Jovan Jovanović Zmaj

(6. decembar 1833. - 14. jun 1904.)







Jovan Jovanović Zmaj je bio jedan od najvećih liričara srpskog romantizma. Po zanimanju bio je lekar, a tokom celog svog života bavio se uređivanjem i izdavanjem književnih, političkih i dečjih časopisa. Najznačajnije Zmajeve zbirke pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“, prva o srećnom porodičnom životu, a druga o bolu za najmilijima. Pored lirskih pesama, pisao je satirične i političke pesme, a prvi je pisac u srpskoj književnosti koji je pisao poeziju za decu. Sremska Kamenica je nekada nosila ime Zmajeva Kamenica, u čast Jovana Jovanovića Zmaja.




Biografija


Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu 6. decembra (24. novembra po julijanskom kalendaru) 1833. u uglednoj građanskoj porodici. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije upisao je studije prava u Pešti, a studirao još i u Pragu i Beču. Za njegovo književno i političko obrazovanje od posebnog značaja je boravak u Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji je bio njegov najveći pesnički uzor. Takođe u Beču upoznao se i sa Svetozarem Miletićem i Đurom Jakšićem.




Kuća Jovana Jovanovića Zmaja u Sremskoj Kamenici




Posle završenih studija prava, Zmaj se 1860. vratio u Novi Sad i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik u novosadskom magistratu. Tu se upoznao sa svojom budućom suprugom Ružom Ličanin. Ljubav i srećan porodičan život nadahnuli su Zmaja da napiše ciklus (zbirku) pesama Đulići (od turske reči Gül, što znači ruža).

Ipak, služba u magistratu nije mu odgovarala, pa ju je napustio i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis Javor i satirični list Komarac. Godine 1863. preselio se u Peštu, gde je radio u Matici srpskoj i kao nadzornik Tekelijanuma. Godine 1864. pokrenuo je satirični list Zmaj (igra rečima, pošto je 3. maj po julijanskom kalendaru bio dan održavanja Majske skupštine 1848), čiji će naziv postati sastavni deo njegovog imena. Pored ovog, Zmaj je imao još 398 pseudonima, od kojih su mnogi bili likovi iz njegovih dela, ali i imena časopisa koje je objavljivao.







Godine 1870. Zmaj je završio studije medicine, vratio se u Novi Sad, gde je započeo svoju lekarsku praksu. Ovde ga je ubrzo zadesila porodična tragedija: umrla su mu deca, a potom i žena. Iz ove porodične tragedije proizišao je niz elegičnih pesama objavljene pod zajedničkim nazivom Đulići uveoci.

Preminuo je 14. juna (1. juna po julijanskom kalendaru) 1904. u Sremskoj Kamenici.




Književni rad


Dve najbolje zbirke njegovih pesama su „Đulići“ i „Đulići uveoci“. Veliki broj njegovih šaljivih i dečjih pesama, štampanih po raznim listovima i časopisima, izašao je u dva izdanja celokupnih dela: „Pevanija“ i „Druga pevanija“. Poslednje su štampane zbirke: „Snohvatice“ i „Devesilje“. U prozi je napisao jednu pesničku legendu („Vidosava Branković“) i jedan šaljivi pozorišni komad („Šaran“).







Prevodilački rad


Zmaj je i prevodio, naročito iz mađarske književnosti. Najbolji su mu prevodi mađarskog pesnika Šandora Petefija. Pored ostalih pesama, od njega je preveo spev „Vitez Jovan“.

Iz nemačke poezije prevodio je Getea („Herman i Doroteja“, „Ifigenija u Tavridi“) i s uspehom podražavao Hajneovu ljubavnu liriku i epigram i orijentalsku poeziju Fridriha Bodenšteta („Pesme Mirca Shafije“). Od ostalih prevoda iz strane književnosti najpoznatiji su „Demon“ od Ljermontova i „Enoh Arden“ od engleskog pesnika Tenisona.

