Zdravo & Dobrodošli na Radio Poljubac
Možete nas naći na Follow us on Facebook Follow us on Twitter Linked In Flickr Watch us on YouTube My Space Blogger
Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Sign Up

+ Odgovor Na Temu
Strana 2 od 5 PrvaPrva 1 2 3 4 ... ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 11 do 20 od 41
  1. #11
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    medo

    ODGOJ I VOĐENJE MLADOG PSA

    Već prvih dana nakon nabavke šteneta vidi se kakav će pas biti. Ali puno puta se štene ponasa sasvim drugačije nego što smo ga mi zapazili u njegovoj štenari. Ponašanje mladog psa u novoj sredini budućeg vlasnika varira od skičanja i zavlačenja po ćoškovima do veselosti i igre. Najvažnije je u odgoju mladog psa što pre uspostaviti kontakt sa štenetom a to se postiže svakodnevnim izvođenjem psa u šetnju. Prilikom puštanja psa u polje kroz igru posmatramo ponašanje šteneta i tu se već vidi kakve osobine štene ima. NLT ima dobar nos i tu osobinu treba što pre razvijati tako što se pas navodi na trag divljči. Psa treba slobodno puštati da traga ali bitno je da se pas pozove k' sebi čim se prilično udalji. Tada se psu komanduje "SEDI" pomiluje se i nastavlja se dalje traganje. Ako se ova vežba često ponavlja kroz igru se razvija dobar kontakt sa vodičem. Potpuno je nepravilno psa dugo voditi na povodniku jer se takav pas nakon prvog puštanja ne vraća gazdi. Ali svakako se pas mora naučiti i na povodnik ali postepeno i balago. Slobodan pas će u polju da pronađe trag divljači i takav pas će se dobrovoljno vratiti vodiču nakon svakog obavljenog posla. Ovo je korisno onda kada se pretražuje veće polje i tada će slobodniji pas sigurno pronaći divljač i neće se motati vodiču oko nogu. Ako se pas ovako odgoji on će pre pokazati sledoglasnost kada se to od njega bude tražilo jer kod psa koji je slobodniji pre se bude urođene osobine nego kod psa koji se vodi na povodniku. Zato pravilno odgojen pas pr pronalazi divljač i odmah se koncentriše na trag i ne strahuje od kazne vlasnika. NLT-a treba osposobljavati kao lovačkog pomoćnika za rad u polju i sa 12 meseci pas bi trebao sigurno da radi u polju. Ali svakako traDa paziti de se ne prenagli U ovoj obuci. Ovo je veoma vežna disciplina i korisna je za svaki drugi ispit u polju ili na vodi.
    Nakon pola godine kad pas promeni zube pocinje se sa vežbom u rovu a prva vežba je ulaženje i puzanje u rovu. Nepotrebno je odmah pokušavati na takmičarskom rovu nego se počinje u manjem i kraćem rovu sa jednom prostorijom. Osnovno pravilo je da ne smemo biti grubi prema psu. Pas treba dobrovoljno da ulazi i u najmračniji rov. Nepravilno je pse gurati u rov nego treba da se polako bodri i podstiče da ude u rov. Prvi put se poklopci od prostorija i tunela podignu da bi pas po svetlu prošao kroz rov a onda se poklopci postepeno zatvaraju i pas se navikava na mrak. Ova disciplina se vežba sve dok pas ne dođe do rešetke i zalaje. Dakle,najvažnije je da se pas za pretraživanje rova zainteresuje.
    Ako je pas iz proletnog legla iste sezene se pas sa starosti 5-6 meseci može ispitati i na vodi. Psa ćemo lakše uvesti u vodu ako i sarmi uđemo u vodu i pri tome možemo održavati psa na vodi dok pliva da nebi osetio strah,od dubine.
    Svaku disciplinu ispitujemo kroz igru ali i tada se vide urođene osobine psa. Kada se vežba poslušnost teda se drugačije postupa sa psom. I tada se obuka izvodi kroz igru ali se psu obraćamo sa više strogoće i ne smemo nikako popuštati psu npr. ako psu komandujemo "SEDI" pas mora da sedne pored vodiča i to sa uspravnim prednjim delom tela a ne da pas zauzme ležeći stav.




    PRIPREMA ZA ISPIT UROĐENIH OSOBINA

    Pre početka priprema pas bi trebao da ima oko 7 meseci, da je promenio zube da je zdrav i spreman za obuku. Pod spremnošću se podrezumeva da pas mora biti psihički stabilan i mora biti zinteresovan za rad u polju. Unutrašnja psihička stabilnost psa se ispituje ponašanjem psa na pucanj. Na tekmičenju ili ispitu se puca u b1izini psa i prati se njegovo ponašanje. Dobar pas već zna šta sledi iza pucnja i on staje u poziciju. Pri1ikom pucnja pas može pokazati streloplašljivost i mora se dobro oceniti da li je to urođeno ili nedovoljno obučen pas. Dresura se izvodi tako što se pas izvede u šetnju nevezan i kad pokaže interesovenje za nešto onda se proizvodi oštar zvuk (tapšanjem i1i pomoću dva drveta). Tako se pas lako zainteresuje i zaboravlja na strah od pucnja. Nakon ove vežbe prelazi se na pucanje iz pištolja startera ili plašljivca. Vodić vodi na povodniku a pomoćnik puca i ako pas ne reaguje na ove pucnje prelazi se na vežbu sa lovačkom puškom. Ako se u periodu od 4 nedelje pas ne oslobodi straha od pucnja onda se dresura izvodi sa starijim psom koji se ne plaši pucnja.
    Osnovno pravilo kod rada u rovu je da pas mora da radi sa voljom. Pas koji se prvi put suoči sa rovom dovoljno je da u njega uđe 1m. Vežba pretraživanja rova traje pola sata i ponavlja se svakih 8 dana tj. sve dok pas ne prolaje na rešetki. Ukoliko pas odmah laje na rešetki onda se ova vežba više ne ponavlja. Ako pas sigurno napada na rešetku tada se vadi i ponono pušta da dođe do rešetke. Ovaj trening se ponavlja svakih 8-14 dana po pola sata. Ovu obuku ne smemo izvoditi brzo i ovu disciplinu pas bi trebao da savlada za 8 nedelja.
    Parelelno sa ovom obukom u rovu vrši se i obuka sa tragom živog zeca koji se pokazuje psu da bi upoznao miris. Ovaj metod može dati rezultat odnosno probuditi sledoglasnost već za 3 pa do 10 meseci. Prosečno se sledoglasnost javi kad se promene zubi oko 6. meseca. Obuka se izvodi tako što se pas dovodi do friškog zečijeg traga ali bolje je da pas ne vidi zeca. Po tom tragu se pas vodi na povodniku sve dok vodić ne oceni da je pas siguran i da može sam da ide po tragu. Ukoliko se trag izgubi nepravilno je vraćati se na početak traga jer se dalji trag ohladi i takvo traganje ne daje rezultate. U početku nije bitno da li pas laje nego je bitno da pas pokaže volju za traganjem i da upotrebljava svoj nos. Kod prirodnih prepreka (putevi, voda i sl.) vodič pomaže psu tako što ga na povodniku dovodi na trag. Pri radu bi trebelo da se koristi dvogled da se vidi gde je zec otišao da bi se pas mogao korigovati na tragu. Ne može se tačno odrediti kada će pas postati sledoglasan ali bi se ta osobina do 12. meseca trebale javiti. Puno je teže starijeg psa obučavati na tragu jer se tada pas meltretira. Pas se ne izvodi na utakmicu sve dok ne savlada ovu disciplinu. Ako pas u proleće glasno prati trag zeca 200 m. po žbUnovitom terenu ne moze dobiti najvecu ocenu. Ako želimo da nam pas osvoji maksimalan broj poena onda trag mora imati komplikacije da sudija može videti sposobnost psa na tragu zatim nos-kvalitet i volju za trag. Ako se obučava u jesen po oranicama i suvoj travi mora se uočiti razlika između proletnog i jesenjeg traganja. Ako psa pripremamo za najvecu ocenu onda ga izvodimo na teže terene i hladnije tragove. Sledoglasnost je urođena osobina ali pas može biti i vidoglasan. Kod biranja štenaca taj nedostatak se može izbeći kontrolom glasnosti kod roditelja. Ako je vodič već utvrdio da je njegov pas vidoglasan na ispitu to mora prijaviti sudiji zbog posebnog načine ocenjivanja. Ali osnovno pravilo kod rada na tragu je da psu nikad ne smemo pokazivati srneće i jelenske tragove nego samo zečije.
    VODOLJUBIVOST

    Psa od melena treba zainteresovati za vodu. Prilikom uvežbavanja aportiranja iz vode dovoljno je da pas dva puta donese aport iako ima veoma izraženu vodoljubivost. U tom slučaju pas će i bez vodičevog podsticanja da samostalno ulazi U vodu i traži. Odnosno ako psu prečesto bacamo aport on se navikava da u vodu ulazi samo posle becanja aporta a ne samoinicijativno što mu umanjuje broj bodova pri ocenjivanju. Ukoliko se pas navikne tako da mu na utakmici nebi smanjili broj poena imitiramo rukom bacanje aporta da bi pas ušao u vodu. Uz to se komanduje "NAPRED" i pas ulazi u vodu. Kada dobije ocenu pas je još uvek u vodi i tada ga dozivamo k' sebi. Greška je ako pas ne ulazi u vodu samoinicijativno i samo se vrti oko nogu vodiča. Ukoliko pas nije vodoljubiv pokušava se sa pitomom patkom koja se pušta u vodu da je pas vidi. Na nogu patke veže se duži kanap da se patka ne izgubi. Kod pasa koji nisu vodoljubljivi bitno je da imaju oštrinu a ako ni to nemaju potpuno su nezainteresovani za rad na vodi. Ovo nije dovoljno da kažemo da je pas školovan za rad na vodi. Veliku ulogu u radu na vodi igra i vodič jer pas koji je oštar, sledoglasan i vodoljubiv nije od koristi ako nema dobar kontakt sa vodičem. Tek kada između psa i vodiča postoji kontakt takav pas će biti upotrebljiv u lovu npr. pas koji sledoglasno izradi zečiji trag mora se po svom tragu vratiti vodiču.
    PRIPREMA PSA ZA SVESTRANU UTAKMICU

    Da bi pas mogao da se priprema za svestranu utakmicu trebao bi da na ispitu urođenih osobina ili utakmici u rovu osvoji iz discipline "OŠTRINA" ocenu 3 ali mladi psi mogu početi i sa ocenom 2,5 jer oni mogu da napreduju između dva takmičenja. Za ovu pripremu je potrebno:

    1.) kanap za aportiranje sa kožnom pokretnom ogrlicom dužine 20 m. od materijala koji se ne kvasi.
    2.) obični drveni aport bez opterećenja
    3.) drveni aport promenjive težine do 3 kg.
    4.) krznena vreća za aport od zeca ili mačke
    5.) krznena vreća od zeca i1i mačke napunjena peskom težine do 1,5 kg.
    6.) pišto1j starter ili plašljivac i praćka

    Poželjno je svakOg mladog psa voditi u lov da čuje pucanj i vidi divljač ali za vreme ove dresure pas ne sme da aktivno učestvuje u lovu. Što se tiče dresure bolji rezultati se postižu svakodnevnim vežbanjem od 15 min. nego npr. subotom i nedeljom da se radi po 2 sata.
    ODLOŽNOST

    Pre početka ove dresure pas bi trebao već da ide na povodniku i da je savladao komandu "SEDI". Dobro savladana komenda "SEDI" je kad pas dođe do vodiča seda i gleda ga i za ovakav rad psa uvek treba pohvaliti. Kada pas sedne vodič kreće dva koraka od psa i komanduje "OSTANI" ili "MESTO" i pri tom pruža ruku prema psu. Ako pas ostane na mestu vodič se vraća i pohvaljuje psa. Nakon svakog časa dresure potrebno je poigrati se sa psom i uraditi ono što pas voli. Velika je greška ako se dresira pas koji je nezainteresovan. Zbog toga je potrebno poznavati pseću psihologiju. Vežba se ponavlja sve dok je pas ne savlada a dobar rezultat je ako pas ostaje odložen 5 min. dok vodič u blizini nešto radi. Kada se vodič vrati do psa par puta ponavlja reč "OSTANI" da bi pas zapamtio komandu i tada se kontakt između psa i vodiča učvršćuje. Pogrešno je u početku galamiti na psa jer on još nije uvežbao komandu i ne zna gde je pogrešio i zato se samo strpljenjem dolazi do cilja. Da bi pas lakše shvatio komandu stavlja mu se ruka ispred glave i polako se ruka diže da bi kod psa stvorili optičku viziju prepreke. Pas ne sme ništa samovoljno da uradi zato on mora ostati u tom položaju sve dok se vodič ne vrati. Isti princip rada se uvežbava i u ležećem stavu. Najbitnije je kod odložljivosti da ne smemo psa nikada pozvati da dođe nego uvek se moramo vratiti po njega. Ako pas krene ka vodiču komanduje se "NAZAD" i pas se grdi. Ako pas uporno kreće prema vodiču onda pokušavamo sa zavezivanjem na kočić. Opet se komanduje "OSTANI" i odlazimo od psa a pas nemože da krene za nama jer nije slobodan. Nakon par ponavljanja pas obično shvata da treba da ostane na mestu. Kada je pas siguran na kočiću pokušavamo sa odvezivanjem psa. Ako pas ostane odvezan na mestu pohvaljujemo ga. Na početku svake vežbe pas se obično hvali a kasnije pri radu je dovoljno samo "BRAVO". Psa treba nagrađivati i kažnjavati ali samo onda kada pas shvata značenje kazne. Pri ovom vežbanju ne treba težiti perfekciji a dobro je ako pas ostaje odložen 3-5 min. što se obično postiže za 2-3 nedelje. Ako pas koji leži odložen digne glavu ili ustane ili ako sedi pa legne nije bitno za praktičan lov ali to jača njegovu samovolju. Jako oštar pas koji je odložen kad čuje pucanj ili vidi divljač laje i reži i ako vodič ne reaguje odmah pas kreće ka njemu. Veoma pohvalno je ako pas oseti divljač pre nego što je vidi vodič. Na utakmici vodič se udaljava 40 m. od psa i pri tom pas ne sme da vidi vodiča koji puca. Ako pas ovako ostane odložen dobro se ocenjuje. Na utakmici se često psu popušta što se u dresuri nikako ne sme učiniti. Pored psa koji je odložen može se ostaviti mantil ili ranac ali ne i povodnik da pas nebi mislio da je svezan. Što je vodič psihički stabilniji i sigurniji bolje je za psa jer nervoza sa vodiča uvek prelazi i na psa.
    APORTIRANJE

    Ova disciplina je jako važna i mora se svaki dan ponavljati i svejedno je da li se radi 2 ili 3 nedelje ali je bitno da je aportiranje sigurno. Počinje se sa uzimanjem nepoznatog predmeta. I ako se pas upoznao sa predmetom ne smemo postupati grubo da pas nebi radio iz straha. Za ovu vežbu koristi se manji drveni aport bez opterecenja. Na početku je bolje aport obložiti krpom a kasnijes se oblaže i krznom. Pas mora da sedi i pre toga komandujemo "APORT". Komandu "APORT" treba često pOnavljati jer je to za psa nepoznata reč. Uzimanje predmeta uvežbavamo tako što levom rukom psu otvaramo vilicu a desnom stavljamo psu aport u usta ali i dalje držimo aport i istovremeno komandujemo "APORT". Pas će hteti da izbegne tu situaciju a1i sa malo spretnosti i sa malo prisile pas će zadržati aport u ustima. Ako je pas i hoće da drži aport onda se izdaje komanda "DRŽI APORT" i desnom rukom pustamo aport. Pas će iskoristiti taj trenutak i odmah će ispustiti aport a tada komandujemo "FUJ" i malo grdimo psa. Nije potrebno da pas dugo drži aport već je dOvoljno 1 min. da se pas nebi previše maltretirao. Svakodnevnim treningom produžamo vreme držanja aporta a da pas to ne primeti. Kod ove vežbe psa treba obilno hvaliti da bi svatio šta je pravilno uradio. Ova Vežba treba da se savlada za 8-10 dana.

