Branislav Nušić

( 20. oktobar 1864 -19. januar 1938)







Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864 - Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski književnik, komediograf, pisac romana, drama, priča i eseja, začetnik retorike u Srbiji i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata. Najznačajniji deo njegovog stvaralaštva su komedije, od kojih su najpoznatije: „Gospođa ministarka“, „Narodni poslanik“, „Sumnjivo lice“, „Ožalošćena porodica“ i „Pokojnik“. Osim što je pisao za pozorište, radio je kao dramaturg ili upravnik u pozorištima u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Bio je izabran za predsednika Udruženja jugoslovenskih dramskih autora i člana Srpske kraljevske akademije.







Biografija

Branislav Nušić je rođen 20. oktobra (8. oktobra po julijanskom kalendaru) 1864. u Beogradu, u Ulici Kralja Petra prvog, u kući na čijem je mestu danas Narodna banka Srbije, kao Alkibijad Nuša (cin. Alchiviadi al Nuşa) u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Njegov otac je bio ugledni trgovac žitom, ali je ubrzo posle Nušićevog rođenja izgubio bogatstvo. Porodica se preselila u Smederevo, gde je Nušić proveo svoje detinjstvo i pohađao osnovnu školu i prve dve godine gimnazije. Nušić je maturirao u Beogradu. Kada je napunio 18 godina, zakonski je promenio svoje ime u Branislav Nušić. Diplomirao je na pravnom fakultetu u Beogradu 1885. godine. Tokom studija je proveo godinu dana u Gracu.




Spomenik Branislavu Nušiću na Platou Zorana Đinđića na Trgu republike u Beogradu




Nušić se borio u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, koji ga je zatekao na služenju redovnog vojnog roka. Tada je kao kaplar 15. puka dobio u Jagodini jedan vod dobrovoljaca za obuku, u tom vodu je bio i pesnik Vojislav Ilić.







Dva raba

Nakon rata je objavio kontroverznu pesmu „Dva raba“ u „Dnevnom listu“, zbog koje je osuđen na dve godine robije. Pesma je ismevala srpsku kraljevinu, a posebno kralja Milana, a imala je veze sa sahranom majora Mihaila Katanića i jedne babe, majke pukovnika Dragutina Franasovića.







Služba u konzulatima

Državnu službu Nušić je dobio 1889. godine. Kao zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, postavljen je za pisarakonzulata u Bitolju, gde se i oženio 1893. godine, Darinkom, ćerkom trgovca Božidara Đorđevića i Ljubice čiji je brat Dimitrije Bodi u to vreme bio konzul u Bitolju. Na jugu Srbije i u Makedoniji proveo je celu deceniju. Njegova poslednja služba u tom periodu bilo je mesto vicekonzula u Prištini. Tokom službovanja u Srpskom konzulatu u Prištini bio je svedok stradanja srpskog stanovništva, što je opisivao u svojim pismima koja su postala poznata kao „Pisma konzula“.




Tabla na mestu rođenja Branislava Nušića




Početkom 20. veka

Godine 1900. Nušić je postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, a ubrzo posle toga postao je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. 1902. je postavljen za poštansko-telegrafskog komesara prve klase u Poštansko-telegrafskom odeljenju Ministarstva građevina.

1904. godine postavljen je za upravnika Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Zajedno sa učiteljem Mihajlom Sretenovićem osnovao je prvo dečje pozorište, u kom su uloge tumačile isključivo deca, a među njima i Nušićeva. Ovo dečje pozorište je predstave održavalao u kafanama i restoranima, pa se brzo i ugasilo. 1905. godine, napustio je ovu funkciju i preselio se u Beograd, gde se bavio novinarstvom. Osim pod svojim imenom, pisao je i pod pseudonimom „Ben Akiba“.







Tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata

Vratio se 1912. godine u Bitolj kao državni službenik. Bio je jedno vreme načelnik okruga, kada se povukao na tu poziciju je došao Dušan Đ. Alimpić. Tokom 1913. godine osnovao je pozorište u Skoplju, gde je živeo do 1915. Napustio je zemlju sa vojskom tokom Prvog svetskog rata i boravio u Italiji, Švajcarskoj i Francuskoj do kraja rata. Vojvoda Simo Popović navodi podatak da je Nušić hteo biti u Ulcinju za vreme rata, i da je hvalio kralja Nikolu kako je uspeo sačuvati Crnu Goru od rata i Austrije.




Posleratni period

Posle rata, Nušić je postavljen za prvog upravnika „Umetničkog odseka“ ministarstva za prosvetu. Na ovoj poziciji je ostao do 1923. godine. Posle toga je postao upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu, da bi se 1927. godine vratio u Beograd.

Njegov 60. rođendan je svečano proslavljen 6. novembra 1924. u Beogradu. Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 10. februara 1933.

Branislav Nušić je bio plodan pisac, poznat po svom upečatljivom humoru. Pisao je o ljudima i njihovoj, često duhovitoj, prirodi. Pred kraj života Nušić je doprineo da se u Beogradu osnuje Rodino pozorište, preteču današnjeg pozorišta Boško Buha.

Operisan je u jesen 1937. godine, o čemu su izvestile tadašnje novine.

Preminuo je 19. januara 1938, a tog dana fasada zgrade beogradskog Narodnog pozorišta bila je uvijena u crno platno.

O njegovom burnom životu snimljena je televizijska drama „Neozbiljni Branislav Nušić“ 1986. godine








Odlikovanja

• Orden Svetog Save, I stepena (Kraljevina SHS).
• Orden knjaza Danila I, IV stepena (Kraljevina Crna Gora).
• Orden Svetog Save, IV stepena (Kraljevina Srbija).
• Orden belog orla, V stepena (Kraljevina SHS)




Književna dela

Drame

• „Tako je moralo biti“
• „Jesenja kiša“
• „Iza Božjih leđa“
• „Pučina“
• „Kirija“
• „Analfabeta“








Komedije

Protekcija“
• „Svet“
• „Put oko sveta“







„Narodni poslanik“
• „Mister Dolar“
• „Ožalošćena porodica“
• „Pokojnik“







„Ujež“
• „Ne očajavajte nikad!“







• „Vlast“ (nedovršena)
• „Đole Kermit“ (nedovršena)




Romani

• „Opštinsko dete“ (u Sarajevu izdano kao „Općinsko dijete“)
• „Hajduci“ (svoj doživljaj iz detinjstva) (1933) (COBISS)
• „Devetsto petnaesta“ (1920)
• „Autobiografija“







Pripovetke

• „Politički protivnik“
• „Posmrtno slovo“
• „Klasa“
• „Pripovetke jednog kaplara“




Tragedije

• „Knez Ivo od Semberije“
• „Hadži-Loja“
• „Nahod“




Rasprave i udžbenici

• „Retorika“




Putopisi

• Kosovo, Opis zemlje i narod




Poštanska marka s likom Branislava Nušića, deo serije maraka pod imenom „Velikani srpske književnosti“ koju je izdala Srbijamarka, PTT Srbija, 2010. godine




Opere

• „Na uranku“, 1903. (COBISS)
• „Knez Ivo od Semberije“ (opera), 1911.




Stripovi

Još za Nušićevog života, njegova dela su stripovana u najtiražnijim međuratnim listovima, a autori su bili najpoznatiji umetnici tog doba.


• „Put oko sveta”, scenaristička adaptacija Branko Vidić, crtež Đuka Janković, Mika Miš, Beograd 1937.
• „Hajduci”, adaptacija i crtež Aleksije Ranhner, Mika Miš, 1938.
• „Opštinsko dete“, adaptacija i crtež Momčilo Moma Marković, Ošišani jež, Beograd.