Pored "Zmaja", uređivao je satirične listove "Žižu" i "Starmali".

Od 1880. pa do smrti izdavao je dečji list Neven, najbolji srpski dečji list tog vremena.Prvi broj "Nevena" objavljen je 1880. godine, a sa povremenim prekidima on izlazi sve do danas. Sam Zmaj je uređivao novine dok nije umro 1904. godine, nakon čega su ovaj posao preuzeli njegovi sledbenici. U mnogo čemu čika Jova i "Neven" bili su preteče: prvi objavljen strip, prvi novinarski tekstovi u stihovima, prvi objavljeni aforizmi, prva razglednica na svetu... Na ovom mestu predstavićemo vam ponešto zanimljivo, objavljeno još u prvom broju "Nevena", kao deo onoga po čemu je ovaj list bio i ostao poznat i hvaljen sve do današnjih dana.







Brzalice


Čika Jova je brzalice nazivao rečenicama "za prekrhavanje" ili, što bi se danas reklo, "lomljenje" jezika. Zasnovane su na igrama reči i slova, a osim što duhovito zvuče, one su i vrlo korisne. Brzalice vežbaju i svi glumci radi pravilnijeg izgovora reči. Naš savet je da ih isprobate i vidite koliko ste vešti u brzom i tačnom izgovoru, bez greške.




ČEMUL' ĆE VIĆI MIĆINE ĆEMANE?

TU KOBILA, TU KOLIBA; TU SE KOBILA UKOLIBILA.

KO NIJE ZA PO SATA SIT ZASITIĆE L' SE ZA SAT?

METEORI MERE MORE; MORE POREMETI METEORE.

PICA POP PO PEPELU; PADA PEP'O PO POPU.

GRK SE GRMA MRKO GLEDI. MRK JE GRK, I BRK MU JE MRK.

PROTA SE PORTOM ŠETA; PORTIN PROTA, PROTINA PORTA.

PERA REPU BERE; BERA REPU PERE.

Ovo su bile brzalice objavljene u čika Jovinom "Nevenu", a mi vam navodimo još neke:

POP POKOPA POPU POPA U PETAK NA PETROVDAN.

OTUD' IDE CRN TRN, DA OTKINE CRNOM TRNU CRN VRH; CRN TRNČE, NE OTKINI CRNOM TRNU CRN VRH.

JAVOROV JARAM, JAVOROVA RALICA- RALO DRVO JAVOROVO.

SVAKA SVRAKA SKAKA NA DVA KRAKA.

RASKISELIŠE LI TI SE OPANCI?

NA VRH BRDA VRBA MRDA.





Poslovice


Put, kojim vrlina ide, zove se rad.

Mačka, koja ti se ulaguje, najpre će da te ogrebe.

Drvo se oslanja na drvo, a čovek na čoveka.

Pre nego što ćeš da govoriš, promisli dobro, kome ćeš govoriti i šta ćeš mu govoriti.

Ima ljudi, koji bi hteli celim svetom da vladaju, a ne mogu ni sami sobom da gospodare.

U gunguli svetskoj čuvaj se da ne padneš; ko tu padne, svi prelaze preko njega.

Bolje je biti mali gazda, nego veliki sluga.

Ko hoće ma u kojoj struci da bude dobar majstor, mora: znati, moći i hteti.

Što si prećutao, to možeš u zgodno vrema uvek još reći; ali što si u nevreme izustio, to ne možeš više izbrisati.




Mudri odgovori


Šta je najsjajnije? Čisto i pošteno ime.

Šta je najdragocenije? Dobar i iskren prijatelj.

Šta je najlepše? Priroda.

Šta je najveće? Prostor - jer on sve može da obuvati.

Šta se najlakše može izgubiti? Zdravlje.

Šta je najjače? Nužda - jer ona sve savlada.