    Sad se prelazi na drugu fazu vežbe aporta. Vodič dok pas sedi i sigurno drži aport kreće 2-3 koraka od psa i zove ga k sebi. Tada pas ili ostaje da sedi sa aportom u ustima ili ga ispušta i dolazi do vodiča. Ako je pas ispustio aport opet mu se stavlja u usta i kanapom se malo omota aport da ga pas ne može ispustiti i onda se pas poziva da dođe. Ako pas dođe sa aportom obilno ga pohvalimo i nakon par ponavljanja pas će shvatiti da iako mu smeta aport nije teško doneti. Okovratni kaiš na psu mora biti prilično labav da se pas nebi gušio. Pas se kažnjava samo ako neće da ponovi vežbu koju je sigurno naučio. U prvim nedeljama ove dresure potrebno je dosta strpljenja. Ove dve faze imaju za cilj da pas nauči da drži aport i da sa njim ide prema vodiču. Ako se ovo postigne prelazi se na sledeću fazu.

    U ovoj fazi pas mora da nauči da aport ispusti samo na komandu. Ova vežba se brzo savlda jer pas jedva čeka da ispusti aport. Ruka se stavlja psu ispod brade i komanduje se "PUSTI".

    Sada se prelazi na vežbu uzimanja aporta sa zemlje. Ova vežba je dOsta teška i prilikom izvođenja dresure mogu se javiti mnogi problemi. Pas mora da sedi ispred nogu mu se stavlja aport. Da bi smo psa naveli da uzme aport moramo ga zainteresovati i na neki način mu pokazati šta se od njega traži. Zato jednom rukom krećemo prema aportu kao da hoćemo da ga uzmemo i to par puta ponovimo. Zatim istovremeno kad pođemo jednom rukom prema aportu drugom rukom pOvlačimo pOvodnik da bi smo psa približili aportu. Ova vežba se ponavlja par puta tako da pas shvati da sam treba da uzme aport sa zemlje. Veoma teško je odrediti za koliko vremena pas treba da savlada ovu vežbu ali za 5-6 dana pas bi trebao da uzme aport u zube. Kad se to postigne pobeda je zajednička i sve ostalo je pitanje vremena i strpljenja.

    Sad je red na vežbu u kojoj pas uzima aport sa zemlje i dolazi do vodiča koji ga je ostavio. To se uvežbava sledećim redosledom radnji: Prvo pas mora da sedi, zatim mu se stavlja ispred lica aport da bi ga video, zatim se aport spušta psu pred noge, onda vodič kreće polako od psa, potrči i seda na zemlju a pas mora da uzme aport sa zemlje i dođe do vodiča. U ovom trenutku je bitno da volja za radom ne napusti psa, zbog toga ga vodič posle svakog dobro obavljenog zadatka hvali ili se sa njim poigra. Ovakvim radom rezultati brzo dolaze do izražaja a volja za radom raste i kod psa i kod vodiča. Ako pas prvi put ponese aport i pravilno ga preda vodiču treba ga nagraditi najbolje što se može. Pas se najviše raduje kada ga vodič izvede u polje jer je to za psa najveća nagrada, nagrade u vidu privlačnih komadića hrane su poželjne, za velike pse sa većim apetitom ali za terijera one nisu baš najprikladnije.

    Sledećih 14 dana dresura se odvija u cilju da se aport svaki dan sve dalje ostavlja od psa s tim da bude maksimalno 1S - 20 m. od psa. Kad se postigne da pas donosi aport sa ove daljine to znači da kontakt između psa i vodiča vrlo dobar. Zato se sve kasnije vežbe lakše savlađuju. Do sada je pas sve vreme bio na dugačkom povodniku i nakon dobro obavljenog zadatka psa odvezujemo. Ako pas nakon odvezivanja ne izradi vežbu vodič ga izgrdi i ponovo stavlja psa na povodnik. najvažnije pravilo kod aportiranja je da nikad za vreme vežbanja aporta vodič ne srne bacati aport, mada je to za vodiča lakše, već uvek aport treba odneti i staviti na zemlju tako da pas shvati razliku između ozbiljnog rada i igre.

    Za sledeću fazu dresure aporta poželjno je imati veće dvorište ograđeno žicom jer u ovoj fazi se ispoljava veća prisila na psa. Prostor bi trebao du bude dugačak 15 - 20 m. Sada se za ovu vežbu koristi drveni aport sa promenjljivom težinom. U početku se primećuje da pas neće da uzme iz ruke teži aport jer na njega nije naučio već se sa dresurom počinje ispočetka. Pošto pas već zna značenje kazne i zavezivanje na dresarski povodnik on vrlo brzo prelazi sa jedne faze na drugu jer radi sve što mu je poznato. Zato se sa većim aportom vrlo brzo postižu isti rezultati kao i sa početnim manjim aportom. Cilj narednog perioda perioda dresure je da se veći aport svaki dan sve više za težinu od 200 gr. nepotrebno je od psa zahtevati da aportuje 10 kg. teške predmete jer to teško deluje na muskulaturu prednjih nogu koje počinju da se iskrivljuju pod velikim teretom. Isto tako aportiranje teških predmeta dovodi do povećanog širenja grudnog Koša. NLT je dovoljno snažan da može aportovati ptice i manje krznašice tj. težina aporta ne srne prelaziti 3 kg.

    U ovom periodu veoma je važan ograđen prostor jer u ovim fazama pas pokazuje nezadovoljstvo i usled rada bez dresarskog povodnika pas želi da se izvuče iz nezgodne situacije. Kada se pas uvežba da donosi i ovaj aport onda aport možemo obložiti mačijim ili zećijim krznom da bi se pas navikao da drži divljač u ustima. Ovo navikavanje traje 2-3 dana.

    U zadnoj fazi dresure moramo psa naučiti da aport odnosno divljač hvata za sredinu tela. Ukoliko pas aportira zeca i uhvati ga za jedan kraj tela onda mu drugi kraj pada pod prednje noge i usied čestog gaženja prednjim nogama pas brzo ispusti aport. Da se ovo ne bi dešavalo psu ćemo pokazati kako da uzme aport tako što ćemo uzeti aport u ruke i pravilno ga dati psu u zahvat i komandovati "TAKO (uzmi) APORT". Bitno je kod aportiranja da se vodič uvek okrene u pravcu ležanja divljači ili aporta. Ako se pas sa aportom ne vraća prema vodiču pravom linijom onda ćemo to iako ispraviti pomoću rada sa dugačkim povodnikom.

    Psa ćemo zavezati na povodnik i poslaćemo ga po aport. Kada pas uzme aport i krene prema nama vodič će pomoću povodnika blago da usmerava psa tako da se pas prema vodiču uvek vraća pravom linijom odnosno najkraćim putem. Većina pasa to radi nesvesno ali i oni psi koji ne idu pravo ovu vežbu savladaju nakon par ponavljanja.

    Nakon 6 nedelja pas bi trebao da savlada vežbu aporta i tada se prelazi na krznenu vreću napunjenu peskom. Pas koji je dosadašnje vežbe sa uspehom savladao sada neće imati puno problema. Uz malu pomoć on savlađuje i ovu vežbu i sa uspehom aportuje vreću sa peskom. Nakon ovoga vreća se zamenjuje sa pravom divljači. Vodič komanduje psu da sedne, odnosi divljač 15-ak metara i spušta na zemlju. Vraća se do psa i komanduje "APORT". Zadatak psa je da donese i pravilno preda divljač vodiču. Kada se ova i faza završi psa odvodimo u polje tj. na teren jer je do sada radio u dvorištu. Ovo ima za cilj da se pas oslobodi i što više približi pravom lovu. Obično se počinje na livadi sa niskom travom a zatim se traži sve veća trava tj. bira se gušći i teži teren. Vremenom se daljina do aporta sve više povećava. Prilikom donošenja aporta ostavlja se uočljiv mirisni trag da bi pas mogao da nade aport. Ukoliko je pas neozbiljan i ne prihvata rad opet se pokušava sa povodnikom. Nakon 8 dana bi pas trebao da aport donosi sa daljine do 100 m. Vežba sa krznenom vrećom koja je ranije izvođena sada služi da se pas što lakše navikne na pravu divljač. Zeca pri dresuri možemo koristiti friško ubijenog ili se on zamrzne da bi se mogao kasnije koristiti. Pri upotrebi takvog zeca moramo paziti da se zec potpuno odmrzne da psu ne bi utrnuli nervni završeci u zubima prilikom hvatanja. Sada se ponovo vraćamo u dvorište. Psu damo da pomiriše friškog zeca i onda mu damo da ga čvrsto uhvati. Kada pas pusti zeca stavljamo ga psu pred noge i komandujemo "APORT". Pas koji je putem školske dresure savladao vežbe aporta pravilno će aportovati zeca. A ako pas ne aportuje počinje se sa početnim vežbama aporta. Ako nevezan pas sa voyom pravino aportuje zeca onda opet odlazimo u polje. Tada se postavlja miris i zec se odnosi na dayinu od 30 m. Vodič je uzeo komadić krzna od zeca, vraća se do psa i daje mu da pomiriše i tek tada vodič komanduje psu "APORT ". Pri ovom radu se ne srne izdavati više komandi da se pas ne bi zbunjivao. Tako će pas brzo po tragu da nade i aportuje zeca. Ukoliko pas ne izvrši zadatak zavezuje se na povodnik pri čemu okovratni kaiš malo jače steže da bi to pas osetio kao kaznu, "a uz to se pas grdi sa "FUJ". Tada se pas pošalje po aport i ako opet zakaže tada se moraju utvditi prethodne vežbe aporta. Sada se pas vodi na kratkom povodniku sve do zeca i komanduje se "APORT". Ovo se ponavlja sve dok pas ne uzme zeca. nakon toga se daljina do zeca povećava, najhitnije je da ukoliko pas ne aportuje dobro moramo ponavljati prethodne vežbe i ustanoviti koju fazu pas nije savladao i na njoj se moramo zadržati sve dok je pas u potpunosti ne savlada. Ako pas aportuje sigurno i sa povodnikom i bez njega tada postepeno povećavamo daljinu do aporta tako da dlakavu divljač pas mora aportovati sa daljine od 200 m., a pernatu divljač sa daljine do !50 m. Treba posebno paziti da pri postavljanju više tragova divljači nikad ne smemo ukrštati tragove divljači sve dok se miris starijeg traga potpuno ne izgubi za staje potrebno oko 24h.

    Mirisni trag ne smemo postavljati po mokroj travi jer je to veoma teško za psa. Na takmičenju se na kraju traga postavlja sveza divljač a jedan sudija se skriva u blizini da prati ponašanje psa kod mrtve divljači. Ako pas ide po tragu i dođe do mrtvog zeca zatim ga ostavi i nastavi tragom sudije koji ga skriven posmatra to se ocenjuje isto kao i da mu je pas doneo zeca. Ovo se toleriše samo na utakmici ali ne i prilikom školske dresure jer nemamo uvek pomoćnika koji će postavljati tragove. Ako pas sigurno aportira dlakavu divljač prelazi se na pernatu divljač. Za tu svrhu možemo koristiti i smrznutu pernatu divljač ali i svežeg fazana ili goluba .

    Pre takmičenja trebalo bi svake nedelje postavljati po jedan trag zeca i goluba da bi se pas uvežbao jer bi ovo predstavljalo veliku prednost na takmičenju. Za poslednju vežbu pred takmičenje potrebno je i siedeće: Psa koji je naučio pravilno aportovati izvesti u polje i pre komande "APORT" opaliti iz puške da bi se pas što više približio stvarnoj situaciji u lovu. To se radi da bi pas na takmičenju prilikom pucnja mirno sačekao komandu "APORT" i na kraju vežbe aporta najvažnije pravilo je da prilikom svakog časa dresure moramo ponoviti prethodne vežbe iz početka.
    IZVLAČENJE IZ ROVA

    Posle vežbe aporta trebalo bi da se prede na rad na vodi, ali pošto za ovu vežbu treba dosta prakse onda se preporučuje da se rad na vodi uvežbava kao poslednja disciplina. Zato se dresura odvija u cilju usavršavanja komandi i uspostavljanja boljeg kon-takta sa psom, a osim toga vreme za lov na patke još nije stigao pa se zbog toga rad na vodi ostavlja za kraj. Zbog toga bi se ovaj period trebao iskoristiti da pas utrenira izvlačenje mrtvog grabežljivca iz rova.

