glasne žice i vazdušne kese. Takođe, pluća mogu biti napadnuta. Dijagnoza se često uspostavlja pregledom nakon smrti.

    Hronična aspergiloza je mnogo češći oblik, i nažalost, mnogo smrtniji zbog svoje podmukle prirode. Ptica možda neće ispoljiti nikakve simptome dok bolest ne dostigne stadijum u kome je nemoguće lečiti je. Respiratorni sistem je primarna lokacija infekcije. Bele nodule se pojavljiju i na kraju eroduju kroz tkivo, a veliki broj spora ulazi u krvotok. Spore zatim putuju kroz telo, inficiraju razne organe uključujući bubrege, kožu, mišiće, gastrointestinalni trakt, jetru, oči i mozak.

    Respiratorni simptomi će se najpre pojaviti ali će zavisiti od lokacije najkolonijalizovanog dela. Teškoće u disanju, ubrzano disanje i/ili brzo zamaranje su česti simtomi. Ukoliko je zaražen i sirinks (vokalna kutija), promene u glasu, odbijanje pričanja ili škljocanje, se takođe može javiti. Nozdrve mogu biti zapušene ili se može javiti iscedak iz nosa. Ponekad ozbiljni respiratorni simptomi mogu biti smrtonosni za pticu.

    Drugi simptomi će varirati, zavisno od toga da li su i ostali organi inficirani. Ukoliko neki deo dospe do centralnog nervnog sistema, ptica može da ispolji simptome poput drhtavice, nestabilnog hoda, epileptičnih napada, ili paralize. Ukoliko je i jetra zaražena, možda će se pojaviti zelena mokraća, a veterinar će najverovatnije opipati uvećanu jetru. Uopšteno, nespecifični simptomi podrazumevaju pad apetita praćenog gubitkom težine, smanjenje mišićne mase, giht (upala zgloboca), regurgacija, neuobičajen izmet ili dijareja, učestalo uriniranje, depresija i letargija.

    Spore mogu dopreti i do jaja u inkubatoru i ubiti embrione.

    Kako se aspergiloza dijagnostikuje?

    Aspergiloza može biti vrlo teška za dijagnozu s obzirom da su simptomi bolesti slični simptomima mnogih drugih bolesti, posebno kada je u svojoj hroničnoj fazi. Veterinaru će biti potrebna detaljna istorija razvoja bolesti, kao i tačan opis ishrane i nege koja se primenjuje. Radiograf, kompletna krvna slika, kao i hemijski testovi mogu pomoći u dijagnozi. Endoskopija se može koristiti za praćenje lezija u sirinksu ili dušniku, i uzorak može biti uzet za proveru kulture i mikroskopska istraživanja, koja mogu da potvrde dijagnozu. Dijgnoza takođe može biti bazirana na specifičnim testovima krvi koji se koriste da detektuju antitela Aspergillus-a u krvi. Ponekad, međutim, test može biti lažno negativan, posebno ukoliko je imuni sistem ptice slab.

    Kako se leči aspergiloza?

    Neophodan će biti hirurški zahvat zbog odstranjivanja pristupačnih lezija. Antigljivični lekovi, kao što su itrankonazol, ketokanazol, fluconazol, mikonazol, klotrimazol, flucitozin, i amfotericin B, mogu biti davani oralno, lokalno, putem injekcije ili pomoću nebulizera. Biće neophodno da terapija traje kontinuirano nedeljama ili mesecima. Pomoćna nega kao što je kiseonik, dodatna toplota, hranjenje pipetom ili tretman će često biti potrebno. Nažalost, prognoze su uvek neizvesne.

    Kako se može preventivno delovati na pojavu aspergiloze?

    Nije prenaglašeno neprestano isticati koliko je bitno održavanje higijene za prevenciju ove bolesti, ali i mnogih drugih. Čuvajte svoju pticu u dobro provetrenom okruženju. Čistite posude za hranu i vodu svakodnevno. Redovno čistite podlogu u kavezu. Pomerite pticu i detaljno očistite kavez, igračke, grančice, itd., bar jednom mesečno. Postarajte se da ishrana bude kvalitetna, dajte im pravilnu kombinaciju voća, povrća, žitarica i semenki. Neophodno je da uradite sve što možete kako biste sprečili stres u životu Vaše ptice, i obezbedite potpuno čisto okruženje.