Šta je najplemenitije? Žrtvovati se za drugoga.







Zmajeva nagrada


Zmajeva nagrada je ustanovljena u Matici srpskoj, na njenoj Skupštini 15. marta 1953. u spomen na pesnika Jovana Jovanovića Zmaja, povodom 120-godišnjice njegovog rođenja.

Nagrada se dodeljuje za poeziju na srpskom jeziku i uručuje se na danu osnivanja Matice srpske 16. februara svake godine, na svečanoj sednici.




Dosadašnji dobitnici nagrade su:


1953. - Antonije Isaković: „Velika deca“
1954. - Velibor Gligorić: „Srpski realisti“
1956. - Vasko Popa: „Nepočin-polje“; Boško Petrović: „Lagana promiču oblaci“
1957. - Vladan Desnica: „Proljeća Ivana Galeba“
1958. - Desanka Maksimović: „Miris zemlje“
1959. - Oskar Davičo: (za celokupno pesničko delo)
1960. - Dobriša Cesarić: „Izabrane pjesme“
1961. - Ivan V. Lalić: „Vreme, vatre, vrtovi“
1962. - Gustav Krklec: „Izabrane pjesme“
1963. - Dragutin Tadijanović: „Prsten“; Stevan Raičković: „Kamena uspavanka“
1964. - Milan Dedinac: „Pesme iz dnevnika zarobljenika br. 60211“
1965. - Dušan Matić: (za celokupno pesničko delo)
1966. - Mak Dizdar: „Kameni spavač“
1967. - Borislav Radović: „Bratstvo po nesanici“
1968. - Bogdan Čiplić: „Slatko pravoslavlje“
1969. - Miodrag Pavlović: „Velika Skitija“
1970. - Desimir Blagojević: „Nedohodu u pohode“
1971. - Vesna Parun: „Karpatsko umiljenije - Tragom Magde Isanos“
1972. - Ljubomir Simović: „Uoči trećih petlova“
1973. - Desanka Maksimović: „Nemam više vremena“
1974. - Skender Kulenović: „Soneti II“
1975. - Slobodan Marković: „Luka“
1976. - Milovan Danojlić: „Put i sjaj“
1977. - Drago Ivanišević: „Ljubav“
1978. - Rajko Petrov Nogo: „Planina i počelo“
1979. - Dušan Kostić: „Postojbina masline“
1980. - Jure Kaštelan: „Crveni konj i pijetao na krovu“
1981. - Danijel Dragojević: „Razdoblje karbona“
1982. - Aleksandar Ristović: „Nigde nikog“
1983. - Ivan Gađanski: „Balkanskom ulicom“
1984. - Izet Sarajlić: „Izabrane pesme“
1985. - Slavko Mihalić: „Tihe lomače“; Vuk Krnjević: „Ustuk“
1986. - Božidar Timotijević: „Minuše ptice svetom“; Zvonimir Mrkonjić: „Mješte hljeba“
1987. - Abdulah Sidran: „Sarajevska zbirka i nove pjesme“
1988. - Matija Bećković: „Kaža“
1989. - Milan Nenadić: „Izabrane pesme“
1990. - Branislav Petrović: „Da vidiš čuda“
1991. - Milosav Tešić: „Ključ od kuće“
1992. - Đorđo Sladoje: „Trepetnik“
1993. - Stevan Tontić: „Sarajevski rukopis“
1994. - Novica Tadić: „Napast“
1995. - Alek Vukadinović: „Tamni tam i Bele basme“
1996. - Jovan Hristić: „Sabrane pesme“
1997. - Dara Sekulić: „Izabrane pesme“
1998. - Duško Novaković: „Stacionarije“
1999. - Srba Mitrović: „Uzmicanje“
2000. - Miroslav Maksimović: „Izabrane pesme“
2001. - Živorad Nedeljković: „Tačni stihovi“
2002. - Zlata Kocić: „Lazareve lestve“
2003. - Nikola Vujčić: „Prepoznavanje“
2004. - Miroslav Cera Mihailović: „Sol na ranu“
2005. - Dragan Jovanović Danilov: „Gnezdo nad ponorom“
2006. - Bratislav Milanović: „Male lampe u tamnini“
2007. - Ivan Negrišorac: „Potajnik“
2008. - Nebojša Devetak: „Uzalud tražeći“
2009. - Slobodan Zubanović: „Soneti sa sela“
2010. - Slobodan Rakitić: „Plamen i rosa“
2011. - Vojislav Karanović: „Unutrašnji čovek“
2012. - Marija Šimoković: „Čuvari privida“
2013. - Dejan Aleksić: „Biti“