    Mnogi misle da je ovo urođena osobina i da je to dovoljno. Ali nije tako jer je ovo u stvari disciplina aporta u kojoj pas mora da se kreće unazad sa ispruženim nogama. Zato kod ovog uvežbavanja moramo biti veoma strpljivi i temeljni. Postoje pas već naučio aportirati mrtvu dlakavu divljač bolje bi bilo da se radi sa pravom divljači, ali u nedostatku divljači može se vežbati sa komadom kože. Za ovu vežbu je potreban rov sa dosta poklopaca da bi se dužina rova stalno mogla korigovati. Unutrašnje dimenzije rova su 20x18 cm., a dužina najmanje 4 m. Pred kraj rova se postavlja daska sa rupom u sredini kroz koju se povlači kanap koji se veže za zadnje noge grabežljivcu. Ispred rova kopa se udubljenje dugo 1 m., prećnika 30 cm., u kojem pas može da leži. Dok se ova disciplina ne savlada ne bi trebalo da se ekperimentiše na takmičarskom rovu. Za 1. i 2. razred na takmičenju treba dosta vežbati je u 3. nagradi razred spadaju psi koji izvuku grabljivca iz rova sa povodnikom. Počinje se tako što grabljivca stavimo u rov na daljini od pola metra s Um da je glava okrenuta prema ulazu u rov a za zadnje noge se veže kanap koji je jedan metar duži od rova. Kod svakog metra kanapa postoji oznaka da se može videti koliko je pas izvukao grabljivca. Pri ponavljanju vežbe grabljivac se povlači nazad u rov pomoću kanapa. Važno pravilo je da pas ne srne da izgubi volju za ulaženjem u rov jer nam dosadašnja obuka ništa ne vredi ako pas izgubi volju za radom u rovu.

    Počinje se tako što pas leži na ulazu u rov sa povodnikom i onda mu se komanduje "APORT". Pas ulazi u rov i zastaje pred grabljivcem. To se vidi jer se pri daljini od pola metra još vide zadnje noge psa. Ovde ne treba koristiti stroge komande nego samo blago komandovati "APORT. Ako pas neće da izvlači grabljivca vadimo psa i sami izvlačimo grabljivca. Tada malom vežbom na zemlji pokazujemo psu da je grabljivac aport koji treba da uhvati. Onda se počinje iz početka sa izvlačenjem. Dobar rezultat je kad pas izvuče grabljivca tako da mu se glava nalazi van rova. Tek tada vodič uzima grabljivca. nepravilno je zavlačiti ruku u rov da bi se grabljivac izvukao. Ako je pravilno izvukao onda se nagrađuje. Sutradan se postupak ponavlja samo što se divljač uvlači jedan metar u rov tako da se pas celim telom nalazi u rovu. Ako pas sada neće da aportira grabljivca dovlačimo ga nazad i malo oštrije ga kažnjavamo tako što jače stežemo okovratni kaiš i ponavljamo vežbe aporta. Piakon toga se pokušava sa ponovnim izvlačenjem iz rova. Tako se stalno smenjuje, rad u rovu i vežba na zemlji kao vid kazne sve dok pas ne izvuče grabljivca sa daljine od jednog metra. Ovakav način vežbanja zahteva više vremena nego predviđenih 15 min., i od vodiča i od psa zahteva maksimum zalaganja. Dobro bi bilo da se povodnik za dresuru psa označi na svaki metar da se vidi koliko je pas ušao u rov. Velika je greška ako pas prođe pored grabljivca u rovu. Tada se rov otvara na drugom kraju jer on više ne može da izvuče grabljivca. U letnjem periodu ova vežba se radi uveče i pas se mora osvežiti vodom pre vežbe. Ukoliko pas napreduje grabljivac se uvlači svaki dan za pola metra u rov. Ali ukoliko pas ne savlada neku dužinu, ali i ako pas ne savlada vežbu ne treba se zabrinuti nego treba pokušati sa manjom daljinom da bi psa donekle odmorili i rasteretili. Ovako naučen pas nikad neće izneveriti svog vodiča pa čak kada se na takmičenju zahteva od njega da izvuće sasvim nepoznatog grabljivca. Pas koji prvi put izvuće grabljivca sa strahom on će u susretu sa nepoznatim grabljivcem da izneveri vodiča, a uz to će nepoznatog grabljivca cepati.

    Ako pas sa povodnikom izvuče grabljivca iz celog rova onda se pokušava sve iz početka s tim da se psu skida povodnik. Važno pravilo je da se pas nikad ne srne vući na povodniku iz rova ukoliko je uhvatio grabljivca nego mu se samo malo može pomoći, Ako pas do početka takmičenja nije stigao da uvežba izvlačenje bez povodnika tada vodič mora to naglasiti sudiji tako da se pas ispita iz ove discipline na povodniku s tim da se pas veže na povodnik bez okovratnog kaiša.
    RAD NA KRVNOM TRAGU

    Za dresuru se pravi veštački krvni trag od krvi visoke divljači jer na njemu vodič može pratiti i korigovati psa. nije najpoželjnije da sam vodič koriguje psa i zato nam je potreban pomoćnik. Krvni trag se postavlja ujutru. Dobro je raditi sa tragom sveže ubijene divljači, na takmičenju se postavlja trag do 400m. tako da taj trag ima dve oštre krivine i da se pri postavljanju utroši 0,25 litara krvi. Krvni trag postavlja pomoćnik, najbolje bi bilo da pomoćnik nacrta šemu krvnog traga tako da bi mogao pravovremeno da koriguje vodiča sa psom. Vremenski period od postavljanja krvnog traga do početka dresure iznosi 2 sata. Krvni trag se radi sa uprtačima da se pas ne bi gušio. Pas se ostavlja na 1 0 m. od početka krvnog traga i vodič odlazi do mesta početka traga i smireno ga posmatra. Sve ovo se radi da bi smirenost prešla i na psa. Tada vodič dovodi psa da se i on upozna sa krvnim tragom. Vodič bi trebao da poznaje šemu krvnog traga. Vodič mora da posmatra psa i da vidi koliko mu je ta osobina urođena i koliko je pas za trag zainteresovan. Pri radu psa se posmatra da !i pas sledi krvni trag ili je prešao na neki sveži jutarnji trag. O krvom tragu se može dosta napisati ali se ne može predvideti ponašanje svakog psa. Ako vodič primeti da je pas sišao sa traga odmah se prekida rad. Vodič obeležava zadnju kap krvi koju je pas pronašao i pomoću oznake pas će uspeti da se vrati na trag. Ako pas ide u dobrom pravcu treba uočiti da li se on kreće po tragu ili samo naslućuje pravac krvnog traga. Psi koji rade na krvnom tragu sa visokim nosom izazivaju sumnju da često gube trag a ukoliko pas radi visokim nosom može biti slučaj da je izgubio intere-sovanje za krvni trag. Zbog toga se psu mora oštrije komandovati "TRAŽI KRV". Ako je pas uspeo da pronađe trag mora se pohvaliti. Ukoliko pas pravilno radi komanduje se blago i ne srne se puno pričati i to će kod psa da probudi još veću volju za rado. Najbolji rad je ukoliko pas radi brzo, ali ne treba ga previše ubrzavati. Tada vodič ima dovoljno vremena da uočava postavljene oznake tj. da prati da li je pas na krvnom tragu. Zbog toga se kod prebrzog psa ne stigne paziti na na ispravnost njegovog rada. Uspeh dolazi ako se ima poverenja u psa koji do rezultata dolazi sporijim radom.

    To se postiže samo povodnikom za krvni trag koji je dužine 10 m. riije bitno koliko pas side sa traga ali je bitno da na trag ne srne biti vraćen uz pomoć sudije ili pomoćnika koji je postavio krvni trag. Znači bitan je samo rezultat. Dobar rezultat je kada pas prvi put dovede vodica po krvnom tragu do divljači u predviđenom vremenu. Vodič mora da vidi kakvo interesovanje pas pokazuje kada dođe do mrtve divljači. Neki psi cepaju mrtvu divljač, pa zbog toga psa ostavljamo na povodniku kod mrtve divljači i udaljavamo se najmanje 20 m. i posmatramo kako se pas ponaša.

    Na takmičenju se na kraju krvnog traga postavlja divljač sa zašivenom utrobom ali ponašanje psa mora biti isto kao i kod sveže divljači. Često puta u praktičnom lovu rana kod divljači je sveza i ako je veća obilno krvari pa zbog toga pas često nema želju za cepanjem. Mladi NLT bez mnogo prakse često hvata mrtvu divljač za vrat ili noge i vuče je prema vodiču ali to nije nikakva greška nego se bez ikakvog govora prekida rad i pas odvodi.

    Ako se pas zatekne da čepa divljač kažnjava se sa jedno strogo "FUJ" uz blag udarac koji u većini slučajeva dobro deluje na psa. Psi koji cepaju i zakopavaju divljač su neupotrebljivi u lovu i zato se na takmičenju ovi psi diskvalifikuju.

    Vežba krvnog traga se ponavlja nakon 5 dana s tim da sada krv mora biti potpuno isušena. Me treba propustiti da pas u lovu nade sveže ubijenu divljač, najveća greška od strane vodiča je da psa drži na kratko jer bi pas trebao da radi sa celim povodnikom od 10 m. jer tek tada možemo da ocenimo kvalitet rada našeg psa. Ako za dresuru nemamo uvek krv od divljači možemo koristiti i govedu ili ovčiju krv. Zbog toga se krv može čuvati i u frižideru konzervirana jer se ona uvek mora koristiti sveža. Jedan srednje kvalitetan pas će nakon 5-6 vežbi krvnog traga shvatiti šta se od njega zahteva.

    U daljoj fazi rada na krvnom tragu predstoji nam trag produžavamo na 400-500 m. Pas treba da radi sa interesovanjem i velika je greška psa koji nema puno interesa gurati sa jedne discipline na drugu već je bolje nabaviti novog psa. Dresura na krvnom tragu zahteva mnogo truda i izdataka, zato se za praktično korišćenje u lovu trebaju dresirati samo oni psi kod kojih su maksimalno nasledene osobine za rad na krvnom tragu. Za odabiranje psa za rad na krvnom tragu prednost imaju psi sa dobrim rezultatima na ispitu urođenih osobina.

    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  2. #12
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    novo1

    Ishrana je kod mačaka vrlo specifična i značajno se treba više potruditi oko nje nego kod drugih ljubimaca. Tek unazad desetak godina detaljno su ispitane potrebe mačaka za pojedinim sastojcima u ishrani. Ustanovljeno je da posebna važnost pripada belančevinama i aminokiselinama. Najranija ispitivanja odnosila su se na potrebe mačića u rastu dok se vrlo malo znalo o potrebama odraslih mačaka. Ispitivanja ukazuju da su potrebe odraslih mačaka za belančevinama manja nego kod mačića. Ali i te su vrednosti više nego kod ostalih sisara uključujući i pse. Uz belančevine ispitane su potrebe za esencijalnim (životno važnim) aminokiselinama. Rezultati upućuju da su potrebe za metioninom i lizinom kod odraslih mačaka 40% u odnosu od potreba mačića u rastu.

    Za razliku od ostalih životinja mačke ne mogu regulisati smanjenu aktivnost stvaranja belančevina i zato se ne mogu adaptirati na smanjeni unos belančevina. Zato treba posebno voditi računa o količini belančevina u hrani pogotovo za gravidne mačke i one u laktaciji.


    Ispitivanja su pokazala da u trudnoći mačke trebaju dobiti 200 g belančevina po kilogramu telesne težine a za vreme laktacije čak 300 g/kg. Uz još jedan uslov da hrana sadrži 250 g masti u jednom kilogramu hrane.

    Uloga aminokiselina u prehrani mačaka sve je značajnija. Mačke imaju jedinstvene potrebe za stvaranjem aminokiseline taurin. Jer one jedine za razliku od svih ostalih životinja ne mogu stvoriti u organizmu dovoljnu količinu taurina, nego ga trebaju dobiti u hrani. Iako mačke (kao i svi ostali sisari) imaju velike fiziološke potrebe za ovim prehrambenim sastojkom one ne mogu kao ostale životinje namenski koristiti druge aminokiseline kao na primer glicin. Taurin se nalazi u svim namirnicama životinjskog porekla. Važnost taurina uočena je 1970 godine kad je manjak taurina doveden u vezu sa promenama na očima. Nastavljena su ispitivanja i uočeno je da taurin ima važnu ulogu u normalnom radu velikog broja organskih sistema kod sisara. Kod mačaka je tako ustanovljeno da smanjena količina taurina u hrani može uzrokovati: dilatativnu kardiomiopatiju, reproduktivne poremećaje, slabo vitalne mačiće, usporen rast, nepravilnosti u razvoju mačića, smanjenu imunološku funkciju. Taurin kod ostalih životinja sintetiše se u jetri iz aminokiselina metionina i cistina ali u mačke je sinteza taurina ograničena jer je aktivnost ključnih enzima redukovan. Ranija su ispitivanja pokazala da se taurin kod mačaka sintetiše iz cistina u minimalnoj količini. Preporučuje se davati mačkama 400 mg/kg telesne težine, a gravidnim mačkama 500 mg/kg. Poznati nutricionisti su tačno ispitali potrebnu količinu taurina u gotovoj hrani. Preporučuje se doza od 2000 mg/kg konzervirane hrane ili 1000 mg/kg dehidrirane hrane. Slična ispitivanja u mačića su pokazala da količina taurina u njihovoj hrani mora biti veća nego za odrasle mačke. Alternativno veći unos hrane u vreme brzog rasta, u dobu između 12 i 18 nedelja, može povećati korišćenje taurina. Koncentracija taurina može se izmeriti u različitim tkivima kao npr. u srcu, mrežnici oka i telesnim mišićima. Ispitivanja u poznatim nutricionističkim institutima pokazala su da količina taurina u krvi zavisii od pola i dobi životinje. Najvažnije je zapamtiti da se taurin nalazi u životinjskim tkivima pa mačke u svojoj ishrani MORAJU dobijati tkiva životinjskog porekla.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  3. #13
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    novo1

    Dobro i loše u ishrani

    Saveti o tome čime i kada hraniti mačku naglašavaju važnost potrebe da vaša mačka dobija pravilnu ravnotežu hranjivih stvari koje su važne za njenu dugotrajnu dobrobit. U praksi, to obično znači da odrasla mačka treba dobijati dva obroka dnevno konzervirane, vakumirane ili suve hrane, namenjene mačkama, a takođe morate voditi računa o tome da joj uvek bude dostupna činija sveže vode.