    Ptica za koju se sumnja da ima ovu gljivicu, može biti tretirana flucitosinom i itraconazolom u cilju sprečavanja infekcije.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  8. #28
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    B2

    Bolest kljuna i pera kod papagaja

    Ova bolest je zarazna, fatalna viralna bolest koja napada kljun, perje, i imuni sistem ptica koje spadaju u porodicu Psittacidae. Prvi put su je primetili 1975. godine australijanski veterinari, gde je bolest napala divlje ptice. Iako ptica koja ispolji simptome bolesti obično umre, dešava se da ptice koje su izložene virusu, preleže blagu infekciju, i oporave se.

    Koje ptice imaju najveći rizik da obole od ove bolesti?

    Bolest kljuna i pera je dijagnostikovana kod 40 i više vrsta papagaja, uključujući južnoameričke papagaje. Iako se čini da svi članovi porodice Psittacidae imaju sklonost, najčešći je slučaj da od ove bolesti obole kakadui. Takođe, papagaji elektusi, agapornisi, tigrice i afrički sivi papagaji, mogu oboleti od ove bolesti. Mlađe ptice su podložnije, posebno one sa akutnom formom bolesti. Najčešće pogađa ptice ispod dve godine starosti.

    Šta uzrokuje bolest kljuna i pera?

    Ova bolest se javlja kao posledica virusa DNA koji napada ćelije imunog sistema i onie koje su zadužene za razvoj kljuna i perja. Virus je cirkovirus, jedan od najmanjih poznatih virusa izazivača bolesti. Sličan virus napada golubove i druge ptice.

    Kako se virus koji uzrokuje ovu bolest prenosi?

    Bolest kljuna i pera je vrlo zarazna. Velike količine virusa, koji može biti prenosiv vazduhom, se mogu naći u izmetu, u otpadu i u prašini s perja inficirane ptice. Prašina sa perja se lako širi i može kontaminirati hranu, vodu, kavez, odeću, i druga mesta u okruženju. Smatra se da se virus prenosi udisanjem ili uzimanjem hrane na kojoj je virus. Takođe se mislilo da virus može da se prenese iz materice ženke na jajašca.

    Period inkubacije (vreme od početka zaraze do ispoljavanja simptoma) može biti kratak oko 3-4 nedelje, ili do nekoliko godina, zavisno od količine virusa koji se prenosi, od godina starosti ptice, stadijuma razvitka perja, i od imunog sistema ptice.

    Koji su simptomi bolesti kljuna i pera?

    Postoji akutna i hronična forma bolesti.

    Perakutni/akutni tok: Perakutni i akutni tok se najčešće javlja kod vrlo mladih ptica, i može početi sa simptomima nevezanim za kljun ili perje. Zaražene ptice često ispoljavaju depresiju, uz povraćanje. Može se javiti enteritis izazvan dijarejom ili pneumonija, i mogu umreti pre nego što nastanu bilo kakve lezije na perju ili kljunu. Ovo se često naziva perakutna forma bolesti. U akutnoj formi, mladima opada perje, a novoizraslo perje može imati lezije, uključujući kružne trake oko perja gde je baza. Ovo perje često pada, lako se lomi, može da krvari, i vrlo je bolno.

    Najčešći simptomii ove bolesti

    Akutna forma

    Depresija, regurgacija i dijareja, gubitak apetita i težine, nepravilan razvoj perja, smrt.

    Hronična forma

    Gubitak perjanog praha i pudera, nepravilan razvoj perja, nepravilan rast i deformiteti na kljunu, mrtav kljun i oralne lezije, sekundarne infekcije, smrt u roku od par meseci ili godina.

    Kod hronične forme ove bolesti, koja je češća kod starijih ptica, prvo su napadnuta praškasta perja. Pera su često krhka i lako lomljiva, imaju uske prstenove, koji mogu krvariti, i biti bezbojni, deformisani ili uvijeni.