Zmajeve dečje igre


Zmajeve dečje igre je jedan od najvećih festivala za decu u Novom Sadu, kao i u Srbiji. Nazvan je po Jovanu Jovanoviću Zmaju, jednom od najpoznatijih srpskih pesnika i pisaca dečje književnosti, a festival se održava svake godine u junu i decembru u Novom Sadu, glavnom gradu srpske pokrajine Vojvodine.

Prvi festival je održan u junu 1958, pod imenom „Festival dečje poezije, drame i lutkarskog pozorišta“. Njegov organizator je Matica srpska u Novom Sadu, a 1969. godine, naziv je promenjen u „Zmajeve dečje igre“.

Osnovna ideja festivala je da okupi pisce, ilustratore, kritičare, izdavače, urednike i čitaoce književnosti za decu iz Srbije i šire. Zmajeve dečje igre imaju svoj magazin „Detinjstvo“, a poštovaoci i autori dečje literature okupljaju se u Zmaj Jovinoj ulici 26.

Svakog juna po nekoliko dana, igre za decu, koncerti pokazuju okupljenu decu iz Novog Sada i njegove okoline u Zmaj Jovinoj ulici, glavnoj ulici u Novom Sadu.




Novi sad-ulica-Zmaj-Jovina




Povelja Zmajevih dečjih igara


Povelja Zmajevih dečjih igara se dodeljuje kao poseban oblik priznanja za izuzetan stvaralački doprinos književnosti za decu, bezgraničnu odanost svetu detinjstva i najplemenitijim ljudskim težnjama. Povelja je ustanovljena 1975. godine. Velika povelja je ustanovljena 1987.




Laureati


1975. — Desanka Maksimović
1976. — Gustav Krklec
1977. — Anton Ingolič
1977. — Aleksandar Vučo
1978. — Gvido Tartalja
1979. — Momčilo Tešić
1980. — Branko Ćopić
1981. — Čedo Vuković
1982. — Mihal Kovač
1983. — Ela Peroci
1984. — Anđelka Martić
1988. — Mira Alečković
1991. — Anto Staničić
1992. — Branko V. Radičević
1993. — Dušan Kostić
1994. — Aleksandar Popović
1995. — Arsen Diklić
1996. — Dragan Lukić
1997. — Ljubivoje Ršumović
1998. — Milovan Vitezović
1999. — Đorđe Radišić
2000. — Laza Lazić
2001. — Grozdana Olujić
2002. — Stevan Raičković
2003. — (Povelja nije dodeljena)
2004. — Slobodan Ž. Marković
2005. — Dobrica Erić
2006. — Milovan Danojlić
2007. — Jovan Dunđin
2008. — Minja Subota
2009. — Raša Popov
2010. — Slobodan Stanišić
2011 — Timoti Džon Bajford
2012. — Branko Milićević Kockica
2013. — Vladimir Andrić




Spomenik Jovanu Jovanoviću Zmaju u Novom Sadu, izrađen od bronze, visina 230 cm, na postamentu od jablaničkog granita - rad vajara Dragana Nikolića iz Beograda




Prvi put je povelja dodeljena stranom autoru 1985. godine, prvi nosilac je Astrid Lindgren.