    Većina mačaka neće ni okusiti hranu koja nije sveža. Pošto obično pojedu suvu mačiju hranu koja je ostala od prethodnog obroka, nemojte očekivati da će to učiniti i kada je reč o konzerviranoj hrani.

    Trudite se da naviknete mačku, idealno bi bilo od malih nogu, na umereno raznoliku prehranu, koja se bazira na mačijoj hrani. Jednom ili dvaput nedeljno dajte joj poslasticu od kuvane (kako biste smanjili opasnost od toksoplazmoze), kvalitetne ribe, mesa, džigerice ili jaja, ili svežeg sira, ali nemojte je previše često hraniti tim namirnicama, posebno ne na uštrb uobičajene mačije hrane. Budete li to radili, mogli biste da izložite svoju mačku prehrambenim nedostacima, a takođe vi postanete žrtva zahteva krajnje izbirljive životinje. Džigerica sadrži vitamin A, koji je izrazito važan za mačke,a prekomeran unos mogao bi izazvati bolest kostiju, pa je nemojte previše često davati. Imajte na umu da sirova džigerica može izazvati proliv.




    Vaša mačka možda neće tolerisati mleko,pa ako probavni sistem vaše mačke loše reaguje na mleko, nemojte joj ga davati

    • Mački nemojte davati sirovu ribu jer ako nije kuvana, enzimi thiaminase u njoj razgrađuju tijamin, B vitamin koji je neophodan za mačije zdravlje. Pomanjkanje tijamina moglo bi dovesti do anemije ili Chastekove paralize. Isto tako, nemojte previše kuvati ribu ili meso, jer visoka temperatura takođe uništava tijamin. Ishrana koja sadrži previše ribe mogla bi izazvati probleme kože, kao što su ekcem ili bolest žute masti, pa ograničite količinu ribe.

    • Nemojte previše hraniti svoju mačku, ili joj hranu učiniti stalno dostupnom: debela mačka je podložna bolestima srca i drugim stanjima koja mogu izazvati malaksalost.

    • Velika kost koju može grickati koristiće zdravlju zuba vaše mačke, ali malene ili razlomljene kosti mogle bi izazvati gušenje, a kuvanjem kosti mesa,živine i ribe postaju lomljive, pa uvek odstranite takve potencijalno opasne kosti iz pripremljene hrane.

    • Mačkama nije potrebno povrće, niti u njemu posebno uživaju, ali ako svoju mačku želite da navikenete za takvu hranu, imajte na umu da kuvanje olakšava mački da ga probavi.

    • Ako je vaša mačka bila bolesna ili je stara, možda je izgubila apetit, a njeno čulo njuha je moglo oslabiti,pa kada pokušavate navesti mačku koja se oporavlja od bolesti ili je stara da jede kako bi ojačala, namamite je malenim količinama hrane jakog mirisa, kao što su tuna iz konzerve, sardele ili komadići svežeg mesa.

    • Obzirom da zdravstveni problemi mogu iziskivati promenu uobičajene ishrane, vaša mačka možda to neće hteti da prihvati. Najbolji način navikavanja na novu hranu je da je postupno uvodite tako što ćete je mešati sa onim koju je mačka dotad jela, svaki put u malo većoj razmeri. Ako odbija da jede, maknite hranu, ali nemojte joj ponuditi ono što ona smatra ukusnijim. Kad bude dovoljno gladna, nevoljno će prihvatiti novu hranu koju je dotad odbijala.

    • Kad mačka zađe u stariju dob, bolje je davati joj tri ili četiri manja obroka njene omiljene hrane na dan, a ne dva kao dotad. Ta je strategija pogodnija za ostareli probavni sistem.

    • Zdravoj mački nemojte davati dodatno vitamine ili minerale ako je hranite mačijom hranom. Mačićima, skotnim ili starijim mačkama i rekonvalescentima mogli bi koristiti dodatni vitamini, ali posavetujte se sa veterinarom.

    • Kuvana hrana za mačku trebalo bi da bude odgovarajuće, sobne temperature.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  4. #14
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared
    Jelovnik sa zdravljem!
    Šta sve treba znati o ishrani mačaka, njihovim potrebama i navikama

    Mada je odavno pripitomljena i prilagođena životu u ljudskom okruženju, mačka je u vezi sa ishranom u potpunosti zadržala neke navike iz davnih vremena, dok je još živela u divljini. O tome svedoče mnogi oblici ponašanja, kao što je potreba da jede na miru, na nekom skrovitom mestu, ili običaj da kući donosi lovačke trofeje, kao što su ptice, miševi i druge sitne životinje.



    Naviku da više puta dnevno uzima manje količine hrane, takođe je nasledila od svojih lovačkih predaka koji su se hranili onda kad bi im pošlo za rukom da nešto ulove. Zato nije neobično što mačići jedu 7 do 20 puta u toku 24 časa, bez obzira da li je dan ili noć, uzimajući svaki put pomalo iz svoje činijice sa hranom.

    Osetljivst

    Kad je reč o hrani, mačke su ponekad veoma izbirljive, prihvataju samo određenu vrstu proizvoda čiji im ukus odgovara i u stanju su da danima gladuju dok ne udovoljimo njihovim željama. Ima i onih kojima je najslađe da nešto ukradu, i samo vrebaju trenutak kad će neopaženo skočiti na sto i zgrabiti neki ukusan zalogaj. Presudnu ulogu u mačjim navikama u ishrani ima njuh koji je kod ovih životinja veoma razvijen. Posebno je osetljiv kad su gladne, dok u trenutku zasićenosti njegova osetljivost opada.

    Oštrina njuha je različita, zavisno od rase, polne pripadnosti (ženke su prijemčivije na mirise od mužjaka), od godina (sasvim mlade i veoma stare mačke imaju slabije razvijeno čulo mirisa), od uslova života i od toga da li životinja uzima neke lekove. Izgleda, takođe, da mačke sa tamnom dlakom i pigmentisanom služokožom imaju istančanije čulo mirisa od onih sa svetlim krznom.

    Receptori za čulo ukusa, koje takođe igra važnu ulogu u prihvatanju hrane, smešteni su u usnoj duplji, na jeziku i usnama.

    Za razliku od njuha, kod mačke je ovo čulo slabije razvijeno nego kod čoveka. U poređenju sa čovekom, koji ima oko 9000 receptora za čulo ukusa, ili psom sa oko 1700, mačka ih ima nešto manje od pet stotina. Ovo čulo služi za prepoznavanje četiri osnovna ukusa: slatkog, slanog, gorkog i kiselog.

    Neki stručnjaci smatraju da mačka verovatno nije u stanju da oseti sladak ukus, mada bi onda bilo teško objasniti zbog čega neki mačići pokazuju izrazitu sklonost ka slatkišima. Kad je reč o posebnim sklonostima prema određenim ukusima, neke počinju da se definišu još dok je mače u majčinoj utrobi, da bi se konačno uobličile za vreme dojenja, dok se druge stiču kasnije, na osnovu sopstvenog iskustva.

    Istraživanja

    Za sticanje određenih navika u ishrani mačaka podjednako je važno i čulo dodira. Pokazalo se da oblik, veličina i neke druge osobine namirnica znatno utiču na njihovu privlačnost. Zbog toga su firme za proizvodnju mačje hrane sprovele zanimljiva istraživanja, čiji su im rezultati omogućili da razviju odgovarajući asortiman proizvoda. Na osnovu ponašanja mačaka u pojedinim fazama uzimanja hrane, žvakanja i varenja, stručnjaci su usavršili različite vrste gotovih proizvoda, u funkciji rasne pripadnosti ovih životinja i njihove starosti.

    Analiza video snimaka na kojima se vidi kako uzimaju hranu mačke sa spljoštenom njuškom, kao što su persijske, a kako to čine one sa izduženom njuškom, karakterističnom za orijentalne, omogućila im je da shvate koji su oblici keksa najpogodniji za svaku od ovih rasa. Osim toga, da bi mačka prihvatila neku vrstu proizvoda, podjednako su važni i njegova tvrdoća i gustina.

    Bez obzira na to da li smo se opredelili za gotovu hranu, ili onu spravljenu kod kuće, u ishrani mačke treba da budu zastupljeni svi sastojci neophodni za pravilan razvoj i funkciju njenog organizma.

    Znači da ona treba da obezbedi sve elemente potrebne za građu ćelija i njihovo održavanje, kao i dovoljan energetski doprinos, neophodan za obavljanje svih životnih funkcija. Mački su pre svega potrebne znatne količine životinjskih proteina jer su oni osnovni element ćelijske građe i omogućuju formiranje tkiva kod mladih jedinki. Proteini su ujedno i značajan izvor amino-kiselina, od kojh su neke esencijalne.

    Masnoće su manje zastupljene u ishrani mačaka i predstavljaju veoma koncentrisan izvor energije, a značajne su zbog toga što sadrže esencijalne masne kiseline. Šećeri nemaju veliki značaj u ishrani mačaka, ali su zato mineralne soli i oligoelementi neophodni za pravilnu funkciju organizma. Vitamini su takođe bitni elementi u ishrani mačaka, a pošto neke od njih nisu u stanju da sintetizuju, treba ih dodavati u hranu.

    Potrebe

    Pošto domaća hrana često ne sadrži dovoljne količine vitamina, mineralnih soli i oligoelemenata, treba joj stalno dodavati ove sastojke, ali postoji opasnost da ne stavimo dovoljnu količinu, ili prekoračimo dozu koja odgovara potrebama životinje. Zato je mnogo bolje davati mački gotovu hranu koja je izvrsnog kvaliteta, a proizvedena je prema preporukama vrhunskih nutricionista. Ova hrana je proračunata da zadovolji sve potrebe mačke, zavisno od njenog načina života, starosti ili zdravstvenog stanja. Tako postoje specijalni proizvodi namenjeni mačićima u periodu odrastanja, odraslim ili starim jedinkama, aktivnim mačkama i onima koje se nedovoljno kreću.

    Odrasla mačka, koja je aktivna i redovno izlazi, izložena je velikim fizičkim naporima koji zahtevaju stalno unošenje kalorija.

    Ovo se postiže većim procentom masnoća iz ribe ili ulja, kao i dodatkom skroba, sadržanog u pirinču. Po pravilu, ovim mačkama uvek treba da bude dostupna činijica sa hranom, kako bi više puta dnevno uzimale manje količine. Tako im stomak nikada neće biti toliko opterećen da bi to smanjilo njihovu pokretljivost. Odraslim jedinkama, koje vreme provode isključivo u stanu i nedovoljno se kreću, potrebna je manja količina masnoća, kako ne bi unosile u organizam više kalorija nego što utroše u toku dana. Hrana suviše bogata kalorijama, udružena s nedovoljnim kretanjem, u većini slučajeva je odgovorna za pojavu gojaznosti kod mačaka.

    Mačja hrana u obliku keksa je ukusna i dobro izbalansirana, a njena prednost je u tome što može dugo da se održi, bez obzira na spoljne uslove. Osim toga, korisna je i zato što doprinosi čišćenju zuba od kamenca. Hrana u konzervama takođe zadovoljava sve mačje potrebe, a uz to sadrži dovoljno tečnosti, pa su životinji potrebne minimalne količine vode. Njena jedina mana je što se, kad jednom otvorimo konzervu, brzo kvari.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  5. #15
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    novo1

    Domaća hrana

    Hrana spravljena kod kuće, od svežih namirnica koje zatim kuvamo ili pečemo, obično je siromašna vitaminima i mineralnim solima, pa ih zato treba posebno dodavati. Najjednostavniji metod je da, prema preporuci veterinara, nabavimo preparat koji sadrži sve potrebne sastojke i svakodnevno ga dodajemo u činijicu sa hranom. Pri tom treba voditi računa da potpuno odgovara potrebama životinje. Postoje oni namenjeni mačićima u periodu odrastanja, odraslim jedinkama, starim mačkama i ženkama koje očekuju prinove. Isto tako, mačkama koje se hrane na ovaj način nikada ne treba da nedostaju razne vrste ulja, bogatih vitaminima koji se rastvaraju u masnoći i esencijalnim masnim kiselinama.
    Problemi

    Postoji niz ozbiljnih problema vezanih za ishranu mačaka, a među najčešće se ubraja smanjenje apetita. Ova anomalija može biti prouzrokovana fiziološkim faktorima kao što su ciklus parenja ili klimatsko-ambijentalne promene, a nastaje i kao posledica stresa, ili ima neke patološke uzroke. Drugi ozbiljan problem je anoreksija koja može biti prava ili lažna, a manifestuje se potpunim odsustvom apetita. U prvom slučaju, ova anomalija je obično povezana s promenama u načinu ishrane, povišenom temperaturom, nekom zaraznom bolešću ili organskim oboljenjem. Kod takozvane pseudoanoreksije, potpuni nedostatak apetita gotovo uvek je povezan sa problemima usne duplje. Preterano uzimanje hrane može biti posledica nekog organskog problema, što nazivamo polifagija, ili ima psihološke uzroke. U tom slučaju, ovu pojavu nazivamo bulimija. Kod nekih mačaka postoji i sklonost ka gutanju nejestivih materija, koja se u većini slučajeva javlja kao loša navika, ali može biti i posledica nedostatka pojedinih sastojaka u ishrani, kao i poremećaja u nervnom sistemu.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  6. #16
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    B1

    Loše navike ili simptom bolesti

    ZAŠTO SU MAČKE PROBIRLJIVE U ISHRANi

    Među osobine koje su karakteristične za mnoge mačke spada i to da su izbirljive, odnosno da odbijaju pojedine vrste hrane iako je u pitanju ona koja odgovara njihovim potrebama. Događa se i da potpuno odbijaju da jedu. Ako mačka odjednom počne da odbija hranu, potreban je pregled kod veterinara kako bi se ustanovilo da li je u pitanju neka bolest koja je prouzrokovala gubitak apetita.