    S obzirom da su folikule pera uništene, ptica uskoro neće moći da menja pera, i primarno, sekundarno, repno i pero na kresti će opasti. Ogoljena koža je izložena, i normalan perjani prah se ne može naći na telu ili kljunu. Nepravilnosti na peru, često nazvane „distrofično pero“, koje se možda neće pojaviti do prvog menjanja perja nakon infekcije, što može biti period od šest meseci.

    Na kljunu se mogu pojaviti određene udubljene zone. Smeđi mrtvi delovi se mogu naći unutar gornjeg kljuna, i kljun se može produžiti, deformisati, i lomiti. Sekundarna infekcija kljuna i usne duplje se često javlja. Kod nekih ptica, i nokti mogu biti deformisani ili umrtvljeni.

    Sluz u izmetu, ili zelena boja izmeta se može pojaviti. Kod nekih ptica, jetra će takođe biti zahvaćena, pa će možda oštećenje jetre prouzrokovati smrt.

    Ptice koje imaju hronični oblik bolesti mogu živeti nekoliko meseci ili godina, i umreti od sekundarne infekcije. Ovaj dug period bolesti u kome će ptica biti bez perja, i postepena slabost može biti veoma emotivno problematična za vlasnike.

    Kako se dijagnostikuje bolest kljuna i pera?

    Pregled medicinske istorije, prisustvo kliničkih simptoma, i zapažanja za vreme fizičkog ispitivanja mogu biti od pomoći za dijagnostikovanje ove bolesti. Druga stanja poput nutritivnih deficita, infekcije poliomavirusom (uzrokuje bolest tigrica i druge bolesti kod papagaja), hormonski disbalans, i reakcija na lekove može izazvati lezije na perju slične kao kod bolesti kljuna i pera. Histopatologija (mikroskopski pregled uzroka sa biopsije) može potvrditi dijagnozu. Napadnute ćelije će imati nepravilnosti u svom jezgru, što se naziva „bazofilično intranuklearna inkluzija tela“. Dijagnoza takođe može biti potvrđena LRP (lančana reakcija polimeraze) testom komplentne krvi ili uzorcima sa biopsije. Test detektuje prisustvo virusa. Ovaj test se takođe može koristiti na površini kaveza da detektuje eventualnu kontaminaciju virusom.

    Mogu se javiti lažno pozitivni i lažno negativni rezultati testa. Na primer, inficirane vazdušnodesantne ćelije mogu kontaminirati uzorak i pokazati lažno pozitivan rezultat. Zdrave ptice sa pozitivnim rezultatima testa bi trebalo da ponove testiranje nakon 90 dana. Ukoliko i dalje imaju pozitivan rezultat na testu, trebalo bi ih posmatrati kao potencijalne nosioce virusa. Ukoliko ponovni test pokaže negativan rezultat, ptica je možda eliminisala virus i postala imuna.

    Lažno negativni rezultati testa se takođe mogu javiti ukoliko je mnogo antikoagulanata prisutno u uzorku, i ekstremno visok broj viralnih čestica prisutno i ometaju test, ili nema dovoljan broj inficiranih belih krvnih zrnaca u uzorku.

    Kako se leči bolest kljuna i pera?

    Nema posebnog tretmana lečenja za ovu bolest. Postoji pomoćna nega koja uključuje dobru ishranu, dodatnu toplotu (inkubator), trimovanje kljuna, i lečenje sekundarnih infekcija. Bolest je, međutim, vrlo progresivna i samo se mali broj ptica može izlečiti. Trebalo bi razmisliti o eutanaziji ukoliko primetite ozbiljne i/ili bolne simptome. Ptice koje umru prirodnom smrću obično podlegnu sekundarnoj bakterijskoj, gljivičnoj ili viralnoj infekciji uprkos lečenju, s obzirom da im je imuni sistem ozbiljno oslabljen. Većina ptica će umreti nakon 6 meseci do 2 godine od početka razvijanja bolesti.