Nušićev grob na beogradskom Novom groblju




Filmovi

Nušićeva dela su od 1950. do danas adaptirana u pedesetak bioskopskih i televizijskih filmova:


• Dr (film)
• Sumnjivo lice (film)
• Put oko sveta (film)
• Pre rata (film)
• Narodni poslanik (film)
• Mister Dolar (film)




„Pokojnik“




• Svet (film)
• Ljubavni slučaj sestre jednog ministra (film)
• Ožalošćena porodica (film)
• Vlast (film)
• Tuce svilenih čarapa (film)
• Gospođa ministarka (film)
• Opštinsko dete (film iz 1953)




Izbor citata:

Ima ljudi koji se više raduju tuđoj nesreći, nego svojoj sreći.

Svaka žena je glumica. Što se to manje opaža, to je veća glumica.

Mržnja onih koji su zli nije toliko opasna kao njihovo prijateljstvo.

Prva ljubav je opasna samo kada je ujedno i poslednja.

Pravda je ljudima često teža od nepravde.

Na pozornici se najpre digne zavesa, pa se tada odigra drama. U životu to drugačije biva: najpre se odigra drama, pa se onda digne zavesa.

U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, nego gledati pozorišni komad u životu.

Da bi se stalo na noge, potrebno je najpre ići na četiri ili, drugim rečima, da bi se čovek u životu mogao ispraviti, potrebno je da najpre puzi.

Karijeristi ne ostavljaju nikakav trag za sobom, osim bivših prijatelja.

Lakše je biti ministar no berberin. Berberin, prvo, mora znati brijati, a drugo, mora paziti da koga ne poseče, a ministar niti mora znati brijati niti mora paziti hoće li koga poseći, jer, i ako poseče, nije kriv.

Mlada dečija pitanja izgledaju i besmislena i smešna, ona nisu bez izvesne logike, koja je detetu jasna, jer gleda na stvari i pojave nepomućenim pogledom, a koja je starijima nejasna, jer što dublje ulaze u život, sve više gube sposobnost da stvari i pojave logički shvataju.

Sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne.

Tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad.

Znanje ima granica, dok ih neznanje nema.

Ljubav je jedna vrsta pijanstva, kad čovek popije prvu i drugu čašu, otvore mu se apetiti i javi žeđ, i onda sručuje čašu za čašom.

Uzvišeni često ima mannje duše od onog koga sa visine pogleda.

U drugoj ljubavi čovek se oseća kao da ponavlja razred, poznati su mu svi predmeti, a ipak nije siguran da će ispit položiti.
Narodno oduševljenje, to je kad gomila viče, a ne zna zašto viče.

Prvi poljubac dođe mu kao neka mala matura, posle koje dete prelazi u više razrede, gde se uči viša matematika ljubavi sa svim poznatim i nepoznatim količinama.

Nije to paradoksalna tvrdnja ako se reče: da se tragedija jače ispoljava u okviru smešnoga, onako kao što je mrka fotografija plastičnija u svetlom ramu.




„Nušićevi dani“

U Smederevu se od 1984 održava festival „Nušićevi dani“, sa ciljem popularizacije komedigrafskog dela Branislava Nušića, koji je detinjstvo i mladost proveo u Smederevu.

Tom prilikom se uručuje i Nušićeva nagrada glumcu za životno delo, kao i Nušićeva nagrada koja se dodeljuje bijenalno i do sada je uručena:


• 2011 - Egonu Savinu
• 2013 - Jugu Radivojeviću


U Ivanjici se održava „Nušićijada“ koja za tri dana okupi oko 30 hiljada ljudi.




Kuća Branislava Nušića

Kuća Branislava Nušića, koju je sagradio u Beogradu pred kraj svog života (1937) godine, proglašena je za kulturno dobro (kao spomenik kulture), rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 1046/2 od 28. 12. 1967. Kuća se nalazi na adresi Šekspirova 1, prekoputa stadiona FK Partizan.











Izvor: wikipedija; kurir.rs; talijaizdavastvoblog.wordpress.com; presstiz.rs; likesuccess.com; rts.rs; citiram.net; likesuccess.com; slideshare.net; srpskaknjizevnazadruga.com; kao-nekada.ucoz.com; draganakanjevac.com; waitingfornobel.wordpress.com; jutarnji.hr; mudrosti;