    Gubitak apetita

    Ukoliko mačka ne izlazi iz kuće, uvek ćete imati uvid u količinu hrane koju pojede. Ali, ako deo dana provodi napolju, ne možete znati da li je pojela nešto što joj je utolilo glad, pa zato i neće da jede ono što joj nudite. U tom slučaju, možete znati da je sve u redu na osnovu toga što će odbiti samo jedan obrok, a zatim sa apetitom pojesti sledeći. Ukoliko mačka potpuno odbija hranu, i to traje 48 sati, ili ako tokom 4-5 dana jede znatno manje nego inače (ni polovinu uobičajenog obroka ), stanje je ozbiljno i ukazuje na postojanje neke bolesti.

    Osim bolesti, mogu postojati i mnogi drugi uzroci zbog kojih mačka postaje izbirljiva, odnosno pravi probleme u vezi sa uzimanjem hrane. Veličina činije iz koje jede može igrati značajnu ulogu. Posuda koja je bila odgovarajuća dok je mačka bila mala postaje nepodesna kad životinja poraste. Tada mačka više ne može da gurne glavu u činiju i dohvati hranu, a da pritom ne dodirne ivice brkovima, što joj veoma smeta, pa čim spusti glavu u činiju, oseća potrebu da je podigne.

    Nije svejedno ni od kog materijala je napravljena činija. Plastične ili papirne suviše su lagane i, kad mačka počne da jede, klizaju se po podu i mogu da se zavuku pod delove nameštaja što joj smeta. Nisu dobre ni suviše plitke posude, jer hrana iz njih lako ispada što mački takođe ne odgovara. Plastične posude nisu naročito pogodne i zbog toga što se na njima lako skupljaju bakterije. Zato su najbolje metalne činije.

    Mogući uzroci

    Potrebno je pažljivo odabrati i mesto gde će stajati činije za hranu i vodu. Činije ne treba da stoje na mestu gde svi ukućani prolaze, blizu vrata ili tamo gde je bučno. Mačka voli da jede na miru i da je ništa ne uznemirava.

    Hrana koju dajete mački mora biti sveža, ako su u pitanju kvarljive namirnice. Potrebno je i da bude na sobnoj temperaturi, ili sasvim mlaka. Hladna hrana koja dolazi direktno iz frižidera kod mačke može vrlo lako izazvati probleme sa grlom. Hranu ćete najjednostavnije podgrejati tako što ćete, kad je izvadite iz frižidera, u nju dodati malo tople vode.

    Među zdravstvene razloge koji izazivaju gubitak apetita spadaju i problemi sa lošim zubima i sa bolestima desni, pa je potrebno da se obratite veterinaru koji će ustanoviti da li je to u pitanju i preduzeti odgovarajuće mere. U slučaju da postoje problemi sa zubima i desnima, mački treba davati samo meku hranu.
    Sasvim je normalno da tokom letnjih meseci mačke jedu manje nego pred zimu i tokom tog perioda.

    A da biste izbegli probleme sa izbirljivošću kod mačke, potrebno je da je, čim počne samostalno da jede, navikavate na raznoliku hranu.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  7. #17
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    B5

    Roda - kućni ljubimac?

    Porodica Blanuša iz Banoštora ima zaista neobičnog kućnog ljubimca. Našli ga, sa slomljenim krilom, kad je bio mladunče, sad je član porodice.



    Kako je zamirisalo proleće i primaklo se vreme da se i na obronke Fruške gore kod Banoštora vrate rode, tako je i on, ili ona, još se ne zna, počeo da se ponaša drugačije. Kao da, drevnim instinktom, predoseća dolazak svojih, Đole, naročito s večera, zabaci glavu unazad, ispruži kljun ka nebu i, kao da nekog doziva, dugo i snažno klepeće krilima.

    - Sasvim malog, sa slomljenim desnim krilom, pronašla sam ga prošlog leta, nedaleko od gnezda roda na staroj banoštorskoj crkvi - priča Iris Blanuša, u porodičnoj kući na ulazu u Banoštor.

    - Izlečili smo ga dečjim antibioticima i ljubavlju i sada se, evo, šepuri u našem domu.
    U trenutku dolaska reportera „Novosti“, neobična banoštorska roda je, na jednoj nozi naravno, mirno stajala u trpezariji.

    - Đole nas razlikuje po glasovima, a meni je najbliži jer ga najčešće hranim i s njim provodim najviše vremena - veli ona dok mu „servira“ jutarnji, ne baš raskošan obrok: šest-sedam sirovih girica koje, inače, obožava.
    Otprilike toliko Đole pojede i za večeru, a u međuvremenu, u dvorištu sam lovi gliste, miševe, pa čak i krtice.

    Kao i sa ljudima, Đole u „miroljubivoj koegzistenciji“ živi i sa drugim kućnim ljubimcima u dvorištu Blanuša, pre svega sa Azrom i Nensi, kerušama rase srpski odbrambeni pas, kao i dvema mačkama koje, doduše, umeju da mu ukradu hranu, i sa jatom gusaka i pataka.
    - Seoski veterinar nije uspeo da utvrdi da li je muško ili žensko, pa ćemo ga uskoro voditi u Zoološki vrt u Subotici, a ako se pokaže da je ovo drugo, zvaćemo ga Đulijeta - smeje se Iris. - Važniji razlog za taj odlazak je pregled njegovog slomljenog krila i mogućnost operacije koja bi mu vratila sposobnost da leti, što inače stalno pokušava.

    Ti pokušaji su se, međutim, završavali na četiri-pet metara vazdušne plovidbe i prinudnim prizemljenjem. Jovan Lakatoš, jedan od najpoznatijih srpskih ornitologa, nije prevelik optimista.

    - Krilo bi najpre moralo opet da se lomi, a ponovno pravilno srastanje bilo bi neizvesno - veli on. - Rute roda pri seobama duge su 10.000-12.000 kilometara, pa je pitanje i da li bi on to, čak i da krene, mogao da izdrži.
    Pošto su rode, bez izuzetka, verne svojim gnezdima, i Đoletovi roditelji će se, dodaje Lakatoš, uskoro vratiti u Banoštor.

    - Toplog ponovonog susreta, nažalost, neće biti, jer se kod roda koje, uzgred, žive i preko 30 godina, veze između roditelja i mladunaca definitivno kidaju kada ovi prolete - kaže Lakatoš. - Štaviše, Đole bi, da pokuša da uđe u rodno gnezdo, bio tretiran kao neprijatelj, pa je bezbednije da ga tamo ne nose.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  8. #18
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    B5

    Misteriozna živina iz Bosne

    Početkom dvadestog veka, Nemci su obavili sistematizaciju rasne živine u kojoj su opisali rasu kokoši čiji petlovi neubičajenoi dugo kukuriču, a odgajana je u Bosni, najviše na području južnog Sarajeva. Ovu živinu nikako ne bi trebalo mešati, a pogotovu poistovećavati, sa pevačima koji su u stanju da kukuriču i do 50 sekundi, pa i više, i koji se vekovima odgajaju na Kosovu i Metohiji i u južnoj Srbiji.



    Razlika između ove dve rase je ogromna i u samom izgledu. Posle tog prvog, maltene i jedinog pominjanja autohtone živine pevača iz Bosne, kao da im se u narednim decenijama gubi svaki trag, te su, maltene, smatrani nestalom rasom. Međutim, takva istovetna živina, čiji petlovi karakteristično dugo kukuriču, sačuvana je i dugo gajena u albanskom gradu Beratu, po kojem je neki tako i nazivaju. Nije bila tajna da je ta živina prispela u Albaniju sa prostora Bosne u prošlim vremenima, preko iseljenika, tokom mnogobrojnih migracija naroda na prostoru Balkana. Oko 2001. godine, pojedini nemački stručnjaci, koji se bave retkim vrstama rasne živine, započeli su istraživanja vezana za živinu koja je potekla iz Bosne, a koja je tamo najverovatnije iščezla. Misteriju je potpuno razrešio zoolog dr Majkl Rajman koji se bavi proučavanjem rasne živine, pogotovu lokalnih, raritetnih rasa i pisanjem knjiga o njima. On je na jednoj pijaci u Istanbulu 2004. godine pronašao dva petla koji su izgledom potpuno odgovarali bosanskim pevačima. Njihovo kukurikanje trajalo je 13-14 sekundi, što je jedna od tipičnih karakteristika ove rase. Uspeo je da pribavi i odgovarjuću koku, jer je saznao da u Turskoj postoji nekoliko odgajivača koji poseduju bosanske pevače. Pouzdano se znalo da su tu živinu doneli u Tursku Bošnjaci koji su tamo vekovima odlazili, ponajviše zbog posla i trgovine. Ovih nekoliko primeraka bosanskih pevača koji su odneti u Nemačku, zainteresovali su nekoliko nemačkih živinara koji se bave rasama koje karakteriše dugo kukurikanje petlova. To su, pored pevača koji se gaje na Kosovu i Metohiji i južnoj Srbiji, belgijski pevači, planinska vrana živina, turski denizli. Od 2006. do 2008. godine, bosanski pevači su uspešno razmnoženi u Nemačkoj, tako da ih sada tamo poseduje osam odgajivača, od kojih su neki iz Bosne. Od 2007. godine, oni se redovno takmiče sa bosanskim pevačima u dugom kukurikanju petlova na specijalizovanim izložbama u Nemačkoj, koje se održavaju samo za živinu čija je odlika dugo kukurikanje petlova.

    Bosanski pevači su živina ponosnog, uspravnog držanja, dosta su divlji i nepoverljivi. Telo im je mišićavo, sa snažnim, zaobljenim grudima koje nose podignute. Rep je srednje veliki i nošen je podignuto – uspravno, te gradi gotovo prav ugao sa telom. Kresta kod bosanskih pevača može biti prosta ili ružasta. U oba slučaja je srednje razvijena. Noge su im jake, visoke i obavezno sa primesama zelenkaste boje, što se smatra veoma bitnom odlikom ove rase. Kljun je potpuno žut. Boja perja je bela sa primesama krem boje, ali ne i prejakim tonovima žućkastih nijansi. Tek poneki primerak ima i svetlosrebrnasto perje na vratu.

    Masa petla je od 2 do 3 kg, a koka od 1,75 do 2 kg. Jaja su krupna, prosečne mase od 56 grama. Ljuska im je bela. Godišnja nosivost varira od 80 do 150 jaja.

    Glavna odlika, kukurikanje petlova, koje traje oko 15 sekundi, mora se održavati selekcijom, a najbolja potvrda su takmičenja, koja su za takve vrste živine već tradicionalna u Nemačkoj. Budućnost bosanskih pevača sada je daleko bolja nego pre nekoliko godina, jer ima sve više zainteresovanih za njih u njihovoj matičnoj zemlji Bosni.
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  9. #19
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    10

    Mala škola prve pomoći za pse






    Principi prve pomoći za pse su slični onima koji se koriste kod ljudi. Vaš ili neki drugi pas može biti žrtva manjih nezgoda koje zahtevaju vašu pomoć, a povremeno i neke veće, što traži hitnu prvu pomoć dok životinja ne stigne kod veterinara.





    U slučaju ozbiljne nezgode pokušajte da zadržitei hladnokrvnost duha i upotrebite zdrav razum za pomoć i smirivanje životinje. Vaša prva pomoć može psu spasiti život, sprečiti pogoršanje stanja i ubrzati oporavak. Osim ako ste potpuno sigurni da je ozdravljenje potpuno, psa što pre odvedite veterinaru.

    Toplotni udar

    Ukoliko psa na duže vreme ostavite na vrlo visokim temperaturama, npr. u autu ili na osunčanom mestu bez hlada, može doživeti toplotni udar. Simptomi su zadihanost i povišena temperatura. U takvim slučajevima potrebno je psa što pre ukloniti sa sunca, staviti u hladnu vodu ili mu glavu i ekstremitete rashladiti ledom. Ukoliko se simptomi pojačavaju, psa što pre odvedite veterinaru.

    Ubodi insekata

    Uznemireni njihovom prisutnošću ili u igri, psi često pokušavaju da uhvate insekte. Često imaju ubode na jeziku ili s unutrašnje strane obraza. U zavisnosti od vrste insekta, ubod može uzrokovati alergijske reakcije ili upale. Ukoliko primetite da psu jezik otiče, odmah se javite veterinaru kako se pas ne bi ugušio. Ukoliko je oteklina mala možete i sami intervenisati s ledenim oblogama.

    Ugriz zmije

    Vrlo je opasan i uzrokuje veliku bol. Opasnost od ugriza najviše preti njuški i udovima. Kako bi sprečili širenje otrova pokušajte psa da zadržite u mirnom položaju. Ukoliko uspete da pronađete mesto ugriza pokušajte da izvadite otrov uz pomoć sisaljke (nemojte pokušavati ustima). Stavite hladne obloge kako biste ublažili bol. Veterinar će odlučiti da li je potrebno ubrizgati protivotrovni serum.

    Utapanje

    Nakon što psa izvadite iz vode, ispraznite mu pluća što je pre moguće. Mali pas - uhvatite ga i podignite za zadnje noge. Vrlo pažljivo ga vrtite oko sebe. Nakon toga bi pomagač trebao otvoriti psu usta i pritiskati mu grudni koš. Veći pas - uhvatite ga ispod rebara, jednom rukom oko trbuha. Stavite ga preko ramena dok mu otvarate usta i pritiskate grudni koš. Teške pse ne pokušavajte vrteti - iščašićete mu zglobove i pokidati tetive.

    Strano telo u ustima

    Čvrsto držite psa. Ako je moguće, otvorite mu usta kao da ćete davati tabletu i pronađite strano telo. Ukoliko možete to da učinite sigurno, odstranite ga prstima ili malim kleštima. Ne uspe li to, ne oklevajte - odmah pozovite veterinara.

    Strano telo u oku

    Sprečite psa da češe oko. Ako je potrebno, na svaku prednju šapu stavite čarapu napunjenu vatom. Savladajte psa i otvorite kapke kažiprstom i palcem, kako biste videli strano telo. Ako je ušlo u oko, ne dirajte ga, odmah pozovite veterinara. Ako se strano telo nalazi na površini očne jabučice, pokušajte da ga odstranite ispiranjem.

    Strano telo u grlu

    Štap ili lopta se mogu zaglaviti u grlu psa. Ako je začepljen grkljan, pas teško diše, a može i da ugine ako mu se ne pomogne odmah. Pokušajte da uklonite predmet koristeći isti postupak kao kod psa koji se utapao. Ne uspe li to, predmet će pod anestezijom ukloniti veterinar.