    Kako može preventivno da se utiče na nastanak ove bolesti?

    Ptice bi trebalo kupovati od dobavljača koji ima zdrave ptice. Nove ptice bi trebalo sa se smeste u karantin i testiraju pre nego što ih stavite u isti kavez sa postojaćim pticama. Ponovite testiranje nakon 3-4 nedelje da bi prošao period inkubacije. Inficirane ptice bi trebalo izolovati i izostaviti iz programa parenja. Mlade i odrasle ptice bi trebalo držati separatisano. Vlasnici ptica moraju da razumeju da ukoliko nose tuđe ptice, postoji mogućnost da će im preneti virus i inficirati druge ptice. Dobra higijena se podrazumeva. Nisu poznata dezinfikaciona sredstva koja mogu da unište virus. Dezinfikatori koji su poznati po svojoj efektnosti u borbi protiv parvovirusa bi mogli da budu dobar izbor i u ovom slučaju.

    U Australiji je napravljena vakcina koja razbija virus, ali koja je delotvorna kod ptica koje prethodno nisu bile izložene virusu; može uzrokovati ozbiljne bolesti kod ptica koje su već ispoljile simptome bolesti kljuna i pera. Ptice bi trebalo vakcinisati što je pre moguće, najbolje u periodu od 2 nedelje starosti. Ukoliko se planira period parenja, trebalo bi te ptice vakcinisati mesec dana pre početka sezone.

    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  9. #29
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    B2

    Giht kod ptica

    Giht je česta bolest kod ljudi, reptila i ptica. Najčešće se javlja kod tigrica, pataka, plovaka i živine.

    Šta uzrokuje giht?

    Mokraćna kiselina vrlo razorno utiče na proteine u ishani kod ptica i drugih životinja. Ova kiselina se eliminiše iz krvi pomoću bubrega i izbacuje putem mokraće. Giht može da se pojavi ukoliko je nivo mokraćne kiseline u krvi toliki da bubrezi ne mogu da je odstrane.

    Kada je u pitanju giht vezan za zglobove i sinovijalan giht, mokraćna kisalina se kristalizuje u zglobovima, ligamentima i tetivama. Kada je u pitanju visceralni giht, mokraćna kiselina se može naći u jetri, slezini, perikardijalnoj kesi (koja pokriva srce), bubrezima, i vazdušnim kesama. Kada se mokraćna kiselina kristalizuje u tkivima formira sitne, bele nodule zvane „tofi“.

    Postoji dva tipa gihta. Kada je u pitanju primarni, visok nivo mokraćne kiseline uzrokuje nenormalan pad proteina. Smatra se da se primarni giht kod ljudi nasleđuje. Kod sekundarnog gihta do visokog nivoa mokraćne kiseline dolazi zbog nemogućnosti bubrega da adekvatno eliminišu mokraćnu kisalinu. To može biti posledica korišćenja lekova, hroničnih bolesti, bolesti bubrega, prejedanje, nepravilna ishrana (visok nivo proteina, i moguće visok nivo vitamina D i nizak nivo vitamina A), loša cirkulacija krvi, neaktivnost, smanjen unos vode ili hronična dehidracija, neke infekcije, i drugi spoljašnji faktori koji utiču na sposobnost bubrega da eliminišu mokraćnu kiselinu.

    Koji su simptomi gihta i kako se dijagnostikuje?

    Zglobovi mogu biti uvećani, kruti i bolni, i ptica će možda neprestano pomerati težinu s jedne noge na grugu i imati nestabilan hod. Ptice će možda biti u nemogućnosti da se popnu na grančice, pa će češće boraviti na dnu kaveza. Takođe, ukoliko su i krila zahvaćena, moguće je da ptice neće moći da lete. Ukoliko su i drugi unutrašnji organi zahvaćeni, moguće je da će doći do gubitka apetita, letargije, gubitka težine, i nenormalnog pražnjenja. Može doći do menjanja temperamenta, ili iznenadne smrti.