Nikola Tesla i Jovan Jovanović Zmaj


Nikola Tesla je pored svog naučnog rada, preveo desetak pesama Jovana Jovanovića Zmaja na engleski jezik, smatrajući ga najvećim srpskim pesnikom. Teslini prevodi pesama objavljeni su u čuvenom časopisu „Vek” (The Century Magazine). U istom je magazinu izašao i Teslin tekst posvećen Jovanu Jovanoviću Zmaju, u kome je Tesla američkim čitaocima doneo detaljnu biografiju velikog pesnika i otkrio do tada neke nepoznate detalje vezane za početke Zmajevog književnog rada. Zahvaljujući Nikoli Tesli, Zmaj je postao prvi srpski književnik koji je preveden i objavljen u SAD.

Nikola Tesla i Jovan Jovanović Zmaj susreli su se prilikom jedine Tesline posete Beogradu, 2. jula 1892. godine, kada je vozom, preko Novog Sada, došao u Srbiju, a u Beogradu je tom prilikom organizovan svečani doček. Rečima dobrodošlice i sa velikim oduševljenjem Teslu je dočekao srpski kralj, mnogi znameniti ljudi tog vremena, brojni građani koji su došli da pozdrave čuvenog genija, a jedan od govornika na toj svečanosti bio je niko drugi do omiljeni pesnik Teslin, Jovan Jovanović Zmaj.







On je naučnika pozdravio stihovima, što je ujedno bio i jedini put da Zmaj javno čita svoje pesme. Tesla, iskreno dirnut ovim susretom, prišao je pesniku i poljubio mu ruku i rekao: „Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama sam čitao Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti”.

Po povratku u Ameriku, Tesla se sa strašću bacio na prevođenje Zmajevih pesama i počeo da piše o srpskoj istoriji. Tako je nastao i Teslin esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini srpskog naroda, u kome Tesla koristi i Zmajeve stihove i misli zajedno sa svojim interpretacijama kosovske i pokosovske tragedije srpskog naroda.




Teslino pismo Zmaju izloženo u Narodnoj biblioteci




Zmajeva pesma posvećena susretu sa Nikolom Teslom:


Ne znam šta je, je l`suština,
Il`to čini samo mis`o-
Čim smo čuli: dolaziš nam,
Odmah si nas elektris`o.

Na sto žice sprovodnice,
Elektrika juri sirom,
vazduhom će biti spoja
(posle možda i etirom)

-Stoji stablo, stoji Srpstvo,
Majka svakom listu-sinu,
Najsvežiji list mu trepnu
pa odleti u daljinu.

Ti nam, Tesla, ti vrlice,
Ode letom jače struje
U daleku Kolumbiju,
da ti munje kolumbuje.

I ti, Tesla, u kojem se
Ispolinske misli roje,
Tebe vraća neodolje,
Da poljubiš stablo svoje.

Ljubi stablo, dojčine mu,
Sisni dojku, sisni vrli.
Svaka grana srpskog stabla
Tesli tepa, Teslu grli.

Beograd je danas sretan
Rukujuć`se s srpskom dikom
I otkriva srce svoje
Pred Srbinom velebnikom.

No ti moraš opet natrag
-Sastanak nam kratko traje-
Al`toplotu nosi sobom
Bratinskog zagrljaja.

Ostvarena j`mis`o tvoja
Mis`o divna i golema:
Među nam`biće veza,
A daljina nema, nema.

Razumeće listak svezi
Svaku žilu svoga stabla,
(Elektrika nasih srca)
I bez žica i bez kabla.







Izvor: Wikipedija; prelepapoezija.com; onemillionvideos.de; [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] goglasi.com; wikipedija - slobodna enciklopedija; novisad.rs; Avant Art Magazin; Iz čika Jovinog "Nevena"; citiram.net; vebidoo.com