    Otrovi

    Trovanje je srećom, prilično retko kod pasa, ali oni su manje izbirljivi od mačaka i zato mogu pojesti različite otrovne stvari. Takođe mogu polizati i progutati otrove što su se našli na njihovom krznu. Znakovi su: akutno povraćanje, kolaps, jako grčenje mišića, napadi, slabost ili krvarenje.

    - Sprečite dalje gutanje otrova.
    - Sperite ga s dlake.
    - Hitno pozovite veterinara.
    - Ako mislite da znate što je pas progutao, ponesite to veterinaru zajedno sa posudom u kojoj se nalazi.

    Ne gubite vreme pokušavajući da ga sami izlečite - možda su mu potrebni posebni lekovi. Veterinar vam može reći da psa naterate da povrati. To vredi učiniti samo ako je pas progutao otrov pre manje od pola sata. Pogodno sredstvo za izazivanje povraćanja je soda bikarbona (natrijum karbonat) - komadić veličine graška dat kao tableta.

    Najčešće ozlede na psu su ugrizi drugih pasa i posekotine na nogama. Vidite li krv na dlaci, najpre ustanovite izvor. Ako nije vidljiv, rukom potražite slepljenu dlaku, priljubljenu uz kožu.

    Ako je potrebno, odrežite dlaku tako da ranu jasno vidite. Zaustavite krvarenje. Po mogućnosti zavijte ranu. Pozovite veterinara.

    Postupak kod nezgoda

    Ne paničite. Oprezno prilazite psu umirujuće mu govoreći (to će najbolje učiniti vlasnik). Blago svežite psa uzicom načinjenom od pojasa ili komada užeta. Napravite petlju i prebacite je psu preko glave. Improvizujte brnjicu i proverite nije da li pas priklješten. Pružite potrebnu prvu pomoć.
    Osnovni pribor prve pomoći
    Premda su mnogi delovi vašeg pribora prve pomoći pogodni i za psa, bolje je da za njega imate poseban.
    -Zaobljene makaze
    -Kratki termometar
    -Pinceta
    -Zavoji širine 5 i 10 cm
    -Flaster širine 5 cm
    -Gaza
    -Vata
    -Stare čarape
    -Plastične vrećice za čuvanje zavoja
    -Antiseptička mast
    -Antiseptička tečnost
    -Štapići s vatom
    -Cinkova mast
    -Sredstvo za ispiranje očiju
    -Sredstvo za čišćenje ušiju
    -Medicinski tekući parafin

    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


  10. #20
    Super Administrator SuperAdministrator



    Points: 41,522, Level: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 5.0%
    Achievements:
    Tagger First ClassOverdriveSocialVeteran25000 Experience Points
    Goca's Avatar
    Registrovan
    Nov 2012
    Lokacija
    Salzburg
    Postovi
    7,846
    Country: Austria
    Points
    41,522
    Level
    1

    Prikaz Nagrada

    Moje Raspoloženje
    Scared

    10

    ODGOJ I VOĐENJE MLADOG PSA

    Već prvih dana nakon nabavke šteneta vidi se kakav će pas biti. Ali puno puta se štene ponasa sasvim drugačije nego što smo ga mi zapazili u njegovoj štenari. Ponašanje mladog psa u novoj sredini budućeg vlasnika varira od skičanja i zavlačenja po ćoškovima do veselosti i igre. Najvažnije je u odgoju mladog psa što pre uspostaviti kontakt sa štenetom a to se postiže svakodnevnim izvođenjem psa u šetnju. Prilikom puštanja psa u polje kroz igru posmatramo ponašanje šteneta i tu se već vidi kakve osobine štene ima. NLT ima dobar nos i tu osobinu treba što pre razvijati tako što se pas navodi na trag divljči. Psa treba slobodno puštati da traga ali bitno je da se pas pozove k' sebi čim se prilično udalji. Tada se psu komanduje "SEDI" pomiluje se i nastavlja se dalje traganje. Ako se ova vežba često ponavlja kroz igru se razvija dobar kontakt sa vodičem. Potpuno je nepravilno psa dugo voditi na povodniku jer se takav pas nakon prvog puštanja ne vraća gazdi. Ali svakako se pas mora naučiti i na povodnik ali postepeno i balago. Slobodan pas će u polju da pronađe trag divljači i takav pas će se dobrovoljno vratiti vodiču nakon svakog obavljenog posla. Ovo je korisno onda kada se pretražuje veće polje i tada će slobodniji pas sigurno pronaći divljač i neće se motati vodiču oko nogu. Ako se pas ovako odgoji on će pre pokazati sledoglasnost kada se to od njega bude tražilo jer kod psa koji je slobodniji pre se bude urođene osobine nego kod psa koji se vodi na povodniku. Zato pravilno odgojen pas pr pronalazi divljač i odmah se koncentriše na trag i ne strahuje od kazne vlasnika. NLT-a treba osposobljavati kao lovačkog pomoćnika za rad u polju i sa 12 meseci pas bi trebao sigurno da radi u polju. Ali svakako traDa paziti de se ne prenagli U ovoj obuci. Ovo je veoma vežna disciplina i korisna je za svaki drugi ispit u polju ili na vodi.
    Nakon pola godine kad pas promeni zube pocinje se sa vežbom u rovu a prva vežba je ulaženje i puzanje u rovu. Nepotrebno je odmah pokušavati na takmičarskom rovu nego se počinje u manjem i kraćem rovu sa jednom prostorijom. Osnovno pravilo je da ne smemo biti grubi prema psu. Pas treba dobrovoljno da ulazi i u najmračniji rov. Nepravilno je pse gurati u rov nego treba da se polako bodri i podstiče da ude u rov. Prvi put se poklopci od prostorija i tunela podignu da bi pas po svetlu prošao kroz rov a onda se poklopci postepeno zatvaraju i pas se navikava na mrak. Ova disciplina se vežba sve dok pas ne dođe do rešetke i zalaje. Dakle,najvažnije je da se pas za pretraživanje rova zainteresuje.
    Ako je pas iz proletnog legla iste sezene se pas sa starosti 5-6 meseci može ispitati i na vodi. Psa ćemo lakše uvesti u vodu ako i sarmi uđemo u vodu i pri tome možemo održavati psa na vodi dok pliva da nebi osetio strah,od dubine.
    Svaku disciplinu ispitujemo kroz igru ali i tada se vide urođene osobine psa. Kada se vežba poslušnost teda se drugačije postupa sa psom. I tada se obuka izvodi kroz igru ali se psu obraćamo sa više strogoće i ne smemo nikako popuštati psu npr. ako psu komandujemo "SEDI" pas mora da sedne pored vodiča i to sa uspravnim prednjim delom tela a ne da pas zauzme ležeći stav.




    PRIPREMA ZA ISPIT UROĐENIH OSOBINA

    Pre početka priprema pas bi trebao da ima oko 7 meseci, da je promenio zube da je zdrav i spreman za obuku. Pod spremnošću se podrezumeva da pas mora biti psihički stabilan i mora biti zinteresovan za rad u polju. Unutrašnja psihička stabilnost psa se ispituje ponašanjem psa na pucanj. Na tekmičenju ili ispitu se puca u b1izini psa i prati se njegovo ponašanje. Dobar pas već zna šta sledi iza pucnja i on staje u poziciju. Pri1ikom pucnja pas može pokazati streloplašljivost i mora se dobro oceniti da li je to urođeno ili nedovoljno obučen pas. Dresura se izvodi tako što se pas izvede u šetnju nevezan i kad pokaže interesovenje za nešto onda se proizvodi oštar zvuk (tapšanjem i1i pomoću dva drveta). Tako se pas lako zainteresuje i zaboravlja na strah od pucnja. Nakon ove vežbe prelazi se na pucanje iz pištolja startera ili plašljivca. Vodić vodi na povodniku a pomoćnik puca i ako pas ne reaguje na ove pucnje prelazi se na vežbu sa lovačkom puškom. Ako se u periodu od 4 nedelje pas ne oslobodi straha od pucnja onda se dresura izvodi sa starijim psom koji se ne plaši pucnja.
    Osnovno pravilo kod rada u rovu je da pas mora da radi sa voljom. Pas koji se prvi put suoči sa rovom dovoljno je da u njega uđe 1m. Vežba pretraživanja rova traje pola sata i ponavlja se svakih 8 dana tj. sve dok pas ne prolaje na rešetki. Ukoliko pas odmah laje na rešetki onda se ova vežba više ne ponavlja. Ako pas sigurno napada na rešetku tada se vadi i ponono pušta da dođe do rešetke. Ovaj trening se ponavlja svakih 8-14 dana po pola sata. Ovu obuku ne smemo izvoditi brzo i ovu disciplinu pas bi trebao da savlada za 8 nedelja.
    Parelelno sa ovom obukom u rovu vrši se i obuka sa tragom živog zeca koji se pokazuje psu da bi upoznao miris. Ovaj metod može dati rezultat odnosno probuditi sledoglasnost već za 3 pa do 10 meseci. Prosečno se sledoglasnost javi kad se promene zubi oko 6. meseca. Obuka se izvodi tako što se pas dovodi do friškog zečijeg traga ali bolje je da pas ne vidi zeca. Po tom tragu se pas vodi na povodniku sve dok vodić ne oceni da je pas siguran i da može sam da ide po tragu. Ukoliko se trag izgubi nepravilno je vraćati se na početak traga jer se dalji trag ohladi i takvo traganje ne daje rezultate. U početku nije bitno da li pas laje nego je bitno da pas pokaže volju za traganjem i da upotrebljava svoj nos. Kod prirodnih prepreka (putevi, voda i sl.) vodič pomaže psu tako što ga na povodniku dovodi na trag. Pri radu bi trebelo da se koristi dvogled da se vidi gde je zec otišao da bi se pas mogao korigovati na tragu. Ne može se tačno odrediti kada će pas postati sledoglasan ali bi se ta osobina do 12. meseca trebale javiti. Puno je teže starijeg psa obučavati na tragu jer se tada pas meltretira. Pas se ne izvodi na utakmicu sve dok ne savlada ovu disciplinu. Ako pas u proleće glasno prati trag zeca 200 m. po žbUnovitom terenu ne moze dobiti najvecu ocenu. Ako želimo da nam pas osvoji maksimalan broj poena onda trag mora imati komplikacije da sudija može videti sposobnost psa na tragu zatim nos-kvalitet i volju za trag. Ako se obučava u jesen po oranicama i suvoj travi mora se uočiti razlika između proletnog i jesenjeg traganja. Ako psa pripremamo za najvecu ocenu onda ga izvodimo na teže terene i hladnije tragove. Sledoglasnost je urođena osobina ali pas može biti i vidoglasan. Kod biranja štenaca taj nedostatak se može izbeći kontrolom glasnosti kod roditelja. Ako je vodič već utvrdio da je njegov pas vidoglasan na ispitu to mora prijaviti sudiji zbog posebnog načine ocenjivanja. Ali osnovno pravilo kod rada na tragu je da psu nikad ne smemo pokazivati srneće i jelenske tragove nego samo zečije.
    VODOLJUBIVOST

    Psa od melena treba zainteresovati za vodu. Prilikom uvežbavanja aportiranja iz vode dovoljno je da pas dva puta donese aport iako ima veoma izraženu vodoljubivost. U tom slučaju pas će i bez vodičevog podsticanja da samostalno ulazi U vodu i traži. Odnosno ako psu prečesto bacamo aport on se navikava da u vodu ulazi samo posle becanja aporta a ne samoinicijativno što mu umanjuje broj bodova pri ocenjivanju. Ukoliko se pas navikne tako da mu na utakmici nebi smanjili broj poena imitiramo rukom bacanje aporta da bi pas ušao u vodu. Uz to se komanduje "NAPRED" i pas ulazi u vodu. Kada dobije ocenu pas je još uvek u vodi i tada ga dozivamo k' sebi. Greška je ako pas ne ulazi u vodu samoinicijativno i samo se vrti oko nogu vodiča. Ukoliko pas nije vodoljubiv pokušava se sa pitomom patkom koja se pušta u vodu da je pas vidi. Na nogu patke veže se duži kanap da se patka ne izgubi. Kod pasa koji nisu vodoljubljivi bitno je da imaju oštrinu a ako ni to nemaju potpuno su nezainteresovani za rad na vodi. Ovo nije dovoljno da kažemo da je pas školovan za rad na vodi. Veliku ulogu u radu na vodi igra i vodič jer pas koji je oštar, sledoglasan i vodoljubiv nije od koristi ako nema dobar kontakt sa vodičem. Tek kada između psa i vodiča postoji kontakt takav pas će biti upotrebljiv u lovu npr. pas koji sledoglasno izradi zečiji trag mora se po svom tragu vratiti vodiču.
    PRIPREMA PSA ZA SVESTRANU UTAKMICU

    Da bi pas mogao da se priprema za svestranu utakmicu trebao bi da na ispitu urođenih osobina ili utakmici u rovu osvoji iz discipline "OŠTRINA" ocenu 3 ali mladi psi mogu početi i sa ocenom 2,5 jer oni mogu da napreduju između dva takmičenja. Za ovu pripremu je potrebno:

    1.) kanap za aportiranje sa kožnom pokretnom ogrlicom dužine 20 m. od materijala koji se ne kvasi.
    2.) obični drveni aport bez opterećenja
    3.) drveni aport promenjive težine do 3 kg.
    4.) krznena vreća za aport od zeca ili mačke
    5.) krznena vreća od zeca i1i mačke napunjena peskom težine do 1,5 kg.
    6.) pišto1j starter ili plašljivac i praćka

    Poželjno je svakOg mladog psa voditi u lov da čuje pucanj i vidi divljač ali za vreme ove dresure pas ne sme da aktivno učestvuje u lovu. Što se tiče dresure bolji rezultati se postižu svakodnevnim vežbanjem od 15 min. nego npr. subotom i nedeljom da se radi po 2 sata.
    ODLOŽNOST