    Nakon pregleda ptice, upoznavanja sa istorijom ishrane, spoljašnjim faktorima, dostupnosti vode, i prethodnih zdravstvenih problema i tretmana, veterinar će posumnjati na giht. Radiograf i test krvi na mokraćnu kiselinu će pomoći u dijagnozi; kao i identifikacija kristala mokraćne kiseline u zglobovia, biopsija, ili će postojaći tofi potvrditi dijagnozu.

    Kako se giht leči?

    Neodgovarajuća ishrana ili okruženje se moraju promeniti. Ptice sa gihtom će biti prebačene na niskoproteinski režim ishrane. Možda će se davati vitamin A pticama koje su imale neodgovarajuću dijetu. Biće potrebna određena hidratacija, i kontrolisanje fluida. Lekovi poput alopurinola, probenecida, ili kolkicina se mogu koristiti, ali tačno doziranje i primena ovih lekova na pticama nije baš utvrđena. Kod mnogih ptica će se koristiti doživotno lečenje, u suprotnom će se bolest opet pojaviti ukoliko je terapija prekinuta. Ako je artritis ozbiljan, možda će se hirurški odstraniti kristali mokraćne kiseline iz zglobova. Prelom zglobova je često nepovratnan.

    Lekovi za bolove poput aspirina se mogu davati. Promene u kavezu tipa pomeranja posuda za hranu i vodu na dostupnije mesto i podešavanje grančica može biti od pomoći.

    Prognoze za izlečenje ptica sa gihtom su generalno slabe.

    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  10. #30
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    10

    Sove štede milione

    Narodna verovanja da su sove mračne ptice i da donose nesreću, sve su manje prisutna u Srbiji. Na našim prostorima živi desetak vrsta sova, od 222 koliko ih je registrovano u svetu. Ova ptica veliki je zaštitnik u eko-sistemu jer tamani razne glodare: miševe, pacove, pa i zmije... Njen doprinos poljoprivredi meri se milionima evra.


    Sova

    - Na području Vojvodine, poznate po proizvodnji žitarica, tokom zime boravi oko 30.000 sova – pojašnjava Milan Ružić iz Društva za zaštitu sova. - Te sove zimi se nastanjuju u oko 400 registrovanih zimovališta u pokrajini, i pojedu oko 18 miliona glodara samo tokom jedne zime. Da nije tako, ti glodari pojeli bi žito i ostale poljoprivredne proizvode u vrednosti oko 30 miliona evra. Samo taj podatak dovoljan je da se vidi kolika je korist od ovih ptica.

    * Osim direktne štete koju bi naneli glodari, postoji li i indirektna korist od njihovog uništavanja?

    - Da ih ne potamane sove, glodari bi se još više namnožili, a ljudi bi morali da posežu za raznim sredstvima za njihovo uništavanje. Naravno, sve te hemikalije ili otrovi mnogo koštaju, a istovremeno su opasni po okolinu. A sova sama donese korist time što se hrani štetočinama i besplatno ih uništava, i nikoga ne ugrožava. Ona je prirodni “čistač”, predator koji pomaže poljoprivrednicima, stočarima, voćarima...

    * Zanemarujući tu korist od sova, koje se teško prilagođavaju novim uslovima, ispostavilo se da im je najveći neprijatelj čovek jer uništava njihova prirodna staništa.

    - U Vojvodini su oranice zamenile nepregledne stepe, a veći deo prirodnih šuma zamenjen je “sterilnim” topolama. Reke su iskanalisane, saobraćajnice ispresecane, a sve to ne pogoduje sovama.

    * Neke vrste sova su se, ipak, prilagodile novonastalim uslovima.

    - Kukuvija i kukumavka počele su da se gnezde u ljudskim objektima i da love oko salaša i farmi gde nalaze mnogo hrane. Male ušare ušle su u naselja i uspešno kolonizovale sađeno drveće. Prinuđene su da love pacove, što je po njih rizično, s obzirom na njihovu veličinu.

    * Šta treba znati kad je reč o trovanju presticidima?