    Pre početka ove dresure pas bi trebao već da ide na povodniku i da je savladao komandu "SEDI". Dobro savladana komenda "SEDI" je kad pas dođe do vodiča seda i gleda ga i za ovakav rad psa uvek treba pohvaliti. Kada pas sedne vodič kreće dva koraka od psa i komanduje "OSTANI" ili "MESTO" i pri tom pruža ruku prema psu. Ako pas ostane na mestu vodič se vraća i pohvaljuje psa. Nakon svakog časa dresure potrebno je poigrati se sa psom i uraditi ono što pas voli. Velika je greška ako se dresira pas koji je nezainteresovan. Zbog toga je potrebno poznavati pseću psihologiju. Vežba se ponavlja sve dok je pas ne savlada a dobar rezultat je ako pas ostaje odložen 5 min. dok vodič u blizini nešto radi. Kada se vodič vrati do psa par puta ponavlja reč "OSTANI" da bi pas zapamtio komandu i tada se kontakt između psa i vodiča učvršćuje. Pogrešno je u početku galamiti na psa jer on još nije uvežbao komandu i ne zna gde je pogrešio i zato se samo strpljenjem dolazi do cilja. Da bi pas lakše shvatio komandu stavlja mu se ruka ispred glave i polako se ruka diže da bi kod psa stvorili optičku viziju prepreke. Pas ne sme ništa samovoljno da uradi zato on mora ostati u tom položaju sve dok se vodič ne vrati. Isti princip rada se uvežbava i u ležećem stavu. Najbitnije je kod odložljivosti da ne smemo psa nikada pozvati da dođe nego uvek se moramo vratiti po njega. Ako pas krene ka vodiču komanduje se "NAZAD" i pas se grdi. Ako pas uporno kreće prema vodiču onda pokušavamo sa zavezivanjem na kočić. Opet se komanduje "OSTANI" i odlazimo od psa a pas nemože da krene za nama jer nije slobodan. Nakon par ponavljanja pas obično shvata da treba da ostane na mestu. Kada je pas siguran na kočiću pokušavamo sa odvezivanjem psa. Ako pas ostane odvezan na mestu pohvaljujemo ga. Na početku svake vežbe pas se obično hvali a kasnije pri radu je dovoljno samo "BRAVO". Psa treba nagrađivati i kažnjavati ali samo onda kada pas shvata značenje kazne. Pri ovom vežbanju ne treba težiti perfekciji a dobro je ako pas ostaje odložen 3-5 min. što se obično postiže za 2-3 nedelje. Ako pas koji leži odložen digne glavu ili ustane ili ako sedi pa legne nije bitno za praktičan lov ali to jača njegovu samovolju. Jako oštar pas koji je odložen kad čuje pucanj ili vidi divljač laje i reži i ako vodič ne reaguje odmah pas kreće ka njemu. Veoma pohvalno je ako pas oseti divljač pre nego što je vidi vodič. Na utakmici vodič se udaljava 40 m. od psa i pri tom pas ne sme da vidi vodiča koji puca. Ako pas ovako ostane odložen dobro se ocenjuje. Na utakmici se često psu popušta što se u dresuri nikako ne sme učiniti. Pored psa koji je odložen može se ostaviti mantil ili ranac ali ne i povodnik da pas nebi mislio da je svezan. Što je vodič psihički stabilniji i sigurniji bolje je za psa jer nervoza sa vodiča uvek prelazi i na psa.
    APORTIRANJE

    Ova disciplina je jako važna i mora se svaki dan ponavljati i svejedno je da li se radi 2 ili 3 nedelje ali je bitno da je aportiranje sigurno. Počinje se sa uzimanjem nepoznatog predmeta. I ako se pas upoznao sa predmetom ne smemo postupati grubo da pas nebi radio iz straha. Za ovu vežbu koristi se manji drveni aport bez opterecenja. Na početku je bolje aport obložiti krpom a kasnijes se oblaže i krznom. Pas mora da sedi i pre toga komandujemo "APORT". Komandu "APORT" treba često pOnavljati jer je to za psa nepoznata reč. Uzimanje predmeta uvežbavamo tako što levom rukom psu otvaramo vilicu a desnom stavljamo psu aport u usta ali i dalje držimo aport i istovremeno komandujemo "APORT". Pas će hteti da izbegne tu situaciju a1i sa malo spretnosti i sa malo prisile pas će zadržati aport u ustima. Ako je pas i hoće da drži aport onda se izdaje komanda "DRŽI APORT" i desnom rukom pustamo aport. Pas će iskoristiti taj trenutak i odmah će ispustiti aport a tada komandujemo "FUJ" i malo grdimo psa. Nije potrebno da pas dugo drži aport već je dOvoljno 1 min. da se pas nebi previše maltretirao. Svakodnevnim treningom produžamo vreme držanja aporta a da pas to ne primeti. Kod ove vežbe psa treba obilno hvaliti da bi svatio šta je pravilno uradio. Ova Vežba treba da se savlada za 8-10 dana.

    Sad se prelazi na drugu fazu vežbe aporta. Vodič dok pas sedi i sigurno drži aport kreće 2-3 koraka od psa i zove ga k sebi. Tada pas ili ostaje da sedi sa aportom u ustima ili ga ispušta i dolazi do vodiča. Ako je pas ispustio aport opet mu se stavlja u usta i kanapom se malo omota aport da ga pas ne može ispustiti i onda se pas poziva da dođe. Ako pas dođe sa aportom obilno ga pohvalimo i nakon par ponavljanja pas će shvatiti da iako mu smeta aport nije teško doneti. Okovratni kaiš na psu mora biti prilično labav da se pas nebi gušio. Pas se kažnjava samo ako neće da ponovi vežbu koju je sigurno naučio. U prvim nedeljama ove dresure potrebno je dosta strpljenja. Ove dve faze imaju za cilj da pas nauči da drži aport i da sa njim ide prema vodiču. Ako se ovo postigne prelazi se na sledeću fazu.

    U ovoj fazi pas mora da nauči da aport ispusti samo na komandu. Ova vežba se brzo savlda jer pas jedva čeka da ispusti aport. Ruka se stavlja psu ispod brade i komanduje se "PUSTI".

    Sada se prelazi na vežbu uzimanja aporta sa zemlje. Ova vežba je dOsta teška i prilikom izvođenja dresure mogu se javiti mnogi problemi. Pas mora da sedi ispred nogu mu se stavlja aport. Da bi smo psa naveli da uzme aport moramo ga zainteresovati i na neki način mu pokazati šta se od njega traži. Zato jednom rukom krećemo prema aportu kao da hoćemo da ga uzmemo i to par puta ponovimo. Zatim istovremeno kad pođemo jednom rukom prema aportu drugom rukom pOvlačimo pOvodnik da bi smo psa približili aportu. Ova vežba se ponavlja par puta tako da pas shvati da sam treba da uzme aport sa zemlje. Veoma teško je odrediti za koliko vremena pas treba da savlada ovu vežbu ali za 5-6 dana pas bi trebao da uzme aport u zube. Kad se to postigne pobeda je zajednička i sve ostalo je pitanje vremena i strpljenja.

    Sad je red na vežbu u kojoj pas uzima aport sa zemlje i dolazi do vodiča koji ga je ostavio. To se uvežbava sledećim redosledom radnji: Prvo pas mora da sedi, zatim mu se stavlja ispred lica aport da bi ga video, zatim se aport spušta psu pred noge, onda vodič kreće polako od psa, potrči i seda na zemlju a pas mora da uzme aport sa zemlje i dođe do vodiča. U ovom trenutku je bitno da volja za radom ne napusti psa, zbog toga ga vodič posle svakog dobro obavljenog zadatka hvali ili se sa njim poigra. Ovakvim radom rezultati brzo dolaze do izražaja a volja za radom raste i kod psa i kod vodiča. Ako pas prvi put ponese aport i pravilno ga preda vodiču treba ga nagraditi najbolje što se može. Pas se najviše raduje kada ga vodič izvede u polje jer je to za psa najveća nagrada, nagrade u vidu privlačnih komadića hrane su poželjne, za velike pse sa većim apetitom ali za terijera one nisu baš najprikladnije.

    Sledećih 14 dana dresura se odvija u cilju da se aport svaki dan sve dalje ostavlja od psa s tim da bude maksimalno 1S - 20 m. od psa. Kad se postigne da pas donosi aport sa ove daljine to znači da kontakt između psa i vodiča vrlo dobar. Zato se sve kasnije vežbe lakše savlađuju. Do sada je pas sve vreme bio na dugačkom povodniku i nakon dobro obavljenog zadatka psa odvezujemo. Ako pas nakon odvezivanja ne izradi vežbu vodič ga izgrdi i ponovo stavlja psa na povodnik. najvažnije pravilo kod aportiranja je da nikad za vreme vežbanja aporta vodič ne srne bacati aport, mada je to za vodiča lakše, već uvek aport treba odneti i staviti na zemlju tako da pas shvati razliku između ozbiljnog rada i igre.

    Za sledeću fazu dresure aporta poželjno je imati veće dvorište ograđeno žicom jer u ovoj fazi se ispoljava veća prisila na psa. Prostor bi trebao du bude dugačak 15 - 20 m. Sada se za ovu vežbu koristi drveni aport sa promenjljivom težinom. U početku se primećuje da pas neće da uzme iz ruke teži aport jer na njega nije naučio već se sa dresurom počinje ispočetka. Pošto pas već zna značenje kazne i zavezivanje na dresarski povodnik on vrlo brzo prelazi sa jedne faze na drugu jer radi sve što mu je poznato. Zato se sa većim aportom vrlo brzo postižu isti rezultati kao i sa početnim manjim aportom. Cilj narednog perioda perioda dresure je da se veći aport svaki dan sve više za težinu od 200 gr. nepotrebno je od psa zahtevati da aportuje 10 kg. teške predmete jer to teško deluje na muskulaturu prednjih nogu koje počinju da se iskrivljuju pod velikim teretom. Isto tako aportiranje teških predmeta dovodi do povećanog širenja grudnog Koša. NLT je dovoljno snažan da može aportovati ptice i manje krznašice tj. težina aporta ne srne prelaziti 3 kg.

    U ovom periodu veoma je važan ograđen prostor jer u ovim fazama pas pokazuje nezadovoljstvo i usled rada bez dresarskog povodnika pas želi da se izvuče iz nezgodne situacije. Kada se pas uvežba da donosi i ovaj aport onda aport možemo obložiti mačijim ili zećijim krznom da bi se pas navikao da drži divljač u ustima. Ovo navikavanje traje 2-3 dana.

    U zadnoj fazi dresure moramo psa naučiti da aport odnosno divljač hvata za sredinu tela. Ukoliko pas aportira zeca i uhvati ga za jedan kraj tela onda mu drugi kraj pada pod prednje noge i usied čestog gaženja prednjim nogama pas brzo ispusti aport. Da se ovo ne bi dešavalo psu ćemo pokazati kako da uzme aport tako što ćemo uzeti aport u ruke i pravilno ga dati psu u zahvat i komandovati "TAKO (uzmi) APORT". Bitno je kod aportiranja da se vodič uvek okrene u pravcu ležanja divljači ili aporta. Ako se pas sa aportom ne vraća prema vodiču pravom linijom onda ćemo to iako ispraviti pomoću rada sa dugačkim povodnikom.

    Psa ćemo zavezati na povodnik i poslaćemo ga po aport. Kada pas uzme aport i krene prema nama vodič će pomoću povodnika blago da usmerava psa tako da se pas prema vodiču uvek vraća pravom linijom odnosno najkraćim putem. Većina pasa to radi nesvesno ali i oni psi koji ne idu pravo ovu vežbu savladaju nakon par ponavljanja.

    Nakon 6 nedelja pas bi trebao da savlada vežbu aporta i tada se prelazi na krznenu vreću napunjenu peskom. Pas koji je dosadašnje vežbe sa uspehom savladao sada neće imati puno problema. Uz malu pomoć on savlađuje i ovu vežbu i sa uspehom aportuje vreću sa peskom. Nakon ovoga vreća se zamenjuje sa pravom divljači. Vodič komanduje psu da sedne, odnosi divljač 15-ak metara i spušta na zemlju. Vraća se do psa i komanduje "APORT". Zadatak psa je da donese i pravilno preda divljač vodiču. Kada se ova i faza završi psa odvodimo u polje tj. na teren jer je do sada radio u dvorištu. Ovo ima za cilj da se pas oslobodi i što više približi pravom lovu. Obično se počinje na livadi sa niskom travom a zatim se traži sve veća trava tj. bira se gušći i teži teren. Vremenom se daljina do aporta sve više povećava. Prilikom donošenja aporta ostavlja se uočljiv mirisni trag da bi pas mogao da nade aport. Ukoliko je pas neozbiljan i ne prihvata rad opet se pokušava sa povodnikom. Nakon 8 dana bi pas trebao da aport donosi sa daljine do 100 m. Vežba sa krznenom vrećom koja je ranije izvođena sada služi da se pas što lakše navikne na pravu divljač. Zeca pri dresuri možemo koristiti friško ubijenog ili se on zamrzne da bi se mogao kasnije koristiti. Pri upotrebi takvog zeca moramo paziti da se zec potpuno odmrzne da psu ne bi utrnuli nervni završeci u zubima prilikom hvatanja. Sada se ponovo vraćamo u dvorište. Psu damo da pomiriše friškog zeca i onda mu damo da ga čvrsto uhvati. Kada pas pusti zeca stavljamo ga psu pred noge i komandujemo "APORT". Pas koji je putem školske dresure savladao vežbe aporta pravilno će aportovati zeca. A ako pas ne aportuje počinje se sa početnim vežbama aporta. Ako nevezan pas sa voyom pravino aportuje zeca onda opet odlazimo u polje. Tada se postavlja miris i zec se odnosi na dayinu od 30 m. Vodič je uzeo komadić krzna od zeca, vraća se do psa i daje mu da pomiriše i tek tada vodič komanduje psu "APORT ". Pri ovom radu se ne srne izdavati više komandi da se pas ne bi zbunjivao. Tako će pas brzo po tragu da nade i aportuje zeca. Ukoliko pas ne izvrši zadatak zavezuje se na povodnik pri čemu okovratni kaiš malo jače steže da bi to pas osetio kao kaznu, "a uz to se pas grdi sa "FUJ". Tada se pas pošalje po aport i ako opet zakaže tada se moraju utvditi prethodne vežbe aporta. Sada se pas vodi na kratkom povodniku sve do zeca i komanduje se "APORT". Ovo se ponavlja sve dok pas ne uzme zeca. nakon toga se daljina do zeca povećava, najhitnije je da ukoliko pas ne aportuje dobro moramo ponavljati prethodne vežbe i ustanoviti koju fazu pas nije savladao i na njoj se moramo zadržati sve dok je pas u potpunosti ne savlada. Ako pas aportuje sigurno i sa povodnikom i bez njega tada postepeno povećavamo daljinu do aporta tako da dlakavu divljač pas mora aportovati sa daljine od 200 m., a pernatu divljač sa daljine do !50 m. Treba posebno paziti da pri postavljanju više tragova divljači nikad ne smemo ukrštati tragove divljači sve dok se miris starijeg traga potpuno ne izgubi za staje potrebno oko 24h.

    Mirisni trag ne smemo postavljati po mokroj travi jer je to veoma teško za psa. Na takmičenju se na kraju traga postavlja sveza divljač a jedan sudija se skriva u blizini da prati ponašanje psa kod mrtve divljači. Ako pas ide po tragu i dođe do mrtvog zeca zatim ga ostavi i nastavi tragom sudije koji ga skriven posmatra to se ocenjuje isto kao i da mu je pas doneo zeca. Ovo se toleriše samo na utakmici ali ne i prilikom školske dresure jer nemamo uvek pomoćnika koji će postavljati tragove. Ako pas sigurno aportira dlakavu divljač prelazi se na pernatu divljač. Za tu svrhu možemo koristiti i smrznutu pernatu divljač ali i svežeg fazana ili goluba .

    Pre takmičenja trebalo bi svake nedelje postavljati po jedan trag zeca i goluba da bi se pas uvežbao jer bi ovo predstavljalo veliku prednost na takmičenju. Za poslednju vežbu pred takmičenje potrebno je i siedeće: Psa koji je naučio pravilno aportovati izvesti u polje i pre komande "APORT" opaliti iz puške da bi se pas što više približio stvarnoj situaciji u lovu. To se radi da bi pas na takmičenju prilikom pucnja mirno sačekao komandu "APORT" i na kraju vežbe aporta najvažnije pravilo je da prilikom svakog časa dresure moramo ponoviti prethodne vežbe iz početka.
    IZVLAČENJE IZ ROVA

    Posle vežbe aporta trebalo bi da se prede na rad na vodi, ali pošto za ovu vežbu treba dosta prakse onda se preporučuje da se rad na vodi uvežbava kao poslednja disciplina. Zato se dresura odvija u cilju usavršavanja komandi i uspostavljanja boljeg kon-takta sa psom, a osim toga vreme za lov na patke još nije stigao pa se zbog toga rad na vodi ostavlja za kraj. Zbog toga bi se ovaj period trebao iskoristiti da pas utrenira izvlačenje mrtvog grabežljivca iz rova.

    Mnogi misle da je ovo urođena osobina i da je to dovoljno. Ali nije tako jer je ovo u stvari disciplina aporta u kojoj pas mora da se kreće unazad sa ispruženim nogama. Zato kod ovog uvežbavanja moramo biti veoma strpljivi i temeljni. Postoje pas već naučio aportirati mrtvu dlakavu divljač bolje bi bilo da se radi sa pravom divljači, ali u nedostatku divljači može se vežbati sa komadom kože. Za ovu vežbu je potreban rov sa dosta poklopaca da bi se dužina rova stalno mogla korigovati. Unutrašnje dimenzije rova su 20x18 cm., a dužina najmanje 4 m. Pred kraj rova se postavlja daska sa rupom u sredini kroz koju se povlači kanap koji se veže za zadnje noge grabežljivcu. Ispred rova kopa se udubljenje dugo 1 m., prećnika 30 cm., u kojem pas može da leži. Dok se ova disciplina ne savlada ne bi trebalo da se ekperimentiše na takmičarskom rovu. Za 1. i 2. razred na takmičenju treba dosta vežbati je u 3. nagradi razred spadaju psi koji izvuku grabljivca iz rova sa povodnikom. Počinje se tako što grabljivca stavimo u rov na daljini od pola metra s Um da je glava okrenuta prema ulazu u rov a za zadnje noge se veže kanap koji je jedan metar duži od rova. Kod svakog metra kanapa postoji oznaka da se može videti koliko je pas izvukao grabljivca. Pri ponavljanju vežbe grabljivac se povlači nazad u rov pomoću kanapa. Važno pravilo je da pas ne srne da izgubi volju za ulaženjem u rov jer nam dosadašnja obuka ništa ne vredi ako pas izgubi volju za radom u rovu.

    Počinje se tako što pas leži na ulazu u rov sa povodnikom i onda mu se komanduje "APORT". Pas ulazi u rov i zastaje pred grabljivcem. To se vidi jer se pri daljini od pola metra još vide zadnje noge psa. Ovde ne treba koristiti stroge komande nego samo blago komandovati "APORT. Ako pas neće da izvlači grabljivca vadimo psa i sami izvlačimo grabljivca. Tada malom vežbom na zemlji pokazujemo psu da je grabljivac aport koji treba da uhvati. Onda se počinje iz početka sa izvlačenjem. Dobar rezultat je kad pas izvuče grabljivca tako da mu se glava nalazi van rova. Tek tada vodič uzima grabljivca. nepravilno je zavlačiti ruku u rov da bi se grabljivac izvukao. Ako je pravilno izvukao onda se nagrađuje. Sutradan se postupak ponavlja samo što se divljač uvlači jedan metar u rov tako da se pas celim telom nalazi u rovu. Ako pas sada neće da aportira grabljivca dovlačimo ga nazad i malo oštrije ga kažnjavamo tako što jače stežemo okovratni kaiš i ponavljamo vežbe aporta. Piakon toga se pokušava sa ponovnim izvlačenjem iz rova. Tako se stalno smenjuje, rad u rovu i vežba na zemlji kao vid kazne sve dok pas ne izvuče grabljivca sa daljine od jednog metra. Ovakav način vežbanja zahteva više vremena nego predviđenih 15 min., i od vodiča i od psa zahteva maksimum zalaganja. Dobro bi bilo da se povodnik za dresuru psa označi na svaki metar da se vidi koliko je pas ušao u rov. Velika je greška ako pas prođe pored grabljivca u rovu. Tada se rov otvara na drugom kraju jer on više ne može da izvuče grabljivca. U letnjem periodu ova vežba se radi uveče i pas se mora osvežiti vodom pre vežbe. Ukoliko pas napreduje grabljivac se uvlači svaki dan za pola metra u rov. Ali ukoliko pas ne savlada neku dužinu, ali i ako pas ne savlada vežbu ne treba se zabrinuti nego treba pokušati sa manjom daljinom da bi psa donekle odmorili i rasteretili. Ovako naučen pas nikad neće izneveriti svog vodiča pa čak kada se na takmičenju zahteva od njega da izvuće sasvim nepoznatog grabljivca. Pas koji prvi put izvuće grabljivca sa strahom on će u susretu sa nepoznatim grabljivcem da izneveri vodiča, a uz to će nepoznatog grabljivca cepati.

    Ako pas sa povodnikom izvuče grabljivca iz celog rova onda se pokušava sve iz početka s tim da se psu skida povodnik. Važno pravilo je da se pas nikad ne srne vući na povodniku iz rova ukoliko je uhvatio grabljivca nego mu se samo malo može pomoći, Ako pas do početka takmičenja nije stigao da uvežba izvlačenje bez povodnika tada vodič mora to naglasiti sudiji tako da se pas ispita iz ove discipline na povodniku s tim da se pas veže na povodnik bez okovratnog kaiša.
    RAD NA KRVNOM TRAGU

    Za dresuru se pravi veštački krvni trag od krvi visoke divljači jer na njemu vodič može pratiti i korigovati psa. nije najpoželjnije da sam vodič koriguje psa i zato nam je potreban pomoćnik. Krvni trag se postavlja ujutru. Dobro je raditi sa tragom sveže ubijene divljači, na takmičenju se postavlja trag do 400m. tako da taj trag ima dve oštre krivine i da se pri postavljanju utroši 0,25 litara krvi. Krvni trag postavlja pomoćnik, najbolje bi bilo da pomoćnik nacrta šemu krvnog traga tako da bi mogao pravovremeno da koriguje vodiča sa psom. Vremenski period od postavljanja krvnog traga do početka dresure iznosi 2 sata. Krvni trag se radi sa uprtačima da se pas ne bi gušio. Pas se ostavlja na 1 0 m. od početka krvnog traga i vodič odlazi do mesta početka traga i smireno ga posmatra. Sve ovo se radi da bi smirenost prešla i na psa. Tada vodič dovodi psa da se i on upozna sa krvnim tragom. Vodič bi trebao da poznaje šemu krvnog traga. Vodič mora da posmatra psa i da vidi koliko mu je ta osobina urođena i koliko je pas za trag zainteresovan. Pri radu psa se posmatra da !i pas sledi krvni trag ili je prešao na neki sveži jutarnji trag. O krvom tragu se može dosta napisati ali se ne može predvideti ponašanje svakog psa. Ako vodič primeti da je pas sišao sa traga odmah se prekida rad. Vodič obeležava zadnju kap krvi koju je pas pronašao i pomoću oznake pas će uspeti da se vrati na trag. Ako pas ide u dobrom pravcu treba uočiti da li se on kreće po tragu ili samo naslućuje pravac krvnog traga. Psi koji rade na krvnom tragu sa visokim nosom izazivaju sumnju da često gube trag a ukoliko pas radi visokim nosom može biti slučaj da je izgubio intere-sovanje za krvni trag. Zbog toga se psu mora oštrije komandovati "TRAŽI KRV". Ako je pas uspeo da pronađe trag mora se pohvaliti. Ukoliko pas pravilno radi komanduje se blago i ne srne se puno pričati i to će kod psa da probudi još veću volju za rado. Najbolji rad je ukoliko pas radi brzo, ali ne treba ga previše ubrzavati. Tada vodič ima dovoljno vremena da uočava postavljene oznake tj. da prati da li je pas na krvnom tragu. Zbog toga se kod prebrzog psa ne stigne paziti na na ispravnost njegovog rada. Uspeh dolazi ako se ima poverenja u psa koji do rezultata dolazi sporijim radom.

    To se postiže samo povodnikom za krvni trag koji je dužine 10 m. riije bitno koliko pas side sa traga ali je bitno da na trag ne srne biti vraćen uz pomoć sudije ili pomoćnika koji je postavio krvni trag. Znači bitan je samo rezultat. Dobar rezultat je kada pas prvi put dovede vodica po krvnom tragu do divljači u predviđenom vremenu. Vodič mora da vidi kakvo interesovanje pas pokazuje kada dođe do mrtve divljači. Neki psi cepaju mrtvu divljač, pa zbog toga psa ostavljamo na povodniku kod mrtve divljači i udaljavamo se najmanje 20 m. i posmatramo kako se pas ponaša.

    Na takmičenju se na kraju krvnog traga postavlja divljač sa zašivenom utrobom ali ponašanje psa mora biti isto kao i kod sveže divljači. Često puta u praktičnom lovu rana kod divljači je sveza i ako je veća obilno krvari pa zbog toga pas često nema želju za cepanjem. Mladi NLT bez mnogo prakse često hvata mrtvu divljač za vrat ili noge i vuče je prema vodiču ali to nije nikakva greška nego se bez ikakvog govora prekida rad i pas odvodi.

    Ako se pas zatekne da čepa divljač kažnjava se sa jedno strogo "FUJ" uz blag udarac koji u većini slučajeva dobro deluje na psa. Psi koji cepaju i zakopavaju divljač su neupotrebljivi u lovu i zato se na takmičenju ovi psi diskvalifikuju.

    Vežba krvnog traga se ponavlja nakon 5 dana s tim da sada krv mora biti potpuno isušena. Me treba propustiti da pas u lovu nade sveže ubijenu divljač, najveća greška od strane vodiča je da psa drži na kratko jer bi pas trebao da radi sa celim povodnikom od 10 m. jer tek tada možemo da ocenimo kvalitet rada našeg psa. Ako za dresuru nemamo uvek krv od divljači možemo koristiti i govedu ili ovčiju krv. Zbog toga se krv može čuvati i u frižideru konzervirana jer se ona uvek mora koristiti sveža. Jedan srednje kvalitetan pas će nakon 5-6 vežbi krvnog traga shvatiti šta se od njega zahteva.

    U daljoj fazi rada na krvnom tragu predstoji nam trag produžavamo na 400-500 m. Pas treba da radi sa interesovanjem i velika je greška psa koji nema puno interesa gurati sa jedne discipline na drugu već je bolje nabaviti novog psa. Dresura na krvnom tragu zahteva mnogo truda i izdataka, zato se za praktično korišćenje u lovu trebaju dresirati samo oni psi kod kojih su maksimalno nasledene osobine za rad na krvnom tragu. Za odabiranje psa za rad na krvnom tragu prednost imaju psi sa dobrim rezultatima na ispitu urođenih osobina.

    Odgovor sa citatom Odgovor sa citatom
    Cuvaj me Boze Laznih Prijatelja Jer Neprijatelja Se Sama cuvam


 

 
+ Odgovor Na Temu
Strana 2 od 5 PrvaPrva 1 2 3 4 ... ZadnjaZadnja

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

There are currently 1 users browsing this thread. (0 members and 1 guests)

Slične Teme

  1. Ljubavni stihovi by Goca
    By Goca in forum Ljubav - Sex - Romantika
    Odgovori: 212
    Zadnji Post: 06.09.2013, 22:04
  2. Moje Gif Slike by Goca
    By Goca in forum Gif Slike i razne Animacije
    Odgovori: 42
    Zadnji Post: 18.06.2013, 22:57
  3. Razni Cajevi by Goca
    By Goca in forum Zdravlje
    Odgovori: 161
    Zadnji Post: 06.03.2013, 21:38
  4. Zivotinje nas cine zdravijim
    By Duga in forum Zivotinjsko Carstvo
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 02.01.2013, 10:25
  5. Gordana Goca Bozinovska - Tekstualna diskografija
    By M e r i in forum Tekstualne Diskografije Narodne Muzike
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 25.12.2012, 10:12

Članovi koji su pročitali ovu temu : 13

You do not have permission to view the list of names.

Tagovi za ovu Temu

Bookmarks

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts

Prijatelji Sajta

Vremenska Zona je GMT +1. Trenutno je 01:46 sati.
Powered by vBulletin
Copyright © 2019 Srpski Prevod by Milance®
Radio Poljubac By: www.radio-poljubac.com