    - Trovanje pesticidima kojima čovek uništava glodare, velika je opasnost i po sove. One pojedu otrovanog miša ili nekog drugog glodara, pa i same uginu. Nepravilno postavljanje otrova predstavlja veliki problem ovoj ptici, a time se ugrožava kompletan lanac ishrane i eko-sistema.

    Mimo Vojvodine, koja se može pohvaliti ne samo gradom sova, već i svešću i akcijama da se ove ptice štite i čuvaju, sove naseljavaju i celo područje Srbije. Ima ih od nadmorskih visina do 2.000 metara, pa do nizija. U celoj Srbiji vode se akcije za edukaciju stanovništva kako bi se ove ptice očuvale.

    * Sova spada u kategoriju ugroženih vrsta i strogo je zaštićena, pa ipak...

    - Svih deset vrsta sova u Srbiji je ugroženo. Neke ugrožavaju seče šuma, druge izgradnja ski centara, treće gradnja naselja. Uglavnom joj je čovek najveći neprijatelj, jer svojom nepažnjom i razvojem ugrožava stanište ove osetljive vrste ptice.


    Saobraćaj

    Nije beznačajno ni stradanje sova u saobraćaju.

    - Pored autoputeva se stavlja zaštitna ograda, koja sprečava prelazak puta zečevima, srnama i ostaloj divljači, i tako je štiti od saobraćaja. Ali, kad su u pitanju ptice, naročito sove, one u jurnjavi za plenom, u niskom letu, prelete ogradu i često stradaju. Farovi automobila zaslepe sovu i ona nema šanse da pobegne, pogotovu pri velikim brzinama kojim automobili jure autoputevima.

    Sujeverje

    U velikom delu Srbije, naročito u ruralnim sredinama, sove se smatraju vesnicima smrti i njihovo prisustvo je izrazito nepoželjno. Ljudi ih zato ubijaju i proganjaju. Pošto su sove noćna bića, sujevernom čoveku izgledaju natprirodno, posebno što se oglašavaju noću i izgledaju “čovekoliko”, što stvara osećaj nesigurnosti, naročito u mraku.

    Vrste

    U Srbiji postoji deset vrsta sova. To su: kukuvija, ćuk, buljina, dugorepa sova, šumska sova, mala sova, kukumavka, gaćasta kukumavka, utina i ritska sova.

    Grad sova

    U Kikindi, u centralnom gradskom parku, nalazi se velika kolonija sova, njih 743 koliko ih je registrovano prošle godine. Budući da ove ptice tu zimuju, došlo se na ideju da se one zaštite i da im se pomogne. Čitav taj „slučaj” pretvorio se u turističku atrakciju: obeležavanjem drveća u kojem žive sove, napravljeni su svojevrsni putokazi kako bi znatiželjnici do njih došli i mogli da ih posmatraju.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


 

 
+ Odgovor Na Temu
Strana 3 od 5 PrvaPrva 1 2 3 4 5 ZadnjaZadnja

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

Slične Teme

  1. Ljubavni stihovi by Goca
    By Goca in forum Ljubav - Sex - Romantika
    Odgovori: 212
    Zadnji Post: 06.09.2013, 22:04
  2. Moje Gif Slike by Goca
    By Goca in forum Gif Slike i razne Animacije
    Odgovori: 42
    Zadnji Post: 18.06.2013, 22:57
  3. Razni Cajevi by Goca
    By Goca in forum Zdravlje
    Odgovori: 161
    Zadnji Post: 06.03.2013, 21:38
  4. Zivotinje nas cine zdravijim
    By Duga in forum Zivotinjsko Carstvo
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 02.01.2013, 10:25
  5. Gordana Goca Bozinovska - Tekstualna diskografija
    By M e r i in forum Tekstualne Diskografije Narodne Muzike
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 25.12.2012, 10:12

Članovi koji su pročitali ovu temu : 11

You do not have permission to view the list of names.

Tagovi za ovu Temu

Bookmarks

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts

Prijatelji Sajta

Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 16:24 sati.
Powered by vBulletin
Copyright © 2019 Srpski Prevod by Milance®
Radio Poljubac By: www.radio-poljubac.com